Izvor: Blic, 11.Dec.2011, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija vraća deo duga velikanu
Čovek renesanse koji je živeo u 19. i 20. veku, najkraći je opis Slobodana Jovanovića, jednog od najvećih srpskih intelektualaca čiji će posmrtni ostaci biti sahranjeni danas u Aleji velikana na Novom groblju. Bio je profesor, istoričar, pravnik, sociolog, filozof i kritičar i u svim ovim oblastima među najboljima u svome vremenu. Slobodan Jovanović je između ostalog utemeljivač ustavnog prava u Srbiji, tvorac više dela vezanih za srpsku istoriju 19. veka i osnivač mnogih naučnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << disciplina. Izgleda da je najlošiji bio kao političar, a za sebe je jednom prilikom rekao da je bio najgori premijer najgore vlade.
Slobodan Jovanović je zbog činjenice da je od 1941. do 1943. bio predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu u Londonu kažnjen lišenjem slobode i osuđen na prinudni tad u trajanju od 20 godina, kao i na konfiskaciju imovine i gubitak državljanstva. Zato je i umro u Londonu gde su do pre par dana počivali njegovi ostaci. Većina građana danas zna da se radi o velikanu, ali je malo poznaje njegova dela.
- Jovanović je jedan od poslednjih univerzalnih stvaralaca. On je u isto vreme bio i teoretičar prava i sociolog i istoričar i u svim disciplinama bio najbolji. Mnogo je učinio za razvoj teorije prava i sociologije. Pisao je na jedan dopadljiv i razumljiv način, a istorijsko delo „Vođe francuske revolucije” je napisano na nesvakidašnji esejistički način - kaže za „Blic” istoričar Predrag Marković.
Marković nije hteo previše da komentariše navodnu volju Slobodana Jovanovića da se njegovo telo ne prenosi u Srbiju.
- Ipak, nije nam potrebno da njegov grob bude u Srbiji da bi nas inspirisao na nešto, važno je da su nam sada dostupna njegova dela - zaključuje Marković.
Istoričar Čedomir Antić kaže da je Jovanović jedini čovek u srpskoj istoriji koji je bio i rektor univerziteta i predsednik SANU.
- Njegovo delo predstavlja jedan od najobimnijih individualnih opusa u srpskoj nauci. Jedan je od najvećih poznavalaca Marksa, među prvima je pisao o ustavnom pravu, a kroz biografije vođa francuske revolucije čitaoce je na nesvakidašnji način proveo kroz čitavu revoluciju - zaključuje Antić.
Profesor na Pravnom fakultetu Jovica Trkulja kaže da je univerzalnost Jovanovića kombinacija porodičnog odgoja, obrazovanja i fanatične posvećenosti.
- On je postavio temelje ustavnom pravu, političkoj sociologiji, istoriji političkih doktrina. Kao mladić je pisao književne kritike, a kasnije su njegovi prijatelji Jovan Dučić i Isidora Sekulić prvo njemu davali svoje radove na analizu - kaže Trkulja, koji stil pisanja istorije Srbije u 19. veku povezuje sa Tacitovim analima.
Koliko je Jovanović bio posvećen, govori i činjenica da je poslednjih nekoliko meseci pred smrt učio starogrčki da bi Platona mogao da čita u originalu.
Najvažnije godine u životu Jovanovića
1869. rođen u Novom Sadu
1904. postaje prvi put dekan Pravnog fakulteta
1913. postaje rektor Beogradskog univerziteta
1928. postaje predsednik SANU
1937. osniva Srpski kulturni klub
1941. postaje premijer Kraljevine Jugoslavije
1945. osniva Jugoslovenski narodni odbor
1946. osuđen na 20 godina prinudnog rada
1958. umire u Londonu
Svake nedelje slao tri pisma porodici
Đorđe Pavlović, rođak Slobodana Jovanovića, jedini koji je njegove posmrtne ostatke dočekao pre dva dana na aerodromu u Beogradu, kaže da je i privatno Slobodan Jovanović bio veoma pristojan čovek, veoma privržen porodici.
- Svake sedmice je pisao po tri pisma iz Londona i slao ih svojoj porodici u Srbiju. Bio je jako privržen porodici i ništa nije moglo da naruši njihov međusobni odnos. Naročito je voleo svoju sestru Pravdu i njenog muža dr Andra Ristića. Kad je konačno moja tetka Leposava otišla u London, tri dana ju je zaključao u svojoj sobi hotela „Tjudor kort” i ispitivao o svemu u Srbiji. Bio je veoma ljubazan prema svima, pa čak je i sve svoje saradnike u Vladi oslovljavao sa „dragi kolega”. Jedino mu je to moj stric Kosta St. Pavlović, a njegov rođak i lični sekretar, zamerao jer je smatrao da treba mnogo oštrije postupati u tim teškim vremenima, pa je zato Slobodanu i istorija lupila jak šamar - zaključuje Pavlović.
Sahrana u 13.30 časova
Sahrana Slobodana Jovanovića obaviće se danas u Aleji velikana na Novom groblju u 13.30 časova, a dva sata pre toga biće upriličena komemoracija na Pravnom fakultetu. U kabinetu predsednika Srbije su nam potvrdili da će i Boris Tadić prisustvovati sahrani, a očekuje se prisustvo i drugih najviših državnih i crkvenih zvaničnika.
Povezane vesti: Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića stigli u Beograd
