Izvor: SEEbiz.eu, 21.Jun.2018, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erste poboljšao prognoze rasta srpske ekonomije
ANALIZA - Na početku 2018. godine mogli smo da vidimo primetno ubrzanje ekonomske aktivnosti, pošto je zabeležena dobra stopa rasta BDP-a za prvi kvartal 2018. godine od 4,6% međugodišnje, premašujući sva očekivanja.
Rast je uglavnom podržan stabilnom privatnom potrošnjom i znatnim oporavkom investicija. Inflacija se kretala ispod ciljnog koridora proteklih meseci, uglavnom kao posledica visokog baznog efekta, dok su nastavili da se poboljšavaju indikatori tržišta >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << rada. Što se tiče ekonomske politike, fiskalna politika je postala ekspanzivnija, dok se monetarna politika takođe zadržala na silaznoj putanji.
U našoj prognozi predviđamo nastavak pozitivnih ekonomskih trendova u ostatku godine. Revidirali smo našu cifru za finansijsku 2018. godinu sa 2,9% međugodišnje na 3,5% međugodišnje, pri čemu smatramo da je domaća potražnja ključni faktor rasta. Očekuje se da fiskalna politika ostane ekspanzionistička, pošto izvršenje budžeta u 2017. godini i prvoj polovini 2018. ostavlja dovoljno fiskalnog prostora. Što se tiče monetarne politike, očekujemo da referentna stopa ostane nepromenjena do kraja 2018. godine, pošto očekujemo postepeno ubrzanje kretanja inflacije u narednim mesecima.
Dobri rezultati po pitanju BDP-a, ubrzanje kreditne aktivnosti i očekivano ukidanje programa kupovine obveznica od strane ECB-a takođe igraju važnu ulogu za prognozu monetarne politike.
Preliminarna procena BDP-a za prvi kvartal 2018. godine revidirana je naviše, sa 4,5% međugodišnje na 4,6% međugodišnje. U skladu sa očekivanjima, glavni doprinos opštem rezultatu došao je sa strane investicija, pošto su se investicije u osnovna sredstva povećale za veoma dobrih 14,9% međugodišnje, zahvaljujući ubrzanom ciklusu javnih investicija, niskom baznom efektu i nešto većim privatnim investicijama (uključujući SDI). Privatna potrošnja i državna potrošnja takođe su zabeležile ubrzanje, na 3,1% međugodišnje odnosno 2,3% međugodišnje u odnosu na prosek od 1,9% međugodišnje odnosno 1% međugodišnje u 2017. godini. Neto izvoz imao je suprotni efekat, pošto je porast uvoza od 12,5% međugodišnje premašio povećanje izvoza od 9,3% međugodišnje, što je ovelo do negativnog doprinosa eksterne potražnje.
Očekujemo slična kretanja u predstojećem periodu. Domaća potražnja bi trebalo da obezbedi pozitivan i bolji doprinos, podržan daljim stabilnim profilom privatne potrošnje, ekspanzivnijim fiskalnim stavom i ubrzanjem investicija zahvaljujući ciklusu javnih investicija, ubrzanju kreditne aktivnosti i nešto povoljnijoj poslovnoj klimi. Sa druge strane, očekujemo da će neto izvoz dati negativan doprinos zbog jačih pritisaka na uvoz koji potiču iz boljih rezultata u svim sektorima. Međutim, očekujemo da će izvoz zadržati solidnu dinamiku, na nivou od oko 10% međugodišnje. Stoga, za finansijsku 2018. godinu predviđamo rezultat na nivou od 3,5% međugodišnje.
