Izvor: B92, 03.Dec.2011, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je ostalo od Amy Winehouse?
"Nadajmo se da je prvi posthumni album Amy Winehouse ujedno i poslednji; ne zato što je loš – zapravo to je veoma pristojna kolekcija pesama iz njene karijere – već zato što je 'veoma pristojno’ najbolje što možemo da dobijemo.”
Pod nazivom "Amy Winehouse Lioness: Hidden Treasures”, posthumni album talentovane pevačice ugledao je svetlo dana 2. decembra i to u Irskoj. Tek 5. decembra album će biti pušten u prodaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Velikoj Britaniji i SAD. Nakon toga i ostatak sveta moći će da čuje nove verzije objavljenih hitova, neobjavljene pesme i snimke sa početka karijere Amy Winehouse, koje su za album sakupili njeni saradnici, producenti Salaam Remi i Mark Ronson. Reakcije na njihov učinak uglavnom su podeljene.
"Čini se da producenti nisu imali mnogo izbora. Očigledno su morali da pribegnu svakom triku kako bi sakupili četrdeset pet minuta muzike,” napisao je Alexis Petridis, kritičar britanskog "Guardian-a”. Prema njegovom mišljenju, brojni rani snimci verovatno se nikada ne bi ni našli na nekom albumu da je Winehouse poživela. Upoređujući datume nastanka pesama, Petridis zaključuje kako je pevačica snimila veoma malo materijala u poslednje dve godine. "Većina pesama snimljena je od 2002. do 2004. godine. To nije problem kada je materijal dobar kao pesma 'Halftime’ ili rege obrada pesme 'Our Day Will Come’, ali to takođe otkriva kako je malo toga uradila, ili je bila sposobna da uradi, nakon objavljivanja albuma 'Back to Black’.”
Od skorijih pesama, na albumu se našla obrada pesme "A Song For You” Leona Russella, koju je pevačica snimila u svom potkrovlju 2009. godine. Sama svirajući gitaru i pevajući, Amy su tada rasplakale reči pesme, tvrdi producent Remi.
"Pesma je snimljena samo sa gitarom, ali je Salaam Remi mislio da je pametno ubaciti ceo bend sa celokupnim uvodom nalik dobovanju kiše po prozoru. Čini se da je to bilo previše i da je zatrpalo njen vokal, koji bi i prema njenom standardu zvučao previše kruto”, tvrdi David Cheal za "TheArtsDesk”.
"Nadajmo se da je prvi posthumni album Amy Winehouse ujedno i poslednji; ne zato što je loš – zapravo to je veoma pristojna kolekcija pesama iz njene karijere – već zato što je 'veoma pristojno’ najbolje što možemo da dobijemo”, smatra Cheal. "Ono što odmah upada u oči, a što je jasno svakom ko ju je čuo uživo, to je da čak i kada se ne trudi, ona je i dalje odlična pevačica”, dodaje on, posebno hvaleći pesme "Tears Dry”, "Body and Soul”, "Will You Still Love Me Tomorrow” i "The Girl From Ipanema”.
Lou Thomas se u kritici za BBC takođe pita da li bi pesme sa ovog albuma bile ikada objavljene da je Amy živa, dodajući da verzije pesama "Valerie” i "Tears Dry on Their Own” koje su se našle na ovom albumu nemaju onu strast i energiju koju imaju u zvaničnim verzijama.
"Njen osećajan, pocepan i razarajući glas uvek je impresionirao, ali su zapravo njeni tekstovi uvek bili važna stvar. Kao u 'Like Smoke’, odličnoj saradnji sa Nasom, mirnoj pesmi koja počinje njenim tipično dramatičnim stihom – I never wanted you to be my man / I just needed comforting,” objašnjava Thomas.
Na kraju, najbolje što ovakav posthumni album može da ponudi jeste dostojanstvena uspomena na njene sposobnosti, zaključuje on. "’Lioness’ uspeva u tome, ali ostavlja slušaoca da se tužno pita dokle bi, da je manje problematična, Amy mogla da stigne sa svojim talentom.”
