Izvor: Politika, 20.Jun.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skriveni troškovi prijemnih ispita brucoša
Mnogi budući akademci iznenađeni su nepredviđenim troškovima na fakultetima: za upis, prijemne ispite, indekse, obrasce, koji iznose i više od 15.000 dinara
Taman kada su pregurali finansijske muke oko mature, roditelji budućih brucoša našli su se u novom „nebranom grožđu”: za koji dan moraće da izdvoje i do 15.000 dinara za troškove upisa na fakultet, i to ne računajući školarinu, za koju treba izdvojiti prosečno oko 100.000 dinara.
U trci da se što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bolje pripreme za prijemni ispit, većina maturanata i njihovih roditelja ne obraća pažnju na, često, skrivene troškove kojima fakulteti pune sopstvene kase. Plaća se prijavni list, prijemni ispit, indeks, upis, prigovor na rang-listu, rad studentskih organizacija, osiguranje, provera sposobnosti, ŠV obrasci...
Novac počinje da se sliva već od šaltera za prijem dokumenata, jer polaganje prijemnog ispita košta prosečno 5.000 dinara. Da apsurd bude veći, prijemni plaćaju čak i oni koji su oslobođeni polaganja jer su bili pobednici nekog od takmičenja koje organizuje Ministarstvo prosvete. Za takve đake obično postoji popust, pa će umesto 7.500 platiti „samo” 6.000, kao što je slučaj na beogradskom Filološkom fakultetu.
Na fakultetima, s druge strane, kažu da cena prijemnog ispita nije previsoka, jer je neophodna da pokrije troškove organizacije prijemnog ispita, pregledanja radova i objavljivanja rang-lista. Oni dodaju da se cene nisu godinama menjale i da je sve neuporedivo jeftinije nego na privatnim fakultetima, koji uzvraćaju da oni za školarinu nude besplatno udžbenike, indekse, prijave ispita i sve obrasce.
Milan Janković, čiji će sin konkurisati na beogradskom Filološkom fakultetu, kaže da je bio neprijatno iznenađen kada je nedelju dana pre početka upisa saznao za nepredviđene troškove.
– Neprijatno sam se iznenadio kada sam sa oglasne table na fakultetu saznao da za učestvovanje na prijemnom ispitu treba da platim 7.500 dinara. Nisam znao da se i to plaća, iako niko ne može da garantuje da će moje dete biti upisano. Na svu ovu muku i bedu treba pri kraju meseca da izdvojim i ovu svotu, s kojom, nažalost, ne raspolažem. A ako moj sin prođe, a tome se nadamo, treba da sednem i da izračunam koliko mi još novca treba za upis... – kaže Janković.
A ukoliko njegov sin bude položio prijemni, za upis će morati da plati još 2.800 dinara, ne računajući školarinu, ukoliko bude u samofinansirajućoj kategoriji.
Studentske organizacije, takođe, godinama pokušavaju da skrenu pažnju nadležnih na ovaj problem, ali bez uspeha.
– Fakulteti preskupo naplaćuju organizaciju prijemnog ispita. Možemo da razumemo da je potrebno da se podmire troškovi administracije i dodatno angažovanje nastavnika, ali sigurno ne sa tako visokim iznosima, jer obično konkuriše više kandidata nego što ima mesta. To bi trebalo da budu simbolični iznosi, recimo hiljadu-dve dinara, a sigurno ne šest ili deset hiljada – kaže Andrijan Lemut, predsednik Skupštine Studentske konferencije univerziteta (SKONUS).
Računica je jednostavna: ako na nekom fakultetu prijemni polaže 2.000 kandidata i plaćaju po 7.000 dinara, na račun se, dakle, slije 14 miliona dinara – mnogo više nego što je potrebno za navedene troškove.
I dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, smatra da je loše što fakulteti naplaćuju prijemni ispit.
– To što fakulteti imaju cenovnik čak i kada su kandidati oslobođeni prijemnog ispita, pa nemaju nikakve dodatne troškove predstavlja – sramotu. Većina evropskih zemalja ukida prijemne ispite da bi smanjili sistemske korupcije i zato i Ministarstvo prosvete Republike Srbije izrađuje koncept velike mature koja će do 2020. godine postati jedinstvena ulaznica u visoko obrazovanje nakon završene srednje škole – kaže dr Šuvakov.
Na naš komentar da je glavni argument fakulteta da moraju da se dovijaju na različite načine ne bi li pokrili minus u kasi, jer Ministarstvo prosvete ne isplaćuje materijalne troškove na vreme i u punom iznosu, on odgovara da će i finansiranje visokog obrazovanja takođe biti uređeno novim zakonom i da će se truditi da se razvije sistem koji će biti pravedan i za velike, bogate fakultete, ali i za one male, koji nemaju načina da zarade dodatna sredstva.
Prema našoj mini-anketi na fakultetima, u upravama naplatu prijemnih ispita najčešće obrazlažu troškovima štampe i pregledanja testova, zatim dnevnicama za nastavnike, hranom i pićem za komisiju, uključivanjem klima uređaja, lekarskim pregledom, izradom i objavljivanjem rang-lista i onlajn rezultata, od tog novca kupuju hemijske olovke i vodu za kandidate...
Prof. dr Dragana Glušac, prodekan Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, kaže da nastavnici ne dobijaju posebnu nadoknadu za učešće na prijemnom ispitu, a angažovano je kompletno radno osoblje – od profesora do saradnika i službi.
– Sav prihod se sliva u tzv. sopstvena sredstva fakulteta. Ona se troše za funkcionisanje fakulteta i održavanje kvalitetnih uslova za rad na potrebnom nivou, jer se ne može očekivati sve iz budžeta. Interesantna je procena naših finansijskih službi da je u prethodnih pet godina oprema nabavljana sa dve trećine sopstvenih sredstava. Što se tiče prijemnog, naknada obuhvata uglavnom materijalne troškove, kojim kandidatima omogućavamo komforan prijemni ispit. Ove godine, na primer, imamo prevođenje na 10 službenih jezika po zahtevu kandidata. Takođe, pripremnu nastavu uopšte ne naplaćujemo, a imamo je i uživo i onlajn. Tu je održavanje softverske podrške za udaljeni pristup kandidata, a budimo svesni da sve to košta – nabraja dr Glušac.
Ona kaže da se iz sopstvenih sredstava pomaže rad studentskog parlamenta, učešće studenata na takmičenjima, izrada njihovih projekata… Prošle godine je sređena fasada fakulteta i promenjeni svi prozori. A bitna stavka su i mesečni računi za grejanje (400 – 500.000 u sezoni), struju, internet...
Upisna trka počinje 24. juna, a naš je savet: za svaki slučaj, ponesite više novca nego što ste planirali.
