Izvor: Politika, 16.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa će pomoći Srbiji
Najgore posledice svetske ekonomske krize izbegnute su u centralnoj i istočnoj Evropi: Zapad nije okrenuo leđa susedima, ali razloga za neobuzdani optimizam nema, tvrdi Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, na godišnjem forumu te institucije u Londonu
Od našeg specijalnog izveštača
London, 15. maja – Region centralne i istočne Evrope izbegao je za sada najgore posledice tekuće globalne ekonomske krize >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je zadesila neke druge regione u ekonomskom usponu. Ipak, razloga za neobuzdani optimizam nema. Nezaposlenost u regionu još dugo će rasti, uprkos stabilizacionim programima međunarodnih i domaćih finansijskih institucija i niko pouzdano ne zna koliko vremena će još proći pre nego što dođe kraj krize koja uveliko menja pravila međunarodnog finansijsko-monetarnog poretka, upozorio je juče Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj na godišnjem forumu te institucije u Londonu.
Buduće investicije: poslovne prilike u otežanim uslovima – osnovna je tema ovogodišnjem foruma u čijem radu učestvuje i delegacija Srbije koju predvode ministar Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Uoči jučerašnje sednice članova Borda EBRD-a, guverner Jelašić je u razgovoru za „Politiku” istakao da je Srbija pravovremeno pokrenula mere i akcije za ublažavanje ekonomske krize, koju ne može da izbegne niti da sama reši.
„Evropa će pomoći Srbiji i tu EBRD igra ključnu ulogu u nastojanjima da ojačamo temelje makroekonomske stabilnosti. Ipak, prethodno je neophodno da Evropa pronađe sredstvo, lek za rešenje krize”, smatra Jelašić.
„Najgore posledice globalne krize jesu izbegnute u regionu, pa i u Srbiji, ali će u sledećoj godini-dve sigurno biti puno izazova: novac će biti skuplji, nezaposlenost će rasti, transfer stranog kapitala biće manji... ali Srbija ima razloga da veruje u do sada preduzete makromere. Dinarska likvidnost nikada nije bila veća nego u poslednjih šest meseci, povećana je i prodaja dinarskih hartija od vrednosti trezora. Srbija je prva u regionu postigla takozvani Bečki sporazum, sa 31 od 34 strane banke koje ovde posluju, da ne dođe do povlačenja kredita koji stižu na naplatu ove i sledeće godine. Bečki sporazum za Srbiju poslužiće u narednom periodu kao model za pregovore sa Rumunijom, najavljeno je i sa Mađarskom, najverovatnije i Bosnom”, naglasio je juče Jelašić.
Nezvanično, u EBRD-u u Londonu uveliko se pregovara i o novoj mogućnosti izdavanja dinarskih hartija od vrednosti.
T. Vujić
---------------------------------------------------
Devizne rezerve 11,5 milijardi dolara
Ukupne devizne rezerve zemlje na kraju aprila iznosile su 8,6 milijardi evra, odnosno 11,5 milijardi dolara.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju prošlog meseca neznatno smanjene, za 2,8 miliona evra i iznosile su 8,11 milijardi evra (10,7 milijardi dolara), a banaka 549,6 miliona evra, saopšteno je juče iz NBS.
U aprilu je po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca ostvaren priliv u devizne rezerve Narodne banke od 17,8 miliona evra, što je povećanje od 10,2 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Takođe, po osnovu korišćenja kredita od Evropske investicione banke u devizne rezerve se slilo 12,7 miliona evra.
Iz deviznih rezervi Narodne banke, kojima se obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1), u aprilu je isplaćeno 21,7 miliona evra po osnovu obaveza prema inokreditorima. Pored toga, banke su povukle 16,9 miliona evra izdvojenih po osnovu obavezne rezerve.
Kako se navodi iz NBS, obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu zabeležio je u aprilu najviši nivo od početka godine od 783,2 miliona evra i bio je za 314,1 milion evra viši nego u prethodnom mesecu.
Dnevne oscilacije kursa dinara su u toku aprila bile umerene, tako da Narodna banka nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne međubankarske trgovine.
Dinar je u aprilu nominalno deprecirao prema evru za 0,5 odsto.
B. D.
[objavljeno: 16/05/2009]
