Izvor: Politika, 05.Jul.2011, 02:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grlom u paragrafe
U Uniji poslodavaca Srbije ističu da je država u primenu Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom ušla nepripremljena, što im je u praksi stvorilo mnoge probleme
Na evidenciji beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje krajem maja bilo je 4.745 osoba sa invaliditetom. Od stupanja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom pre godinu dana, na nivou Srbije, njih više od šest hiljada dobilo je zaposlenje, najčešće u privatnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima.
Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije, kaže da su se privatnici nailazili na različite probleme u toku primene zakona. Neki su odlučili da plaćaju penale zbog nedovoljnog broja osoba sa invaliditetom u svojim firmama jer su procenili da im se to više isplati nego da „izmišljaju” radne pozicije i ulažu u prilagođavanje radnih prostorija. Podsećamo, zakon nalaže da na svakih 49 uposlenih posao mora da dobije jedna osoba sa invaliditetom, u protivnom, poslodavac na račun Poreske uprave uplaćuje iznos jednak minimalnoj zaradi, a taj novac se usmerava za zapošljavanje radnika sa invaliditetom u nekoj drugoj firmi.
Druge poslodavce je pak mučilo to što na birou nije bilo dovoljno tih radnika zainteresovanih za posao.
– U veletrgovinama, plate su dvadesetak hiljada dinara, a osobe sa invaliditetom preko biroa dobijaju oko 15.000 dinara mesečno, tako da mnogi nisu bili motivisani da rade. Na početku primene zakona, okvirne procene bile su da je trebalo zaposliti između 31.000 i 36.000 osoba sa invaliditetom, od toga u Beogradu dve trećine. Ispostavilo se da ih na birou u Srbiji ima 24.000.Neki su mislili da nisu u obavezi da svakodnevno dolaze na svoje radno mesto – objašnjava Rajić, dodajući da ni država podzakonskim aktima nije regulisala prava poslodavca ukoliko angažovana osoba ne ispunjava radne obaveze, koje su inače umanjene u odnosu na ostale radnike – objasnio je Rajić.
Nataša Zavođa, direktorka sektora za pravne poslove u Uniji poslodavaca, kaže da je Srbija olako ušla u primenu zakona, pre nego što je sistematizovana evidencija o broju i strukturi osoba sa invaliditetom u našoj zemlji.
– Govorilo se da je reč o sedam, osam odsto populacije, ali se ne zna koliko je među njima radno sposobnih, niti kakve kvalifikacije imaju – naglašava Zavođa.
Problem je, dodaje, i što školstvo ne prati potrebe privrede, pa tako škole za slepe imaju obuku za rad na telefonskim centralama, a sve više je firmi koje uvode govorne aparate.
----------------------------------------------
Hrvatski slučaj
Zakon sličan našem susedi su počeli da primenjuju nešto ranije. Do njegovog stupanja na snagu, postojao je dvogodišnji prelazni period prilagođavanja (u Srbiji 12 meseci, ali se kasnilo sa donošenjem podzakonskih akata). Poslodavci u Hrvatskoj imali su obavezu da na 300 zaposlenih radno angažuju jednu osobu sa invaliditetom, ali je i taj uslov bilo teško ispuniti u situaciji masovnih otpuštanja zbog ekonomske krize.
Član 23.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.
Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka.
Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.
Prilagođavanjem se može obezbediti i stručna pomoć, kao podrška osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.
M. R. B. – D. J. S.
objavljeno: 05.07.2011.
