Izvor: B92, 27.Dec.2013, 14:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada je prepreka reformama

Mora se napraviti rez. To neće biti moguće ako se dalje i svuda bavimo populizmom, a rezovi nisu mogući u ovoj vladi. U narednih mesec dana videćemo da li u Vladi postoji konsenzus oko reformi. Neki su iz tog antireformskog bloka tražili odlaganje liberalizacije tržišta struje, navodno da se ne uništi EPS. Nisam naišla na razumevanje ministra u čijoj je nadležnosti rudna renta

Antireformski blok – to je svest >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi da se ništa ne menja. Politički iskorak koji smo napravili sa Evropskom unijom je odličan, ali nije praćen ekonomskim reformama koje nisu moguće bez rezova. Mnogo se više u nekim segmentima, neću da kažem, koče reforme, ali se ne ide brzinom kojom bi trebalo. Nema jasnog stava da to mora tako da se uradi. I dalje postoji populističko-socijalna priča i tu se sve završava. Ne može više tako. Zato često govorim da moramo da idemo na izbore.

Ovako opisuje trenutno stanje u državi Zorana Mihajlović, ministarka energetike i potpredsednica Srpske napredne stranke. U razgovoru nisu mogla a da ne budu spomenuta pitanja iz njenog resora vezana za odnose sa Rusima, NIS, Srbijagas, EPS...

Konačno je postignut dogovor Vlade i NIS-a oko strategije razvoja te kompanije. U čemu je bio spor?

Rusi taj dokument nazivaju Strategijom razvoja NIS-a, a ja sam ga nazvala ”Ponašanje malog akcionara unutar Gaspromnjefta”, jer Srbija ima 29 odsto i to je i bio razlog što smo uopšte napravili dokument. To je prvi put od 2008. otkad je prodat NIS da smo seli da vidimo kako ko radi unutar NIS-a, možemo li da sačuvamo tih 29 odsto i šta će nam taj procenat doneti da se ne desi da dođe neko i pita ”a zašto Srbija ne bi dala i tih 29 odsto”.

Spor je podignut na malo viši nivo kad je predsednik Srbije otišao u Rusiju i desilo se što se desilo. Zapravo, najveći problem bio je oko kadrova i zajednički smo se dogovorili da se mladi, školovani ljudi iz Srbije lakše zapošljavaju u NIS-u, a to nije bilo u avgustovskom papiru Vlade u kojem je pisalo da za pet godina što više naših ljudi dolazi na rukovodeća mesta, ali NIS-u to nije odgovaralo. Drugi problem je u nekim organizacionim pitanjima unutar NIS-a. Nadamo se i da će Rafinerija u Novom Sadu ići u modernizaciju i naš interes koji smo iskazali u Vladinom dokumentu je da Rafinerija Novi Sad nikako ne sme da se zatvori. To je jedna od stvari koja je ušla u naš dokument.

Kad se pogledaju oba Vladina dokumenta, avgustovski i ovaj dorađeni, vidi se da tu nema nikakve suštinske promene.

Na početku mandata ambiciozno ste krenuli u rešavanje nekih problema. Ne vidi se da ste postigli rezultate oko podizanja rudne rente, posrednika uvoza gasa, sa odnosima u Srbijagasu...?

Veliki hendikep za ovu vladu je što Ministarstvo energetike i rudarstva nisu jedinstveni. Da jesu, onda bi u domenu ovog ministarstva bila rudna renta. Dakle, ja sam se bavila rudnom rentom iako po Zakonu o vladi to nije bila moja nadležnost. To je prvi problem. A nisam naišla na razumevanje ministra u čijoj je nadležnosti rudna renta. I dalje tvrdim da je rudna renta niska i da je šteta što Srbija ne ubira višu rudnu rentu, jer kad poredimo samo zemlje u okruženju, to je nekoliko puta više.

