Izvor: Politika, 21.Jul.2012, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju decu, a nemaju nikoga
Tek će se objavljivanjem rezultata popisa stanovništva, konačno otkriti koliko Srbija ima beskućnika
Desetine staraca i starica, mladića i devojaka, besciljno tumaraju po parku, pokušavajući da se smeste u hladovini. Samo mladi Rom, koji je tokom jutra imao dva epileptična napada, i dalje prkosno stoji na suncu i gleda u nebo.
Miodrag P. sedi na drvenoj klupi pored tri žene i svaka od njih nalazi se u samo njima znanoj vremenskoj dimenziji, u samo njima poznatom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetu. Miodrag ima 72 godine, izgleda kao Li Marvin u najboljim godinama i nimalo ne liči na beskućnika, na klošara, na čoveka bez igde ičega.
Avetinjska tišina vlada u prihvatilištu za odrasla i stara lica u Beogradu, čuje se samo poneki šapat, jer ovi ljudi su sve odavno nekome ispričali i sada odbačeni i zaboravljeni, čekaju da se popnu tamo, gde još gleda mladi Rom.
–Imao sam svoju agenciju. Sada nemam ni penziju. Deca su me izbacila iz stana. Sa njima živi moja bivša žena, sirotica, invalid. Moj stari drugar mi ponekad da svoj stančić bez kupatila i grejanja, pa se tamo sakrijem. Bio sam sve i sva, sada sam niko i ništa – izgovara Miodrag u dahu, potom saginje glavu.
U prihvatilištu je mesec i po dana. U hodnicima velike bele zgrade, poređani su kreveti, jer direktor prihvatilišta Prvoslav Nikolić ne želi da dozvoli da na opasnim vrućinama izbacuje nesrećnike napolje. Gužva je nesnosna, ali su sobe i hodnici klimatizovani.
– Trenutno ovde boravi 126 ljudi, a ima mesta za 104. Ali ovo nije ništa u odnosu na zimus. Tada je napolju bilo minus 20, a ovde je bio pakao. Morali smo da smestimo više od 400 ljudi, postavljali smo dušeke po hodnicima – kaže direktor, tvrdeći da smo došli u urgentni centar srpske socijale, jedino mesto gde se dolazi bez zahteva ili molbe za prijem. Osoblje radi 24 časa, praznicima i vikendima. Primaju ljude koji dolaze sami, prihvataju one koje pronalazi policija, ne vraćaju one koje šalju iz bolnica, dobrodošli su oni koje deca ostavljaju ispred ulaza, a zatim beže u nepoznatom pravcu. Nikolić je lično gledao ljude koji se više od sedam, osam godina nisu okupali.
Do sada su bili nevidljiva socijalna kategorija, ali će se prvi put, od kada se obavlja popis stanovništva u Srbiji, saznati koliko zaista ima beskućnika u našoj zemlji. Oktobarskim popisom stanovništva, domaćinstava i stanova, izbrojani su „primarni beskućnici”, osobe koje nemaju nikakav smeštaj i samo povremeno koriste svratišta, skloništa ili prihvatilišta za decu i odrasle.
– Ne verujem da će se broj beskućnika objaviti ove godine – kaže načelnica Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku Snežana Lakčević.
Ni u ministarstvu rada i socijalne politike ne postoji precizan podatak o broju beskućnika u Srbiji, osim pojedinačne evidencije koju vode centri za socijalni rad.
Jedan od ljudi koji bi mogao da iznese validnu procenu o broju beskućnika, jeste upravo direktor beogradskog prihvatilišta. Nikolić u toj ustanovi radi od 1974. godine i gotovo da lično poznaje svakoga ponaosob od onih koji nemaju nikoga.
Prema njegovom mišljenju, u Beogradu živi oko 2.000 beskućnika, u Srbiji još toliko. Nikolić tvrdi da nema previše filozofije kada treba definisati pojam beskućnika:
– To je čovek koji nema stan, nema nikakva primanja i živi na ulici!
Iako su pravila jasna, pa beskućnik u prihvatilištu najduže može da ostane šest meseci, neki su ovde boravili godinama. Jedna žena je boravila čak šest, bez ikakvih ličnih dokumenata. Rekla je samo da se zove Marija. Sve policije u regionu su započele istragu, da bi se ispostavilo da je ta žena iz Brusa. Ona se sada nalazi u Domu za stare, u toj podkopaoničkoj varoši.
I dalje pristižu ljudi bez ikakvih dokumenata, bez ikakve nade. Milorad R. više i ne pamti kada je stigao. Ima 62 godine. Izgleda bar 20 godina stariji. Ima porodicu, a opet, nema nikoga.
Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------
U Futog sa molbom
Pored prihvatilišta u Beogradu, slična ustanova postoji još samo u Futogu kod Novog Sada. Međutim, tamo se dolazi posle podnošenja zahteva za prijem.
U Ministarstvu rada i socijalne politike ističu da skoro svi gerontološki centri (Kragujevac, Subotica Kraljevo…), imaju kapacitete za prihvat starijih beskućnika „u vidu prihvatnih stanica”. Pored toga u okviru tri zavoda za vaspitanje dece i omladine (Beograd, Niš i Knjaževac), funkcionišu prihvatilišta i prihvatne stanice za decu sa problemima u ponašanju. Za napuštenu decu služba prihvata da se organizuje u domovima za smeštaj dece i omladine. Trenutno ove institucije funkcionišu u 14 gradova u Srbiji.
objavljeno: 21.07.2012
