Izvor: S media, 05.Dec.2009, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS prodala 42 miliona evra da odbrani dinar!
Vrednost dinara obaraju trgovci energentima i firme koje od banaka kupuju velike količine evra da bi platile dugove u inostranstvu.
Narodna banka Srbije prodala je juče 42 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi zaustavila drastičan pad dinara. Zahvaljujući tome, evro će u ponedeljak vredeti, po srednjem kursu NBS, 96,57 dinara.
Ekonomski analitičari i bankari tvrde da je dinar oslabila veća tražnja za evrima zbog nabavke energenata >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i plaćanja spoljnih dugova i da se do kraja godine očekuje dalje blago slabljenje dinara.
„Plivajući" kurs
NBS je poslednji put ove godine intervenisala 26 februara, kada je evro „zaustavljen" na 93,8 dinara. U centralnoj banci objašnjavaju da je juče na prvoj aukciji prodato 42 miliona evra po jedinstvenom kursu od 96,2 dinara za jedan evro.
- NBS je intervenisala da bi doprinela usaglašavanju ponude i tražnje, i uticala na ublažavanje prekomernih dnevnih oscilacija kursa - ističu u NBS. Oni kažu da je do pomeranja kursa u poslednjih nekoliko dana došlo zbog izmirivanja obaveza preduzeća po osnovu uvoza energenata i regulisanja drugih plaćanja.
- To je uslovilo pojačanu tražnju deviza na međubankarskom tržištu, što je imalo za rezultat blago slabljenje dinara. Intervencije NBS na deviznom tržištu ograničene su samo na određene slučajeve, i to radi ublažavanja prekomernih oscilacija kursa dinara, u slučaju ugroženosti finansijske stabilnosti i obezbeđenja adekvatnog nivoa deviznih rezervi. Strateško opredeljenje NBS je da se kurs i dalje formira slobodno, pod uticajem ponude i tražnje i bez intervencija NBS kojima bi se „branio" određeni nivo ili tendencija, odnosno smer kretanja kursa - naglašavaju u NBS.
Isplate dugova!
Bankari objašnjavaju da je do slabljenja dinara došlo zbog naplate dugovanja kompanija i nabavke energenata, što je uobičajeno za kraj godine. Član IO Sosijete ženeral banke Sonja Miladinovski kaže da je slabljenje dinara izazvano sezonskim faktorom.
- Decembar je mesec kada kompanije isplaćuju dugovanja prema dobavljačima i vrše plaćanja prema inostranstvu. Uz nabavku energenata, koja je u toku, to sve zahteva veću količinu deviza. Kretanje kursa u narednom periodu zavisiće od odnosa ponude i tražnje za devizama, kao i eventualnih intervencija NBS. Izvesnih fluktuacija će svakako biti, ali ne treba očekivati velike promene - smatra Sonja Miladinovski.
Analitičari takođe navode da je dinar oslabio zbog servisiranja spoljnog duga preduzeća, koje je uobičajeno za kraj godine. Ekonomista Goran Nikolić ističe da ima indicija za nastavak slabljenja dinara.
- Uvoz će zbog izlaska iz krize i jačanja industrijske proizvodnje početi da raste, a drugi faktor koji će takođe terati kurs nagore je servisiranje spoljnog duga naših preduzeća. Na kraju svakog kvartala, a posebno krajem godine, dinamiziraju se finansijski tokovi. Ipak, na kraju će pitanje kursa biti stvar odluke NBS da li će intervenisati na deviznom tržištu - naglašava Nikolić.
kraj
Dinar nije ugrožen
Jurij Bajec član Ekonomskog saveta premijera
-Dinar nije ugrožen. NBS neće dozvoliti drastični pad. Kolebanja kursa su uobičajena uoči praznika, a moguće je da će krajem decembra dinar i ojačati zbog dolaska naših građana iz inostranstva koji donose devize u zemlju. U isto vreme biće i kontra kretanja, jer će zbog ukidanja viza naši građani u većem broju putovati, pa će povećati potražnju za evrom.
Banke oslabile dinar
Ivan Nikolić saradnik Ekonomskog instituta
-Prvi faktor slabljenja dinara je dospeće na naplatu spoljnog duga srpskih kompanija. Veći uticaj na slabljenje dinara ima revolt banaka zbog odluke NBS da radikalno spusti referentnu kamatnu stopu (RKS). To je dovelo je do toga da banke na kupovini trezorskih zapisa izgube 143 miliona dinara. Banke su zato sredstva usmerile na kupovinu deviza i tako pokazale da mogu poremetiti devizno tržište.
Nema priliva deviza
Zoran Petrović član IO Rajfajzen banke
-Manjak deviza na tržištu će usloviti slabljenje dinara. Teško je očekivati, na kratak rok, da će biti nekih značajnijih privatizacija, stranih investicija i pojačane kreditne aktivnosti, a to znači da će izostati i jači priliv deviza. Zbog toga će likvidnost na deviznom tržištu biti i u narednom periodu slaba, i praćena fluktuacijama u kursu.
