Izvor: Politika, 29.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirilica i na evru
Za sada je evro na novčanici ispisan i latinicom i grčkim alfabetom, a kada Bugarska uđe u evro zonu biće ispisan i ćirilicom
Budući ustav trebalo bi da propiše ćirilicu kao jedino zvanično pismo u Srbiji.
Ovako razmišljaju i govore mladi stručnjaci koji su postdiplomske studije završili na poznatim svetskim univerzitetima, a vratili su se u Srbiju gde rade u državnim i privatnim ustanovama, međunarodnim organizacijama i naučnim institutima.
Oni ovih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpisuju i peticiju koju će poslati svakom poslaniku. Svako u srpskom parlamentu bi trebalo da shvati da Srbija neće biti civilizovana, savremena, pravna država ukoliko se u njoj ne poštuju doneti zakoni i ne neguje njeno kulturno nasleđe.
U Evropi ne postoji nijedna država koja propisuje dva službena pisma. Izuzetak je samo Crna Gora. U Ustavu Srbije iz 1990. propisano je da je u službenoj upotrebi srpskohrvatski jezik i ćirilica, dok je latinično pismo u upotrebi u skladu sa zakonom. Međutim, taj zakon nikada nije donet, ova ustavna odredba o upotrebi ćirilice se krši, a Skupština Srbije je u Ustavu promenila naziv srpskohrvatski u srpski, kao da je u pitanju samo stilistička izmena.
Stručnjaci obrazovani na Zapadu naglašavaju da očuvanje kulturnog identiteta nije u suprotnosti sa kosmopolitizmom i da je "globalizacija onakva kako je mi shvatamo". Ako "shvatamo da našom kulturom doprinosimo svetskoj kulturi", onda kulturno nasleđe i osobenosti nisu u sukobu sa globalizacijom.
– Unošenje srpskog jezika i ćirilice u Ustav kao jedinog službenog jezika i pisma u Srbiji neće ugroziti prava manjina. Tamo gde žive manjine, uz srpski i ćirilicu u službenoj upotrebi bili bi i jezik i pismo tih manjina – veli Ana S. Trbović koja je magistrirala i doktorirala na univerzitetima Tafts i Harvard u SAD. I to u oblasti međunarodnih odnosa i javne uprave. Sada u Beogradu predaje na privatnom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.
Ona je zajedno sa istoričarem dr Slobodanom G. Markovićem pokrenula akciju za ustavnu zaštitu ćirilice.
– Koliko se do kulturnog nasleđa drži, recimo u zemljama evro zone svedoči i činjenica da je na novčanici evra ispisan naziv valute i latinicom i grčkim pismom (alfabetom). Tako da na valuti zajedničkoj za 12 zemalja EU piše: EURO i EYPΩ, a kada Bugarska bude ušla u evro zonu naziv evro će biti ispisan i ćirilicom. To pokazuje i da je Evropskoj uniji stalo do zaštite kulturnog nasleđa različitih zemalja – kaže Marković koji je osnovne studije i doktorat završio na fakultetima Beogradskog univerziteta, ali je magistrirao u Velikoj Britaniji na univerzitetu Kembridž. Sada predaje političku antropologiju na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
Marković podseća i da je naša zemlja potpisnik Evropske kulturne konvencije iz 1954, a da se tim dokumentom svaka zemlja-potpisnica obavezuje da će preduzimati odgovarajuće mere da zaštiti i podstakne razvoj svog kulturnog nasleđa kako bi na taj način doprinela kulturnom nasleđu Evrope.
– Srpska, Vukova građanska ćirilica upravo predstavlja poseban kulturan doprinos srpskog naroda evropskom kulturnom nasleđu, kao prvo zvanično pismo jednog naroda doslovno sprovedeno po fonetskim načelima. Usvajanje Vukove ćirilice predstavljalo je pobedu građanske Srbije i prosvetiteljskih načela u našem narodu. A danas, kada se od Srbije pravi robna marka, ćirilica može da bude jedan od naših prepoznatljivih simbola, jer imamo posebnu verziju ćirilice koja se koristi samo u Srbiji – podsećaju Ana i Slobodan.
Oni nisu protiv latinice i zalažu se da latinično pismo i dalje bude deo školskog programa, kako bi budući naraštaji mogli da "komuniciraju sa onim delom našeg nasleđa koje je ispisano latinicom". Pobornici ćirilice ne potiču iz nazadnih, klerikalnih krugova. Naprotiv. Živeći u inostranstvu Ana i Slobodan, kao i mnogi drugi njihovi "saborci", uočili su koliko se u drugim zemljama drži do kulturnog identiteta. A Srbi i Srbija izgubili su svoj identitet u vreme komunizma.
– Upravo te okolnosti, odnosno nepoštovanje i nepoznavanje kulturnog nasleđa i identiteta zloupotrebljavaju ekstremisti za svoje nacionalističke ideje – primećuju naši mladi sabesednici.
– Pokrenuli smo ovu borbu za ustavnu zaštitu ćirilice da ne bi neko kroz 50 godina oživljavao ćirilicu kao što sada Velšani oživljavaju velški jezik. U Velsu manjina stanovništva govori velški, ali je, uz engleski, i velški jezik službeni i uveden je kao obavezan predmet u svim osnovnim školama kako bi se sačuvala tradicija – objašnjava Ana.
Pitanje je i da li bi za 50 godina Srbi uopšte bili, poput Velšana, svesni potrebe za oživljavanjem svog pisma? "Politikini" sagovornici smatraju da je strancima sasvim svejedno da li će natpisi na srpskom biti ispisani latinicom ili ćirilicom. Francuzi, Englezi, Nemci, ili, recimo, Japanci ih jednako neće razumeti. Dobro je, međutim, ono što se čini u Beogradu: postavljaju se putokazi i oznake na kojima su nazivi kulturnih ustanova ili, recimo, železničke stanice napisani i na srpskom, ćirilicom i na engleskom, naravno latinicom.
-----------------------------------------------------------
Latinica na internetu
Ustavni sud je doneo više odluka kojima se zapravo potvrđuje da je ćirilica jedino službeno pismo u Srbiji. To, međutim, nije imalo nekog značajnijeg efekta. I dalje je u većini državnih organa, uključujući tu i ministarstva, u upotrebi latinica. U svojim izdanjima i internet prezentacijama koriste latinicu. – Naročito se u tome ističe Ministarstvo zdravlja. I računi Elektrodistribucije Beograd napisani su, recimo, latinicom – ukazuje Ana Trbović, jedna od inicijatora potpisivanja peticije za ustavnu odbranu ćirilice.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 29.09.2006.]