A da ne govorim o intenzitetu kojim se eksploatiše nafta. Dakle, u pitanju su metode kojima se nafta i gas eksploatišu nekoliko puta brže od normalnih metoda, a iz ekoloških razloga su i zabranjene u nekim evropskim zemljama. Ako se nešto progresivno eksploatiše, države kao Mađarska uvele su progresivnu rudnu rentu, pa ako se više eksploatiše onda je rudna renta viša. Mi smo ostali na tri odsto i to je nešto na šta ovo ministarstvo nije moglo da reaguje. Apsolutno mislim da je to velika šteta. I to nikako ne smemo da poredimo sa pričom koja se uporno potura o tome kako je NIS uložio u Rafineriju i kako daje mnogo u budžet. Pa šta? Rudna renta mora da se plaća jer je to mogućnost da se sačuvaju izvori i da se ulaže u ono što je državi, a ne kompaniji, potrebno, jer svaki procenat rudne rente manje je oko 10 miliona dolara manje za budžet, što na rok od 10 ili više godina može da znači izgubljene milijarde.

Što se tiče gasa, tu ništa nisam mogla da promenim jer se ispostavilo da je sve već bilo ispregovarano. I kad sam krenula da promenim nekoliko stvari iz tog sporazuma ispostavilo se da je prethodna vlada sve ispregovarala pa je ruska strana smatrala da sve to samo treba da se nastavi unutar ove vlade. To je bila moja taktička greška, ništa nisam mogla da promenim.

Šta ste hteli da promenite?

Govorila sam o nepotrebnom posredniku uvoza gasa i pokušala da promenim količinu uvezenog gasa jer je bila fiksirana na pet milijardi kubnih metara, a ja sam zagovarala ideju da to bude između tri i pet milijardi. Srbija u ovom trenutku uvozi nešto više od dve milijarde kubnih metara godišnje i ozbiljno je pitanje da li ćemo u naredne tri-četiri godine moći da preuzmemo tih pet milijardi. Pokušala sam da napravim fleksibilniju varijantu za nas, ali sve je već bilo cementirano.

A kompanija Russian-serbian trading corporation (RST)?

To smo uspeli da uradimo. Ministarstvo energetike je predložilo, a Vlada donela odluku da svi ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji ne mogu da prođu bez njene saglasnosti, pa ni da Srbijagas napravi ugovor sa RST kao drugim posrednikom u uvozu gasa koji je direktno oštetio Srbijagas. Postojanje RST godišnje direktno nanosi štetu Srbijagasu od 50 miliona evra izgubljenog profita. Dakle, Vlada treba da prekine saradnju Srbijagasa sa RST-om na ovaj način.

Je li RST izbačen?

Ugovor koji Srbijagas ima s RST-om važi do februara naredne godine i do tada ne možemo da ga raskinemo, ali bogami u februaru 2014. ozbiljno je pitanje da li će Vlada da odobri novi ugovor. Ne mislim da Vlada treba da odobri način na koji je do sada rađeno. Smatram da tu svakako treba da bude razgovor sa ruskim partnerima. Ne znam ko su vlasnici RST-a, informacije koje dobijamo iz Srbijagasa su da je u toj firmi delom ruski kapital, a delom i neki drugi, navodno srpski. Ali nije državni. I zašto RST ima sedište u Srbijagasu, zašto RST koristi transportni sistem Srbijagasa i zašto ga plaća manje. Srbijagas obavlja kompletno poslovanje za RST, garantuje za RST, a RST plaća Srbijagasu samo 10 dolara. Zašto?

Ukazujete i na rapidno zaduživanje Srbijagasa?

Da, i ministar finansija je rekao da ima problem sa Srbijagasom. Jedno je pitanje organizacionog reformisanja Srbijagasa, ali prvo je pitanje finansijsko. I sad imamo situaciju da pored duga od 1,4 milijarde evra kapital Srbijagasa vredi samo 12 miliona evra. Postoji način kako to da se reši, ali tu mora da postoji politička volja.

Meni je potpuno smešno kad Dušan Bajatović kaže da SPS nije kočnica reformama. To kaže čovek koji je direktor javnog preduzeća koje ima toliki dug, koje potpuno netransparentno posluje, koje ima izveštaj državnog revizora da je 40 milijardi dinara bilo van javnih nabavki i koji neće da reformiše Srbijagas.

I šta ćete preduzeti?

