Izvor: Politika, 10.Nov.2012, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geopolitički šah sa Kinom
Prva Obamina poseta posle reizbora biće dvema azijskim zemljama bliskim Pekingu, u kojima dosad nije bio nijedan američki predsednik: Mjanmaru i Kambodži
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Prva prekomorska poseta reizabranog američkog predsednika biće put u Aziju sledeće nedelje, koji je odmah protumačen kao novi potez SAD u njenom geopolitičkom šahu sa Kinom.
Barak Obama odlazi u prestonice dve zemlje koje su bliske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pekingu: Mjanmar (nekadašnju Burmu) i Kambodžu.
Ove dve destinacije se ne uklapaju u standardne kriterijume za diplomatsku bliskost sa Vašingtonom, jer su obe još režimi koji ne poštuju ljudska prava, ne tolerišu političko disidenstvo (obe imaju prilično političkih zatvorenika). Štaviše, u slučaju Mjanmara još su na snazi američke sankcije, odnedavno doduše ublažene.
Alibi za posetu Kambodži, gde su kineski uticaj i podrška premijeru Hun Senu (na vlasti još od 1985) nesporni, uprkos tome što nisu susedi (između njih je Vijetnam), jeste učešće na samitu Aseana, stare asocijacije zemalja jugoistočne Azije osnovane 1967.
Zadržavanje u Tajlandu je pri tome samo usputna stanica na putu koji svakako ima ciljeve koji se zvanično ne pominju, ali podrazumevaju.
Ugošćavanjem Obame Mjanmar će postati šampion po brzini normalizacije odnosa sa SAD, jer nijedna zemlja dosad nije tako brzo prešla put od međunarodnog parije do toga da bude nagrađena posetom američkog predsednika.
Sve do početka prošle godine vojna hunta Mjanmara, čiji je glavni pokrovitelj bio (i u velikoj meri još jeste) veliki severni sused Kina (na istoku je drugi džinovski komšija, Indija), još je u demokratskoj tranziciji.
U vladi predsednika Tein Seina glavni ministri su još generali iz starog režima. Iz kućnog pritvora je doduše puštena glavna disidentkinja, Aung Sju Ći, ali u zemlji još ima „zatočenika savesti” i još traje unutrašnja pobuna praćena etničkim nasiljem.
Da je Vašingtonu stalo da Mjanmar (ime Burma je promenjeno 1989, ali američka administracija to nije priznala) izvuče iz kineske orbite postalo je jasno kad je zemlju u decembru 2011, obnavljajući diplomatske odnose prekinute 1988, posetila državna sekretarka Hilari Klinton, prvi američki zvaničnik takvog nivoa posle 50 godina. Deo američkih sankcija je potom ublažen, ali su mnoge ostale.
Potez je veoma brzo počeo da donosi geopolitički profit. Kina je okrivila „američko mešetarenje” za suspenziju njenog 3,6 milijardi dolara vrednog projekta izgradnje brane u slivu glavne burmanske reke. Peking je to protumačio kao direktan udar na njegove interese u zemlji gde je glavni investitor i glavni snabdevač oružjem.
Obamina poseta ne znači da će to već sutradan posle njegovog odlaska biti promenjeno, ali će Mjanmar svakako biti „markiran” kao još jedan potencijalni partner u američkom „zaokruživanju” Kine, serijom partnerstava u Aziji.
Pitanje je međutim da li su Burmanci u poziciji da se sasvim okrenu na drugu stranu. Amerika je daleko, a Kina sasvim blizu. Ne bi zato bilo iznenađenje ako bi pokušali da maksimalno iskoriste novog prijatelja, ne odbacujući pri tome prednosti veza sa starim.
Milan Mišić
objavljeno: 10.11.2012.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
