Izvor: S media, 09.Dec.2011, 19:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birajte ko će da vas leči!
Do kraja godine svaki stanovnik Srbije moraće da ima svog lekara. Da li to znači da oni koji ne izaberu doktora u svom domu zdravlja gube pravo na zdravstveno osiguranje, iako im se redovno odbijaju doprinosi za zdravstvo?
- Ne. Svi oni koji do kraja godine ne budu izabrali svog ličnog lekara, imaće pravo na pružanje hitne medicinske pomoći u slučajevima kada ime je ona potrebna. Ono zbog čega apelujemo da građani požure da izaberu svog ličnog lekara je zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << lični lekar mnogo bolje može da prati zdravstveno stanje određene osobe, može da planira preventivne preglede, može mnogo toga da učini ne samo na prevenciji nego i na organizovanju daljeg lečenja konkretnog bolesnika. Zato će svako ko izabere ličnog lekara time omogućiti sebi mnogo bolju i bržu zdravstvenu zaštitu.
Kako će se napraviti balans između lekara koji će imati višak pacijenata i onih koji će imati manjak pacijenata?
Stanković: Zaposlićemo 600 ljudi do aprila
Stanković: U decembru konferencija o pandemiji
Stanković: U decembru konferencija o pandemiji
- To će biti regulisano na nivou zdravstvene ustanove. Ako postoji nesklad između viška i manjka pacijenata, onda će lekar koji ima više pacijenata imati i veću platu. To je inicijalna kapisla za one lekare sa manjkom pacijenata da razmisle zašto se ljudi opredeljuju za drugog lekara, da li je u pitanju sam odnos prema pacijentu, stručna sposobnost samog lekara ili nešto treće. Baš zbog toga Zakon o platama u javnim službama je jedan početak promene odnosa prema radu i rezultatima rada.
Da li će ljudi biti prinuđeni da idu kod lekara koji nije njihov izbor?
- Ne. Ako osoba nije zadovoljna radom izabranog lekara, imaće pravo da zameni lekara. Na taj način se razvija drugačiji odnos lekara prema pacijentima, ali i uzajamni odnos između lekara i pacijenta, koji za krajnji cilj ima bolju zdravstvenu zaštitu i organizovaniju zaštitu. Ako znamo da lekarska plata zavisi od broja pacijenata, od preventivnih pregleda, od načina propisivanja lekova i od broja pregledanih pacijenata, onda će to uticati na zdravstvene radnike da se ponašaju drugačije prema pacijentu i da to ponašanje bude na zavidnom nivou. Istovremeno će i pacijenti morati da uvažavaju neminovnost da postoje promene i da se prilagođavaju novom načinu funkcionisanja pružanja zdravstvenih usluga.
Postoje zamerke da se lični lekari teže odlučuju da pošalju pacijenta kod specijaliste.
- Lekari u primarnoj zaštiti su preopterećeni administracijom. Njihov posao se sastoji u ispunjavanju obimne papirologije. Zbog toga lekari u sekundarnoj zaštiti rade ono što bi trebalo da rade lekari iz primarne zaštite. Radi se na određivanju protokola dobre kliničke prakse, na osnovu koje će se znati šta je to ono što treba da odradi lekar u primarnoj zaštiti. To podrazumeva i sam način određivanja dijagnostičko-terapeutskih procedura koje treba primeniti i lekar će morati da šalje pacijente na viši nivo koji raspolaže i boljom opremom i načinima lečenja bolesnika ako je to potrebno. Lanac lečenja bolesnika podrazumeva da 70 odsto problema pacijenata bude rešeno u primarnom sektoru, 20 odsto u sekundarnom i 10 odsto u tercijalnom.
Ako pacijent želi da se leči van svoje opštine, da li to pokriva zdravstveno osiguranje iako je to samovoljna odluka?
- Ja se nadam da će biti omogućeno svakom čoveku da izabere lekara i u drugim opštinama. To će biti regulisano podzakonskim aktima ali svi ti problemi i nejasnoće koje mogu da se jave tokom primene ovih izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju moraće da se rešavaju u hodu. Mislim da tu neće biti većih problema.
Zašto nam nije omogućeno da se lečimo u privatnim klinikama, a da to pokriva zdravstvena zaštita?