Neću odustati. To više nije pitanje samo jednog ministra, tražila sam sastanke sa ministrom finansija i ministrom privrede i krenućemo da rešimo dugove Srbijagasa prema NIS-u. Postoji način kako to da se reši, ali tu mora postojati politička volja.

Analiza dugova Srbijagasa pokazala je da je od 1,4 milijarde evra ukupnog duga sada negde oko 300 miliona nastalo zbog te niže cene koju su plaćali domaći potrošači. Ali, svi drugi dugovi nastali su zbog neracionalnog poslovanja Srbijagasa.

Ne krijemo da postoje firme – Petrohemija, Azotara, Sartid – koje imaju visoke dugove za gas.

Ali, nesporni su gubici od nekoliko stotina miliona evra zato što u Srbijagasu nemamo pravo menadžersko upravljanje kompanijom.

Da li su zbog toga ugroženi Petrohemija i svi ostali koji koriste gas?

Dug Srbijagasa prema NIS-u je pitanje koje rešava i sudbinu Petrohemije. Srbijagas duguje NIS-u 22 milijarde dinara, NIS bi voleo da to stavi u javni dug države, mi nismo za to raspoloženi.

Naš plan je da se zadužimo i vratimo dug, ali taj novac mora prvo da uđe u Srbijagas i poveća kapital kompanije. Posle toga plaća se dug NIS-u, ali uz obavezu NIS-a da uloži u Petrohemiju koja danas pravi užasne gubitke, a NIS-u obezbeđuje besplatne usluge. Dakle, NIS-u odgovara da ima Petrohemiju, ali nije raspoložen da u nju investira. E, mi hoćemo da obavežemo NIS da uloži u Petrohemiju jer samo pod tim uslovom Petrohemija opstaje. I zna se tačno da treba uložiti između 150 i 200 miliona evra. Imali smo razgovore, ali NIS nije zainteresovan da ulaže u Petrohemiju koja već deset godina ne može da nađe strateškog partnera. I država stalno gubi, a NIS profitira. Zato moramo da podelimo taj rizik i to je taj paket koji Lazar Krstić i ja hoćemo da rešimo.

Da li je tačno da Rusi štite Bajatovića?

Ne verujem, mislim da Rusi pre svega štite svoj kapital. Nismo imali takvih informacija da je Dušan Bajatović štićen od Rusa.

Ne bih volela da ova vlada bude kriva što nije reformisan Srbijagas, sutra neko može da dođe i da za dugove uzme Srbijagas.

Iz Rusije je stiglo upozorenje slične vrste?

To i jeste najveći problem.

Kako to da Ukrajina dobije 33 odsto jeftiniji gas od Rusije, a nama daju samo tri odsto popusta?

Od nas baš ništa ne zavisi. Mislim da se ozbiljno lome politička koplja oko Ukrajine. To su odnosi između Rusije i Evropske unije u čijem je trenutnom centru Ukrajina.

Druga je stvar jesmo li mogli da imamo jeftiniji gas. Možda bismo i imali da smo se bavili gasnom politikom kad smo kao država pregovarali o energetskom sporazumu 2008. godine i plašili se optužbi da ne treba ”podgrevati antirusku priču”. Ugovor je potpisan na 10 godina i mi gas trenutno plaćamo 390 dolara, a u Nemačkoj je bio i po 120 dolara jeftiniji nego kod nas. Zbog tako visoke cene Srbija se ne gasifikuje, ljudi se okreću struji, mada ni ona neće biti jeftina. I proizvodnja struje iz gasnih elektrana trenutno je vrlo skupa. Za nas je gas skup već duže vreme.

Šta ćemo onda sa Južnim tokom?

Niko ne spori da on treba da se radi i taj gasovod će se raditi. Dobićemo mi taj gas i imaćemo nižu cenu, ako ništa drugo onda zbog nižih troškova transporta. Ali, proći će mnogo vremena dok gas ne krene, ja ne verujem ni u kakve datume koji se pominju.

Tražila sam od Vlade i Ministarstva finansija da se ozbiljno uključe u razgovore o kreditu za gasovod Južni tok. Mi smo prihvatili da nas Gasprom finansira, Bajatović je o tome potpisao sa Milerom protokol i sada da vidimo koja je to kamatna stopa, koliko zaista košta Južni tok kroz Srbiju i kakvi su drugi uslovi. Za taj zajam Gasproma naša Vlada treba da izda garanciju, pa onda u tim razgovorima i treba da učestvuje neko iz Ministarstva finansija.

