Izvor: Politika, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogodba za akademiju
Dvadesetšestogodišnja Danica diplomirala je na Akademiji SPC za umetnost sa prosečnom ocenom 9,65 i sada oslikava seoske crkve
Dvadesetšestogodišnja Danica Šišović užurbano priprema šestu po redu zlatiborsku ikonopisačku koloniju koja bi trebalo da se održi u novembru. Prethodnih pet je takođe ona upriličila.
Sada će joj biti teže, jer će imati manje vremena, s obzirom na to da se upravo ovih dana zaposlila. Predavaće likovno deci sa oštećenim sluhom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u školi u Užicu.
Upisuje i postdiplomske studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i to iz oblasti kulture i umetnosti u medijima i politici. Uz to će i dalje oslikavati seoske crkve i raditi velike ikone na platnu. Uvek ponešto od svojih radova pokloni hramu.
Povratak u rodni kraj
– Bog mi je dao ovaj dar. Tako mu zahvaljujem – objašnjava uz širok osmeh ova crnka koja je zapravo radila na oslikavanju crkava u Mačkatu, Tripkovi, Sirogojnu, Semegnjevu, na Zlatiboru.
Počela je da organizuje kolonije i oslikava seoske crkve još kao student. Zajedno sa svojim kolegama i profesorima. Sticala je tako iskustvo radeći u crkvama Svetog Nikole u Golupcu, Svete Petke u Velikom Orašju, u kapeli Pokrova presvete Bogorodice u Peroju kod Pule. Bila je to svojevrsna praktična nastava, na kojoj su se lepo družili, upoznavali i učili. Posle studija Danica se vratila u svoj rodni kraj i nastavila da oslikava seoske crkve. Ima ključeve gotovo svih crkava iz zlatiborskog kraja. A do njih stiže u svom crvenom "kecu".
– Poenta je da se ti hramovi oslikaju, da te ikone budu zamena za živopis u crkvi sve dok se ne steknu uslovi za freskopis. To je ujedno i događaj za to selo i seljane. A meni srce zadrhti kada vidim da su oni prepoznali svog sveca, da razumeju ikonu – objašnjava ova Zlatiborka koja je 2003. godine diplomirala na Akademiji SPC za umetnost u Beogradu i to sa prosečnom ocenom 9,65.
Ova devojka je rođena na Zlatiboru, a živela je i osnovnu i srednju školu učila u Čajetini i Užicu. Još u šestom razredu odlučila je da bude slikar. Roditelji su je odgovarali. Nisu joj dozvolili da u Beogradu upiše neku od srednjih umetničkih škola. Upisali su je u užičku gimnaziju i to na prirodno-matematički smer.
– Doduše, tada je pala pogodba: idem u gimnaziju, ali pod uslovom da pohađam časove crtanja kod slikara Branka Tijanića. Tako sam četiri godine išla u njegov atelje. Neretko sam morala da slikam, dok se moje društvo provodi. Događalo se da u bioskop odem sama, jer nisam mogla da se uklopim sa drugovima i drugaricama, pošto je moje slobodno vreme "diktirao" model. Kada je model imao vremena da pozira ja sam morala da budem u ateljeu i slikam.
Liturgijsko bogoslovlje
Fakultet je upisala 1999. godine, posle bombardovanja. Iako nije poticala iz religiozne porodice, deda joj je čak bio komunista, odlučila je da pokuša na Akademiji Srpske pravoslavne crkve. I to na smeru freskopis sa konzervacijom zidne slike.
– Smatrala sam ako nešto vredim valjda će me Bog pogledati. Nisam imala ni para, ni veze. Da su moji roditelji imali neku vezu čini mi se da bi je iskoristili da ne budem primljena na likovnu akademiju. Doduše, tata me je, ipak, na svoj način podržavao. A nije mi bilo lako, s obzirom na to da sam se suočila sa mnogim do tada meni nepoznatim terminima i oblastima.
Uz slikanje, crtanje, konzervaciju, mozaik, arhitekturu, istoriju umetnosti, arheologiju, hemiju i tehnologiju, Danica je učila freskopis, teologiju ikone, istoriju hrišćanstva, istoriju srpske crkve, liturgijsko bogoslovlje, staroslovenski, crkvenoslovenski. Nastava je počinjala molitvom u 9 ujutru. A na molitvu nije smelo da se kasni.
– Mi studenti smo najviše naučili od profesora Gorana Janićijevića. On nas je nesebično učio slikarstvu, poslu, crkvenom životu i druženju.
Danica je polagala sve ispite na vreme. "Čistila" je godinu za godinom, iako joj je otac bio teško bolestan. Baš kada je bila brucoš lekari su otkrili da ima rak grla. Danica ga je svakodnevno posećivala u bolnici, ali nije zanemarili studije. Učila je i redovno pohađala predavanja.
– Morala sam. Hiljadu maraka je iznosila samo moja godišnja školarina. Uz to sam i privatno stanovala. Bilo bi strašno da sam pala na ispitima. Moj otac nije bio kršten. Strahovala sam da ne umre nekršten, a nisam smela da dovedem sveštenika u bolnicu da ne pomisli da je otpisan. Na sreću, tata mi je ozdravio. Jak je moj Milutin – priča Dana, ističući da je na trećoj i četvrtoj godini imala stipendiju crkve Preobraženje na Zlatiboru.
Ova devojka vedrog duha živi život punim plućima. Ima veliki krug prijatelja. Ima i dečka. Uskoro bi trebalo da bude veridba, pa svadba. Renovira stan. Sve priprema za jedan porodičan život. Želja joj je da upriliči dečju likovnu koloniju, ali i umetničke kolonije po zlatiborskim selima koje bi trajale celo leto. Nedelju dana bi, recimo, bila slikarska kolonija, pa isto toliko vajarska. Sedam dana bi stvarali ikonopisci, pa grafičari. Mesta bi bilo i za kreatore umetničke fotografije. Danica se nada da će u tome uspeti, s obzirom na to da sadašnje rukovodstvo opštine Čajetina, kako kaže, ima "sluha za ideje i podržava stručnjake".
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 11.09.2006.]
