Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 13.Jul.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvavi Petrovdan
BRATUNAC - Od Bratunca i Kravice do Zalazja i Bjelovca, Srebrenice, juče, na Petrovdan, na 17. godišnjicu najvećih stradanja u Podrinju i Birču, Srbi su sami žalili svoje mrtve.
Prekjuče, u Potočarima, bilo je pola sveta, desetine diplomata, visoki predstavnik međunarodne zajednice, američki ambasador, novinari svetskih medija, na srpskim grobljima, juče, bile su samo srpske majke, same, jadne od tuge, popadale po grobovima...
Branislav Stanojević iz Zalazja, 17 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << posle krvavog Petrovdana 1992. godine, kada je ovo selo ostalo bez srpskog uveta, kao da je juče bilo, do detalja se sećao dana kada je bio jedan od retkih koji su izvukli živu glavu iz sela. Svi ostali, do najstarijih, pobijeni su, neki su živi zapaljeni.
- Ranjen sam tog dana u ruku i obe noge, ali, Bog je hteo da ostanem živ... Kad god dođem na ovo mesto, setim se onog dana, još mi kroz glavu prolaze glasovi onih koji su nas napali - hvataj žive, ni mačku ne ostavljaj, Alahu egber, nećemo vam ništa, samo ćemo vas nabiti na ražanj... - pričao je juče kraj spomenika u Zalazju Branislav Stanojević, sećajući se dana kada je četrdesetak meštana koji su ostali da brane selo napalo između 2.500 i 3.000 Orićevih boraca iz Srebrenice.
Posle kraj spomenika, gledao je, milovao slike svojih rođaka, prijatelja, komšija, pobijenih tog dana.
- Poginula su mi ovde dvojica rođene braće, dvojica stričeva, pobijeno 20 članova uže familije. Tog dana, na Petrovdan, Orićevi su sa svih strana opkolili selo, pobili sve koje su našli... Bila je tada ovde u Zalazju i grupa naših ranjenih boraca, kad smo se vratili u selo, našli smo samo njihove kosti, ali ispod spaljenih guma... Žive su ih zapalili... - prepričavao je juče strašnu priču iz Zalazja Mile Stanojević iz ovog sela, u kome je pre rata živelo trideset srpskih porodica, a danas je manje-više prazno.
Na spomeniku u Zalazju su imena i slike 54 stradalih u poslednjem ratu. Pored novog, stoji i stari spomenik, ploča otkrivena davno u spomen na 97 nevinih meštana, od toga 40 dece, koje su ustaše pobili na Treće trojice 1943. godine.
Devetorica meštana Zalazja koji su na Petrovdan 1992. godine do zadnjeg metka branili kuću u centru sela pohvatani su živi, odvedeni u Srebrenicu, od tada im se gubi svaki trag. Porodice nisu našle ni kosti, da ih sahrane kao ljude...
- Slušali sam sinoć na televiziji visokog međunarodnog predstavnika Incka kako u Potočarima priča da je sahrana ljudsko pravo, da se po tome ljudi poznaju, da su ljudi postali ljudi kad su počeli da se sahranjuju, a šta je sa našim ljudima koje je Orić tog dana odveo... Gde su njihove kosti, gde su sahrane za njih... NJega još za nagradu oslobodiše, kao da je u Zalazju podavio piliće, a ne pobio ovolike ljude - pričali su juče u Zalazju okupljeni oko spomenika 36 meštana pobijenih na Petrovdan 1992. godine.
U Spomen-sobi u Bratuncu, u kojoj su fotografije i imena 780 Srba iz ovog kraja pobijenih u poslednjem ratu, godinama već, na Petrovdan, ista je slika. Majke u crnini plaču pod slikama sinova... Cvjeta Ilić iz Tegara, Stanica Večerinović iz istog sela... Obe iste sudbine, obe crne i žalosne, jadne i same u sobi punoj seni izginulih sinova i mladića...