Ali i gasovod Niš – Dimitrovgrad je odlična stvar, mi na tome moramo da radimo jer to je gasovod koji može da nam omogući da se vežemo na gasovod TAP i dobijemo drugi izvor gasa iz Azerbejdžana. To nam daje gasnu sigurnost.

Jeste li se umorili od svega ovoga?

Jesam.

Ozbiljno?

Pa, i jesam i nisam. Umorila sam se od zastoja, od tih sitnih dvorskih intriga. Sve drugo nije umor, nije umor da za dan odem do Tutina, Novog Pazara, a posle do Odžaka. Tih 1.300 kilometara nije problem, ali jeste problem kad krenete u nešto veliko i onda shvatite da ne možete da ga izgurate do kraja. Vi mislite da stvari idu, a zapravo stoje iako ste imali dogovor da idu. To je problem svakome ko hoće da radi.

Mislim da neko može da bude ministar maksimum četiri godine i ne možete više da radite taj posao ako hoćete istinski da ga radite. Ako se kao ministar samo šetate, onda može i više mandata.

Priča o Srbijagasu donekle je i priča o EPS-u koji je takođe talac odnosa u vladajućoj koaliciji?

Mislite li tako zbog toga što reforme u EPS-u idu sporo.

Vi ste izjavili da moćnici u EPS-ovim privrednim društvima koče reformu te kompanije?

Tačno je da se EPS više bavi svojim unutrašnjim odnosima, a ne vlastitom budućnošću.

Vlada je donela odluku o korporativizaciji i EPS mora da bude akcionarsko društvo. To ide sporo i teško, razlog su privredna društva koja vuku na svoju stranu. Cilj korporativizacije ne može da bude samo centralizacija javnih nabavku, a trenutno je to jedini cilj rukovodstva EPS-a. U toj kompaniji postoje mnogo ozbiljniji problemi. Dogovorili smo za iduću godinu plan da se tačno zna kad EPS mora da postane akcionarsko društvo, šta koje privredno društvo mora konkretno da uradi na smanjenju gubitaka, distribucije... U proizvodnji su problemi još veći – raubovana oprema, visoki troškovi, niska efikasnost... EPS ima problema kad govorimo o tehničkom delu sistema, a organizaciju i broj zaposlenih još niko ne sme ni da takne. Mi još pričamo o EPS-u koji ima 40.000 radnika, jesu li svi oni potrebni, šta su prioriteti EPS-a...

Jesu li EPS i privreda spremni za liberalizaciju tržišta električne energije od 1. januara?

Mislim da je spremna samo Vlada. Ne, nisu dovoljno spremni, ali ne zato što nemaju tehničke kapacitete i sistem, već zbog toga što u glavi nisu spremni da otvaramo tržište, da će na srednjem naponu 3.300 preduzeća i budžetskih korisnika birati svog isporučioca struje. Neki su iz tog antireformskog bloka tražili odlaganje liberalizacije, navodno zbog toga što će to uništiti EPS. Ne, EPS će se uništiti ako se ne otvori i ako ne bude ušao spreman u liberalizaciju, on je već klimav, a ovako će morati da se bori. Nema odlaganja, 1. januara svi oni moraju da imaju ugovore, a ako ih nemaju neće imati struju. Ako Generalni sekretarijat Vlade ne napravi ugovor sa EPS Snabdevanjem, Vlada neće imati struju.

Ko još nudi struju?

Trenutno samo EPS Snabdevanje, ali ima više registrovanih firmi s licencom i ja duboko verujem da će se do sledeće godine, kad će tržište struje biti liberalizovano i za građane, pojaviti ogroman broj prodavaca struje.

I to je dobra stvar. EPS će tek sad shvatiti šta znači liberalizacija, prestaće da gleda samo sebe i morati mnogo više da se posveti potrošačima.

