Izvor: B92, 07.Nov.2010, 17:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd: Samo statistički nije loše
Beograd -- Stotine hiljada Beograđana preživljava finansijskim akrobacijama. Dozvoljeni i nedozvoljeni minusi u banci, čekovi, rate, kartice, pozajmice, poznanstva...
Na razne načine se dovija većina sugrađana. Statistika je, nažalost, neumoljiva i pokazuje da se u Beogradu ne živi loše.
Prosečna zarada, prema poslednjim podacima, iznosila je 42.685 dinara. Potrošačka korpa koja bi trebalo da pokrije troškove ishrane, komunalija, garderobe, obuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sredstava za ličnu higijenu iznosi 38.360,42 dinara.
To znači da bi, gledano u brojkama, štedljivoj porodici koja živi od jedne prosečne plate, novac čak mogao i da se prelije u naredni mesec. Većina Beograđana bi ovakve izveštaje shvatila kao provokaciju. Kako izgleda realnost?
Nije sve, ipak, ni u stabilnosti cena u trgovini. Najnovija vest o poskupljenju grejanja u Beogradu od čak 30 odsto sigurno će od decembra dodatno istanjiti novčanike žitelja glavnog grada. Cena grejanja po kvadratnom metru stana za građane, umesto dosadašnjih 64,37 dinara, od 1. novembra iznosi 83,68 dinara. Vlasnici stanova priključeni na daljinski sistem od 60 kvadratnih metara grejanje će plaćati 5.020,80 dinara mesečno, odnosno 60.249,60 dinara godišnje. To zapravo znači da će onih 14 odsto penzionera koji preživljavaju sa 11.000 dinara mesečno, hteli-ne hteli, morati da odvoje i do polovine svoje zarade samo na zagrevanje domova. Kako će od ostatka novca moći da pazare osnovne životne namirnice?
Za ishranu domaćinstva potrebno je između 60.000 i 70.000 dinara, smatraju u organizacijama za zaštitu potrošača. Tu su i drugi troškovi koji se ne evidentiraju – kablovska televizija, internet, dopune za mobilne telefone, TV pretplata, vrtić...
Šta tek da kažu oni koji otplaćuju kredite? Ne razumeju komplikovane termine poput euribora koji im kroji kreditnu ratu, ali znaju da su se upustili u dužničku avanturu i da im je iz meseca u mesec ova stavka sve veća.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da je za dostojanstven život porodice koja bi da se svrsta u srednju klasu potrebna zarada od 60.000 do 100.000 dinara.
"Idealna zarada za normalan život iznosi između 80.000 i 100.000 dinara po zaposlenom članu porodice. Time može da se podmiri potrošačka korpa, ali i da ostane za ono što je na Zapadu normalno, letovanje, kupovinu bele tehnike, obnavljanje garderobe, odlaske u restoran jednom mesečno. To su karakteristike srednje klase koju na Zapadu čini 60 do 80 odsto građana, ali tu nema ni desetak odsto naših građana", ističe Savićeva, dodajući da je blagih pomaka nabolje bilo u periodu od 2004. do 2006. godine.
"Ali sa poskupljenjima, devalviranjem dinara i zamrznutim platama u javnom sektoru ponovo je pogoršan kvalitet života", kaže Ranka Savić.
Povećanje cena postalo je svakodnevica, pa cunami poskupljenja ne posustaje već dva meseca. "Gotovo 80 odsto kupaca u glavnom gradu posle skorašnjeg rasta cena namirnica oseća pogoršanje položaja", smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Njegov stav potvrđuje i pregled cenovnika. U poređenju sa novembrom 2009. godine, nema artikla koji nije poskupeo. Cene pojedinih osnovnih životnih namirnica uvećane su i do 50 odsto, a šampion poskupljenja je suncokretovo ulje. Slede šećer, brašno, mleko, meso, kafa, kućna hemija, kozmetika...
Korpa sa deset osnovnih namirnica košta gotovo 200 dinara više nego pre godinu dana. Udar na novčanik nije mali, a potrošači se pitaju da li, bar za sada, mogu da odahnu. Trgovci kažu da mogu. "Nema najava novih poskupljenja i ne damo cenovnike. Nema ni ekonomskog opravdanja za podizanje cena", kaže Milena Radulović, direktor marketinga SOS marketa.
Kurs evra, ipak, preti i ekonomisti smatraju da bi to ponovo moglo da ugrozi stabilnost cena. "Kretanje deviznog kursa jedan je od faktora koji utiče na formiranje cenovnika. Ako se nastavi rast evra, odnosno pad dinara, može da dođe do novih poskupljenja", smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
Kada je reč o poslednjim poskupljenjima, dodaje Stevanović, trgovci su reagovali onako kako je bilo očekivano. "Mnogi od njih umanjili su marže na pojedine proizvode i donekle ublažili poskupljenja. Da li će to uraditi ponovo, videćemo. Ali, mogu da izračunaju da li im više odgovara da imaju veći promet sa manjim maržama ili smanjen promet sa većom maržom. Jer, na našem tržištu nema tražnje koja bi mogla da nadomesti poskupljenja", zaključuje Stevanović.
Pratite specijal: NIS na berzi