- Zato što nam to u ovom trenutku ne dozvoljava Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju. Zdravstveni sistem Srbije mora da pretrpi radikalnu reformu koja podrazumeva izjednačavanje privatnog i državnog zdravstvenog sistema. Izmenom ovih zakona doći će do promene koja podrazumeva da će svi sistemi biti izjednačeni. Bolesnici će moći da biraju u kom sistemu će da se leče, a da im troškovi budu refundirani. Istovremeno, to podrazumeva i promenu sistema zdravstvenog osiguranja. Moram da kažem da mi imamo predloge kako bi to trebalo da izgleda, ali uzimajući u obzir ograničenu mogućnost skupštine u donošenju izmena ovih zakona, jer je kratko vreme do izbora, to će verovatno doći na red posle izbora.
U državnim stomatološkim ustanovama plaćamo usluge i to po istim cenama kao kod privatnika. Zašto?
- Veliko je nezadovoljstvo stomatologa koji rade u državnim institucijama. Njihove primedbe i svi problemi koji u toj službi postoje očekujem da će biti rešeni u sklopu ovih reformi. Izmenama zakona omogućeno je da veliki broj ljudi dobije mogućnost besplatnih stomatoloških usluga. Tu se pre svega misli na lica na školovanju do 26 godine, lica sa invaliditetom, duševno obolela lica i osobe koje nemaju nikakvih prihoda.
Poznato je da je jako loše stanje u domovima zdravlja u unutrašnjosti. Jedan od primera je Dom zdravlja u Užicu. Šta se čini na poboljšanju rada tih ustanova?
- U Srbiji je takva situacija da zdravstveni sistemi nisu podjednako razvijeni, ustanove nisu podjednako opremljene i stacionarno ne zadovoljavaju potrebe lečenja zdravstvenih osiguranika. To je činjenica. U proteklom periodu je bilo ulaganja tako da je poboljšano stanje u Zrenanjinu, Valjevu, u pojedinim klinikama u Novom Sadu ili Beogradu. Na žalost, ima zdravstvenih ustanova u koje nisu, u dužem periodu, ulagana sredstva. I to je poseban problem. Kada, na primer, uđete u interno odeljenje bolnice u Pančevu, osetite se poniženim. Ti uslovi ne zadovoljavaju ne minimum, nego su oni ispod minimuma dostojanstva čoveka da samo boravi u toj ustanovi a kamoli da se leči. Postavlja se pitanje odgovornosti. Trenutno smo fokusirani na rešavanje problema. Naša obaveza je da se obezbede sretstva kojima će se sanirati problemi a neke druge strukture bi trebale da ocene rad svakog pojedinca koji je do takve situacije doveo ovu bolnicu. Na žalost, nije to jedini primer.
Da se osvrnemo na aferu kupovine vakcina. Da li će biti nekih novih hapšenja?
- Sva dokumentacija koja je vezana za kupovinu vakcina je dostavljena organima pravosuđa, tužilaštva i policije. Njihove aktivnosti se dalje odvijaju bez upliva i uvida Ministarstva zdravlja. Naša obaveza je ispunjena, a u kom pravcu će ići istraga nije u našoj nadležnosti. Mi samo očekujemo da će ta istraga biti što pre završena i da će javnost biti upoznata sa rezultatima istrage. Na taj način će se tačno znati ko je za šta odgovoran i vidiće se istinitost velikog broja napisa o ovoj aferi.
Dokle se stiglo sa vašom inicijativom za zapošljavanje više stotina mladih lekara? Da li će mladi, obrazovani ljudi najzad moći da dobiju stalan posao u struci?
- Mi smo hteli da pokrenemo takvu aktivnost, s obzirom da imamo oko 2.200 lekara na biroima, 80 lekara specijalista, oko 1.200 stomatologa i 400 farmaceuta i 14.000 srednjeg i višeg obrazovnog medicinskog profila. Od države smo zatražili pomoć. Zatražili smo milijardu dinara da se vanredno izdvoji za Republički fond zdravstvenog osiguranja, kako bismo jedan broj tih ljudi zaposlili. Ako nam ta sredstva ne budu odobrena, neko će drugi morati da preuzme odgovornost zašto školujemo veliki broj ljudi za koje ne kreiramo radna mesta. Za našu inicijativu očekujemo razumevanje i pomoć. Svi nude obećanja, ali Ministarstvo zdravlja ne može samo da provede ovu aktivnost. Data nam je verbalna podrška i sa usvajanjem budžeta, ja se nadam da će to biti rešeno.
Tatjana Vrećo