Bez obzira na to što je EPS od 27 izgubio samo jednog kupca na visokom naponu, to je strašna vest jer da je kompanija bila spremna ni taj jedan ne bi tražio drugog dobavljača.

Sad se stvara lobi u elektroenergetici da se ništa ne gradi. Slažem se da je niska cena struje prepreka izgradnji novih elektrana, znamo razloge zašto je niska, kao i to da još narednih pet-šest godina neće ići mnogo visoko. Ali, znamo da će za 10-15 godina pričati o ceni struje koja će biti mnogo viša nego pre ekonomske krize i to je razlog što Srbija razmišlja o izgradnji novih kapaciteta.

Ko je taj lobi?

To su interesni trgovački lobiji, ali ima i ljudi u samom EPS-u koji smatraju da je bolje da se bave trgovinom nego da brinu o izgradnji.

Govorite o otporima reformama unutar države. Kao član Vlade, vidite li da je tako i sa otporima svim drugim reformama?

To je zato što niko ne želi da se bilo šta promeni.

Prvo, mi više nemamo novca i ne možemo više da se zadužujemo. Dolaze investitori, ali traže garanciju države. A ja im kažem ”nema više garancije države”. Sada moramo mnogo više da koristimo ono što do sada nismo – koncesije i privatno javna partnerstva. Na primer, ne postoji toplana u Srbiji koja sme sebi da dozvoli da ne ode u privatno-javno partnerstvo i da kroz taj vid investiranja napravi kogeneraciju.

Antireformski blok, to je svest ljudi – od predsednika opštine do zaposlenog u javnoj upravi – da se ništa ne menja. Pa evo, i u Vladi imamo ljude koji ne bi da se nešto menja.

Vi ste jedini član Vlade koji je decidirano podržao ministra privrede Sašu Radulovića?

Zato što on hoće da uvede red. On je jedan od retkih ministara koji je rekao da će 2014. biti užasno teška. Ne može da bude dobro kad smo 15 godina stalno imali problem i sad moramo da napravimo rez. Ali, neće biti moguće napraviti rezove ako se dalje i svuda bavimo populizmom.

Zato često govorim da moramo da idemo na izbore. Ne kažem da sad sve mora da se proda, daleko od toga. Ali mora da se napravi rez.

U javnosti se ne oseća reformski entuzijazam Vlade, više se vidi želja za očuvanjem status kvoa?

Pa da, iskaču pojedinci koji sami ništa ne mogu da urade. Ja sam cele godine pokušavala s reformama Srbijagasa, ali nisam uspela do kraja. I zato je ta firma došla u još goru situaciju. Da smo krenuli sa finansijskim restrukturiranjem u martu možda bi danas bilo ipak malo bolje. A mi smo u još goroj poziciji da se zadužujemo za gas, plus imamo dug i plus imamo ponor u Srbijagasu.

Je li nedostatak volje za reforme u Vladi razlog za izbore?

Da, jedan od razloga, jer mora mnogo brže i mnogo bolje. Politički iskorak koji smo napravili sa Evropskom unijom je odličan, ali nije praćen ekonomskim reformama koje nisu moguće bez rezova. A rezovi nisu mogući u ovoj vladi, to je moj utisak. Mnogo se više u nekim segmentima, neću da kažem, koče reforme, ali se ne ide brzinom kojom bi trebalo.

Nema jasnog stava da to mora tako da se uradi. I dalje postoji populističko-socijalna priča i tu se sve završava. Ne može više tako.

Antireformski lobi formirao se i na političkoj, ali i široj društvenoj osnovi?

Dobro ste primetili, taj lobi se formirao u više stranaka i povezuje se sa tezom da ništa ne treba menjati.

Samo treba naći novac za finansiranje te žabokrečine?

Baš tako. I tu se vidi gde su im izvori finansiranja i kako rade a cilj je da se ništa ne dira. To može da bude ozbiljan problem. Kad ih slušam u Skupštini pitam se kako je moguće da neko danas glasa i govori van vremena.

Ima populista koji obećavaju bajke finansirane državnim novcem?

I troše.