Monetarna politika
Očekuje se postepeno ubrzanje inflacije Indeks potrošačkih cena je iznosio 1,1% međugodišnje u aprilu, što je prema našem mišljenju najniži nivo u 2018. godini, pošto očekujemo da će snažni efekt baze početi da postepeno bledi. Takođe, dobri ekonomski rezultati, porast zarada, ubrzanje kreditne aktivnosti i inflatorna očekivanja ukazuju na to da će inflacija početi da se kreće ka sredini ciljnog koridora NBS od 3% %2B/-1.5pp. Očekujemo da indeks potrošačkih cena bude na tom nivou sredinom 2019. godine. Što se tiče monetarne politike, NBS je smanjila referentnu stopu na 3% u aprilu i od tada ju je zadržala na tom nivou. Očekujemo da će centralna banka referentnu stopu zadrži na istom nivou u predstojećim mesecima, pošto očekujemo postepeni rast inflacije, početak ukidanja programa kupovine obveznic od strane ECB-a i verovatno veću naklonjenost povećavanju kamatnih stopa Federalnih rezervi pod novim predsednikom. Takođe, nakon više godina fiskalne konsolidacije, očekujemo ekspanzivniju fiskalnu politiku, što predstavlja važnu promenu za miks ekonomske politike u Srbiji. U ovim uslovima, očekujemo da NBS bude uzdržana tokom ostatka 2018. godine, uz blago restriktivniji stav kasnije u 2019. godini, nakon potencijalnog podizanja stope ECB-a.
Prinosi na obveznice
Nakon snažne kompresije, predviđamo kretanja prinosa na sličnim nivoima U Srbiji su se fiskalni pokazatelji primetno poboljšali u 2017. godini i premašili sva očekivanja, pošto je budžet opšteg nivoa države zabeležio suficit od 1,2% BDP-a. Takva kretanja su uglavnom posledica naplate poreza koja je premašila očekivanja i koja je podržana stabilnim kretanjima potrošnje, boljim uslovima na tržištu rada, strožijim propisima i unapređenjima efikasnosti naplate poreza (više programa implementirano u Poreskoj upravi RS). Takođe, treba pomenuti da je Srbija veoma uspešno završila trogodišnji stand-by aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om. U 2018. očekujemo da vidimo uravnoteženi budžet opšteg nivoa države ili manji deficit, usled rasta zarada u javnom sektoru i penzija, kapitalnih investicija, itd. Međutim, naše je mišljenje da održivost javnog duga nije ugrožena. Na putanju prinosa u lokalnoj valuti utiču bolja fiskalna pozicija, još uvek nisko i stabilno okruženje u pogledu inflacije, atraktivna razlika u kamatnim stopama, jak dinar, aktivnosti Ministarstva finansija koje za cilj imaju razvoj krive prinosa u lokalnoj valuti i jače interesovanje stranih investitora. Stoga smo videli značajnu kompresiju prinosa na benchmark HoV.
Za predstojeći period predviđamo kretanja prinosa na sličnim nivoima, uz određene pritiske u pravcu rasta, srednjoročno gledano, zbog očekivanog porasta inflacije, ekspanzivnije fiskalne politike i promene smera monetarne politike ECB.
Dinar još uvek pod apresijacijskim pritiscima
Apresijacijski pritisci na srpski dinar iz 2017. nastavili su se u 2018. godini. Od početka godine, dinar je ojačao za 0,3% u odnosu na evro, podržan jačom potražnjom za dinarskim kreditima u bankarskom sektoru, dobrim izvoznim rezultatima i intenzivnijim prilivima portfolio i stranih direktnih investicija (prema izjavama NBS). NBS je nastavila da igra aktivnu ulogu na obe strane na deviznom tržištu. Što se tiče budućih kretanja, očekujemo da će makro i fiskalno okruženje, postepeni rast priliva kapitala i povećano kreditiranje u lokalnoj valuti, i dalje biti faktori podrške dinaru. Sa druge strane, porast uvoza podržan domaćom potražnjom i sezonski faktori igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. S obzirom na to, predviđamo da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan na nivou oko 118-118,5, pri čemu su vrednosti u nižem delu koridora verovatnije u predstojećim mesecima, kao posledica povremenih intervencija NBS.
