Izvor: B92, 04.Jan.2011, 09:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mala kućna zajednica
Pančevo -- U projektu pod nazivom "Mala kućna zajednica", troje mladih sa intelektualnom ometenošću živi samostalno već nekoliko godina.
Taj projekat se realizuje u jednom stanu u pančevačkom naselju Sodara.
Samostalnim životom van okvira porodice, ovi ljudi postaju sposobni da žive kao i svi ostali, a u tome im pomažu opština Pančevo i stručna lica. Na taj način se sprečava njihovo smeštanje u institucije u slučaju da roditelji ne mogu više da brinu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << o njima.
Naime, samostalnim životom van okvira porodice, ovi ljudi postaju sposobni da, uprkos svojim poteškoćama, žive kao i svi ostali.
U stanu površine oko 55 kvadratnih metara, Jelena, Miodrag i Bojan žive već 4 godine. Oni imaju svoje poslove, sposobni su za samostalan život i može se reći da su potpuno integrisani u širu društvenu zajednicu.
Jelena Obradović, koja ima 24 godine i dijagnostikovan autizam, spava sama u, kako kaže, ženskoj sobi, ali priznaje da bi volela da ima drugaricu koja bi spavala sa njom.
Zahvaljujući Kulturnom centru grada Pančeva, ovi mladi ljudi su i zaposleni. Naime, Jelena nekoliko sati dnevno radi u garderobi kafića koji se nalazi u okviru Kulturnog centra. Objasnila nam je i kako izgleda njen radni dan.
„Dođeš ti, pa kažeš „Izvoli", a ja ti kažem hvala. I, kad ja krenem kući? Onda mi daš broj, ja ti dam jaknu, i onda mi ti daš pare", kaže ona.
Na pitanje šta voli da radi u slobodno vreme, Jelena kaže da se najradije druži sa svojim prijateljima. Ipak, priznaje da je često ispomoć u kuvanju ručka, kao i da je sreda njen dan za zalivanje cveća. Ipak, četvrtkom voli da ode na gradski bazen u Pančevu, jer, kako kaže, niko ne pliva bolje od nje.
„Moraš da dođeš jedan dan da vidiš kako ja plivam. Ja uvek umem da plivam i kad ja plivam, oni meni kažu: bravo, majstorka", priča ona.
Bojan i Miodrag su najbolji prijatelji i imaju svoju, mušku sobu. Bojan Romanić ima Daunov sindrom i najmađi je ukućanin zajednice. Ima 23 godine i već neko vreme radi u automehaničarskoj radionici. Stidljiv je, ali rado priča kako slaže alat i automobilske gume.
Njegov cimer, Miodrag Ostojić, ima dijagnozu umerene intelektualne ometenosti. On je najstariji, ima 37 godina i, kada se kupuju namirnice u prodavnici, uvek je zadužen za finasije. Takođe, kao i Jelena, i Miodrag radi u garderobi Kulturnog centra u Pančevu.
Marina Ilija, defektolog po struci, svakodnevno radi sa ovim mladim ljudima kao realizator usluge stanovanja uz podršku. Druže se, šetaju, a za vreme novogodišnjih praznika su i prodavali jelke na pančevačkoj pijaci.
Ona kaže da zajednica svojim korisnicima omogućava prirodnu porodičnu sredinu, ali u isto vreme im se posvećuju i stručna lica koja na najbolji mogući način pokušavaju da ublaže njihove poteškoće u mentalnom razvoju.
„Stanovanje uz podršku im omogućava osamostaljivanje i razvijanje životnih i akademskih veština. Takođe, takav način života ih izvlači iz prezaštićene porodične sredine jer su roditelji često preterano brižni prema njima i na neki način ih sputavaju u razvijanju njihovih potencijala. Naši korisnici su iz primarnih porodica, znači, oni imaju svoje roditelje, ali baš zbog prevencije institucionalizacije, nalaze se u programu stanovanja uz podršku", objhašnjava Marina Ilija.
Pored defektologa, u realizaciji „Male kućne zajednice" učestvuju i volonteri, uglavnom studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i asistenkinje koje pripremaju obroke i brinu o životnom prostoru.
Projekat je pokrenut od strane udruženja građana pod nazivom „Na pola puta", koje su uglavnom činili roditelji dece sa mentalnim poteškoćama.
Od 2009. godine, grad Pančevo finansira rad ove zajednice. Takođe, to je jedini grad u Srbiji koji iz svog budžeta izdvaja sredstva za stanovanje uz podršku, dok se slični programi, koji se bave deinstitucionalizacijom a ne prevencijom institucionalizacije, u Beogradu i Novom Sadu finansiraju kroz projekte.