Recimo, imate Ministarstvo rada, to je jedno od najvažnijih ministarstava. Poštujem Krkobabića i volim s njim da pričam, ali mnogo više je moralo da se uradi u ovom ministarstvu. Zašto, na primer, još nema socijalnih karata? Tražili smo, recimo, da se u sadašnjem Zakonu o radu promeni deo o smenskom radu. Danas samo EPS po pravnosnažnim tužbama radnika oko smenskog rada treba da plati oko tri milijarde dinara. Pre godinu dana radnici EPS-a tražili su da se nešto promeni da se firma ne bi uništavala, mi smo uputili hitan zahtev, napravili sastanak, pričali na Vladi i tražili da se promeni samo taj jedan član Zakona. A oni godinu dana to nisu uradili.

Zašto je Oliver Antić dao ostavku?

Antić je napisao pismo i dao ostavku, mislim da je to u redu i da je trebalo to da uradi ranije, kad je počeo da iskače van svih politika koje vodi SNS i da govori o onome o čemu nikad i ni sa kim nije razgovarao unutar stranke. I dalje mislim da je šteta što ostaje savetnik predsednika države. Predsednik države je osnivač SNS-a i ako njegov prvi savetnik ide i radi protiv stranke, nisam sigurna da je to dobro.

A da li je Cvijan promašaj Srpske napredne stranke?

Radi se o samo dobrodušnosti predsednika stranke, po meni Cvijan je davno trebalo da bude van Predsedništva SNS. Rekla sam na sednici Predsedništva da nemam ništa protiv da on bude u partiji, evo kandidovao se i za predsednika stranke, ali ne može da bude član Predsedništva čovek koji dok traje Predsedništvo telefonom šalje poruke, priča laži i radi protiv sopstvene stranke. Šta će takav čovek u Predsedništvu.

Ružno je sve to, a pre svega – to je nevaspitanje.

A u čemu je spor sa Vladimirom Cvijanom?

Sve što govori u javnosti je protiv stranke, počev od toga da je Mišković pogrešno uhapšen. Razumem, Cvijan je advokat i treba da radi svoj posao, ali ne treba to da meša sa svojom političkom funkcijom. On je istupao kao član Predsedništva i direktno išao na predsednika svoje stranke. Pa, valjda je osnovni red da dođe kod predsednika i kaže šta misli. Svako od nas tako razgovara sa predsednikom stranke.

To što kao insajder vidite plaši li vas kao političara koji želi da menja sistem?

Da. Ali se trudim da neke stvari popravim ako mogu. Prvo, vidim i shvatam da sistem ne funkcioniše. A onda pokušavam da promenim neke stvari. Ali potrebno je političko jedinstvo da bi se uspostavio sistem, negde se uspe, a negde zasad ne. Uz veliko guranje to se uradi.

Postoji li opredeljenost članstva SNS-a za reforme o kojima govorite?

Mislim da postoji. Žele red, rad i ambijent da lakše dođu do posla. Kad razgovaram sa ljudima po Srbiji oni kažu da je vreme da se odvoji šta je zdravo u privredi od onoga što nema šansu da preživi.

Ali, i država mora nešto da uradi za te građane. Evo, prvi put sada imamo socijalnu kartu. A džabe veliki infrastrukturni projekti ako ne damo malim i srednjim preduzećima da se pokrenu i rade.

Kad rekoste populizam, jeste li primetili da vam se nudi jedna populistička frakcija koja je spremna da napusti dosadašnju mini koaliciju?

Mi takve razgovore nismo vodili. A ako govorimo o PUPS-u, mislim da Srpska napredna stranka ima više penzionera nego bilo koja druga partija. Ali, nije to pitanje. Pitanje je hoćemo li prvo da se složimo uopšte oko reformi, a onda oko njihove brzine. Mislim da smo kao država zaista toliko izmučeni prethodnih godina da neke stvari moramo da isečemo što pre i onda krenemo.

Hoćete da kažete da još nema konsenzusa u Vladi oko reformi?

Konsenzus postoji, svi to čujemo, ali hajde da ga vidimo na delu, šta će istinski da se desi.

A kad ćemo to videti?

U narednih mesec dana.

Jeste li možda kao stranka i sami krivi za rast populizma. Hapšenja donose popularnost, priča protiv tajkuna takođe. To u delu vaših pristalica i javnosti stvara utisak da je dovoljno da se pohapse lopovi i da će onda sve biti u redu, pa reforme nisu ni potrebne?