- Ja strepila, čekala, molila Boga da ostanu živi... Posle, javiše da su obojica mojih sinova poginula u jednom danu, moj Cvijetin i moj Radojko, majka je samo njih dvojicu imala... Radojko nije bio ni oženjen, iza Cvijetina ostalo troje đece, jedno drugi, jedno prvi, treće od godinu i po dana - Cvjetine su reči.
U KRAVICI UZNEMIRENJE ZBOG SKUPA MUSLIMANA
Muslimanska udruženja danas nameravaju da u centru sela Kravica kod Bratunca u Republici Srpskoj obeleže godišnjicu stradanja sunarodnika iz Srebrenice i to izaziva veliko uznemirenje srpskog življa u selu.
Muslimanska udruženja planiraju da verskim obredom i polaganjem cveća kod objekata zemljoradničke zadruge u Kravici obeleže 14. godišnjicu tragediju u Srebrenici.
Srbi iz Kravice tražili su više puta od domaćih i međunarodnih institucija da skup muslimana ne bude dozvoljen, ali nisu naišli na razumevanje. Žitelji Kravice, koji su uspeli da prežive genocidni napad muslimanskih snaga iz Srebrenice na Božić 7. januara 1993. godine kada je ubijeno 49 Srba, smatraju da je ovaj skup muslimana sračunat da ih isprovocira i ponizi. Muslimani su tokom 1992. i 1993. u kontinuitetu napadali Kravicu i 26 okolnih sela u kojima su ubili 156 Srba, a 570 objekata potpuno razorili.
Tanjug
Jaukne povremeno poneka majka ispod slika i imena sinova...
- Kukam od tog dana, ali pomoći nema... Ostah jadna do smrti u crnini da žalim mog Milojka...
Crnela su se juče groblja niz Drinu od majki u crnini i naroda koji je pored belih krstova i spomenika palio sveće svojim najmilijim, od kojih su mnogi stradali baš na Petrovdan 1992. godine.
- Onog dana kad su napali Zalazje, na Petrovdan, ovde je transporter pogođen, unutra bili borci koji su pošli ka Zalazju da pomognu našim ljudima u selu, na mestu poginulo 13 ljudi - pričao je kraj jednostavne crne ploče u Biljači priču o velikoj pogibiji Srba iz Bratunca Predrag Petrović iz ovog sela.
Na groblju u Bratuncu juče je služen parastos izginulim Srbima iz ovog kraja. Na vojničkom groblju osveštan je veliki krst, simbol, spomenik stradanja naroda ovog kraja.
Kao i ranijih godina, parastosu u Bratuncu prisustvovao je naprednjak Aleksandar Vučić, dok su radikali predvođeni Draganom Todorovićem na parastos stigli deleći okupljenima stotine letaka. Na letku pod naslovom: „Nove lutkice Nataše Kandić“ su likovi Kandićeve, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji su potpisani kao izdajnici.
- Ovim potezom pokazali su koliko su jadni i bedni kada na parastosu na jednom ovako tužnom skupu dele letke. Uzdržali smo se da ih ne bijemo zato što su ovi Srbi ovde važniji od provokacija - izjavio nam je Vučić, komentarišući letke.
Сваки злочин је страшан, али ми наших злочина не треба да се стидимо, јер их нисмо ни починили. Не треба да се повијемо пред страшним судом неморалног победника, нити да се повинујемо њиховим слугама што земљу нам воде у историјски заборав и што само формално себе Србима називају.
Много је тога што не треба, и што никада не би, да нам "победници" Небеског рата над Небеским народом нису донели “слободу и демократију“, у којој се ослободити “демократије” не можемо.
А можда и можемо-
За почетак треба да се ослободимо "ослободилаца", а онда да ослободимо и сами себе:
И окова, И непостојеће кривице!
Не кажу, И не признају: Не да се у Братунцу десио Злочин- Већ да се дешавао данима, недељема, месецима....да Крвников нож није бирао између нејачи, жена, стараца....
Кажу да се у Сребреници десио Злочин- И у праву су....
У СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЗЛОЧИНУ ДЕСИО ЗЛОЧИН!!!!
