Izvor: Blic, 06.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Studije tri godine
Studije tri godine
Osnovne studije na fakultetima trajaće tri umesto četiri godine, a uporedo sa ocenama koristiće se bodovi. Svaki kolokvijum, seminarski rad, predavanje i vežbe nosiće odgovarajući broj bodova, tako da ocena studenta neće zavisiti samo od završnog ispita. Ukidaju se više, a uvode trogodišnje visoke strukovne škole - predviđa prednacrt zakona o visokom obrazovanju koji je izradila komisija sastavljena od profesora Beogradskog univerziteta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Uvođenje sistema bodovanja podrazumeva ocenjivanje svih aktivnosti studenta tokom godine, predavanja, vežbi, praktikuma, seminara... Ono obezbeđuje i isto vrednovanje znanja na nivou celog kontinenta, a time i veću mogućnost pokretljivosti studenata i njihovog prelaska na srodne fakultete u zemlji i inostranstvu.
Prednacrtom zakona propisan je tačan broj bodova za različite vrste provere znanja, kao i ukupan broj bodova koji je na jednom predmetu potrebno ostvariti da bi se školovanje nastavilo. Tokom jedne školske godine student će moći da sakupi najviše 100 bodova, od čega predispitne obaveze mogu vući od 30 do 70 bodova. Student koji se finansira iz budžeta na početku godine se opredeljuje za onoliko predmeta koliko mu je potrebno da bi prikupio minimum 60 bodova i ukoliko to ne ostvari, automatski prelazi na samofinansiranje. Studenti koji se sami finansiraju treba da izaberu one predmete koji im omogućavaju minimum od 37 bodova.
Zakon će, osim bodova, prvi put uvesti i takozvano dvociklusno studiranje. Ono predviđa da, izuzev medicinskih fakulteta, osnovne studije ubuduće traju tri odnosno četiri godine (u zavisnosti od fakulteta), a da se status mastera, što je blisko rangu sadašnjeg magistra, stiče posle dodatne jedne ili dve godine studija. Nakon toga sledi doktorat.
Prednacrtom su predviđena samo tri ispitna roka: u januaru, junu i septembru. Izuzetno će student kome je ostao jedan nepoložen ispit iz tekuće školske godine moći da ga polaže u naknadnom ispitnom roku, najkasnije do početka naredne školske godine.
Studenti koji su se već upisali na fakultete ili više škole moći će da ih završe po započetom nastavnom planu i programu i zatečenim uslovima i pravilima studiranja. Isto važi i za plaćanje školarine.
Nacrt zakona je prosleđen fakultetima da o njemu daju svoja mišljenja, nakon čega sledi javna rasprava. Jovana Subotić
Glorifikacija zločina
Odbacujući zahtev Vlade Srbije da se poništi izbor Ramuša Haradinaja, Unmik je pljunuo u lice pravdi, Ujedinjenim nacijama čiji mandat ima, javnosti, a najviše maloletnoj devojčici za čije je silovanje osumnjičen novoproklamovani premijer južne srpske pokrajine i porodicama ljudi ubijenih njegovom rukom. Tako će zahvaljujući licemerju međunarodne zajednice, čiji portparol tvrdi da je Haradinaj izabran 'voljom poslanika legitimnog kosovskog parlamenta u skladu s demokratskim procedurama', ruka jednog zločinca potpisivati zakone u Evropi 21. veka. Portparol je formalno u pravu, ali zar Musolini, Hitler ili Gebels nisu bili izabrani po važećim demokratskim uzusima. S tim što su oni zločine napravili posle izbora, a za Haradinajom se već godinama lepe poternice. Ovim potezom aboliraju se zločini protiv civilnog stanovišta, a njihovi izvršioci se promovišu u prometeje nakaradne 'kosovske demokratije' kakvu novija istorija ne poznaje.
Da li je ovo poslednje poniženje koje su protektori Kosova i Metohije bacili u lice Srbiji, stavljajući do znanja da je ta država potrebna samo kao druga strana u završnoj tački 'demokratskog cirkusa' pod radnim nazivom 'Razgovori o budućnosti Kosova?'
Hoće li srpske vlasti morati da pregovaraju o sopstvenoj teritoriji sa čovekom koji je zatvarao, mučio, silovao, ubijao...? Pitanja ima koliko i zločina za koje se tereti bivši komandant glavnog štaba terorističke OVK za Metohiju, a spisak nije kratak.
Sam Haradinaj kao da se svima ruga sa svog premijerskog trona pa i ne govori kako nije kriv, već da Hag nema dokaze protiv njega.
Očigledno, Justiciji na Kosovu nisu vezane samo oči, već i ruke.