Mora i jedno i drugo. Za razliku od prethodnih, mi i radimo. Oni koji su krali moraju da odgovaraju i ne mislim da je to loše. Drugi deo priče su ekonomske reforme koje moraju da se sprovedu. Ali, ko će verovati u bilo kakvu ekonomsku reformu ako se ne pozabavimo borbom protiv kriminala i korupcije. I ne mislim da je to populizam. Ja se samo zalažem da svi ti postupci idu mnogo brže i da institucije sistema konačno počnu da funkcionišu.

Stižu iz javnosti dobronamerne sugestije da je vlast malo radila na integritetu institucija? Imate li svest o tome?

Potpuno se slažem s vama da sistem još nije u potpunosti uspostavljen. Krenite od najobičnijih stvari, a to su javna preduzeća. U većini njih ne postoji sistem, ima samo direktor i ništa više. To je ono što je problem za reforme i budućnost.

Da li je nedavna sednica Predsedništva SNS najava izbora?

Mi smo razgovarali i o izborima, ali nikakvu odluku nismo doneli. Mnogo je više na toj sednici bilo priče da li se povlačimo iz vlasti u nekim opštinama, kako nam rade direktori... Pričaćemo mi još o izborima i u određenom trenutku izaći ćemo sa stavom idemo li na njih. Lično mislim da treba.

Jesu li u tom kontekstu pod lupom predsednici opština?

Hoćemo predsednike opština koji će se istinski potruditi oko sopstvene opštine, a ne da se po starom dobrom običaju nameste u fotelju i njima je super. Čak i da hoćemo da dozvolimo takvo ponašanje, nema više novca za to.

I zašto ne bi došli bolji. Ljudima treba dati šansu da se iskažu. Mi u Glavnom odboru imamo 400 ljudi, od tih 400 na prste mogu da se nabroje oni koji istinski imaju strast i hoće da rade, ovi drugi su se učaurili. Imamo preko 400.000 članova i eto prostora za sve.

Sad kad je počelo da se govori o promenama na lokalu, neće biti svakom milo da se skloni iz vlasti. Mi smo na Predsedništvu doneli odluku koja treba da se poštuje, ali može da se desi da se to neće svima dopasti, pa će neki odbornici ostati na funkcijama.

Mi nećemo da dajemo legitimitet lokalnim vlastima u kojima naš čovek ne može ništa da uradi ili nije raspoložen da uradi.

Nezadovoljni smo sa dva gradonačelnika, to su dva važna grada, i Kraljevo i Užice, moglo je tu mnogo više da se uradi. Ali, nisu oni jedini, iza njih se nalazi stotinu raznih opštinskih funkcionera koji se sklanjaju sa tih mesta. To je veliki test i za te ljude. Na kraju krajeva, to je test i za stranku da vidi ljude koji su u njoj samo zbog određenih mesta i privilegija.

I kako je prihvaćena ta ideja na Predsedništvu?

Svi su bili za to. Pre Predsedništva bila je sednica Izvršnog odbora na koju su došli ljudi iz svih opština i nemam informacije da je bilo otpora. Jasno je ljudima da neke stvari mogu da izgledaju drugačije. Jasno je i da stranka neće dozvoliti da neko sedi i ne radi ništa. Zašto bi neko brukao stranku ili vrh stranke koji hoće da radi bolje i brže.

Što se tiče izbora, ne mislim da je loše da se sve proveri, da se dobije nova snaga i da se krene brže napred, da se urade neophodni rezovi i da nema kočnica i zastoja koje svi vide.

Plašite li se da na izborima pobedite kao niko do sada?

Da. Mene to brine. I o tome smo pričali na Predsedništvu. Da, nas to brine. SNS ne planira da sama vodi državu, zašto bi to radila.

Velika je odgovornost na vama?

Ogromna, ogromna. Zato nam je to užasna briga. Kako u opštinama u kojima SNS ima vlast da ljudima odmah obezbedimo bolji život, jer svi bi odmah bolji život. To je ogromna odgovornost.

Nastavak na B92...