Izvor: B92, 17.Maj.2010, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država forsira poskupljenja
Beograd -- U prvom kvartalu ove godine inflacija je, merena rastom potrošačkih cena (metoda EU), dostigla dva odsto.
Poskupljenjima je najviše doprinela država, pa su cene usluga i robe pod njenom kontrolom najviše poskupele.
Građane je po džepu, u periodu januar - mart, "udarilo" poskupljenje stanarine, vode, struje i gasa u proseku za 6,3 odsto.U okviru toga, struja za domaćinstvo poskupela je 11,5 odsto, lož-ulje 15,2 odsto, snabdevanje vodom 7,9 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto.
Prema procentu poskupljenja, slede duvan i pivo. I na te cene je uticala država, jer su poskupljenja došla kao posledica rasta akciza na te proizvode. Još jedna grupa cena na koje utiče država udarila nas je po džepu - reč je o transportnim uslugama, koje su poskupele za 2,7 odsto, naravno, jer je viša i cena motornog goriva. Poskupelo je i telefoniranje, kao i pretplata za televiziju, dakle, porasli su cenovnici pod direktnom kontrolom države.
Cene hrane i bezalkoholnih pića u prvom tromesečju pale su za 0,4 odsto u odnosu na početak godine, što je, kako kažu statističari, neutralisalo povećanje izdataka za pokućstvo. Inače, izdaci za obrazovanje povećani su za 3,4 odsto, rekreaciju 1,4 odsto. Ugostitelji su povećali svoje cene za 1,7 odsto.
"Paradoks je da je upravo država svojim merama i odlukama uticala direktno na rast inflacije, isto kao i u prethodnoj godini”, ocenjuju u Institutu za tržišna istraživanja.
U Institutu ističu da se to ogledalo kako preko akcizne politike, tako i preko poskupljenja energenata i da je od početka godine država glavni generator poskupljenja. Njeni potezi u cenovnoj politici i te kako se odražavaju na sve ostale cenovnike.
Dovoljno je pogledati u kojoj meri se akcize i poskupljenja naftnih derivata ugrađuju u gotovo svaki proizvod. U situaciji kada se zarade smanjuju a cene rastu, kupovna moć drastično opada.
Nema potrošnje, koja bi pokrenula proizvodnju, pa je veliko pitanje da li će bilo kakvi subvencionisani državni krediti doprineti da se zaleči šteta koju je sama država svojom cenovnom politikom prouzrokovala.
