Izvor: Blic, 30.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u zemlji Koreti
„U ovom projektu po prvi puta se vizuelna umetnost spaja sa savremenim teatrom, a moj glumački zadatak je vrlo inspirativan i zanimljiv; u njemu i jesam i nisam ja", rekla je Ana Sofrenović u razgovoru za „Blic" povodom premijere „Parlamentarna istorija Korete" 1. avgusta na Belefu, koja se izvodi u Rovu iznad Vojnog muzeja.
Priča o izmišljenoj kraljevini
Vojislav Klačar, autor teksta i vizuelnog identiteta, o zemlji Koreti za „Blic": „Ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << temom sam počeo da se bavim davnih godina, još kad su bili prvi izbori u Sloveniji. Uzeo sam papir A4 formata, ravnomerno ga podelio na 20 oblasti i svaku tu oblast sukobio sa onim oblastima koje su pored nje tako što sam bacao kockice. Primerice, jedna oblast dobije šest druga dva, pa jedna drugoj oduzima deo. Isecao sam papirne lutke. Na isti način ih pravim od devedesetih. Kada nađem materijal u novinama, upotpunjujem lik.
Svi oni imaju ideju da budu političari. Svi oni imaju svoje ambicije unutar političkih partija, mehanizme kako se nadmeću unutar svoje partije, pa potom partije između sebe. Ne forsiram nijednu partiju. To odlučuju kockice. Država Koreta je imala sedam izbornih ciklusa, bila je republika, a u zadnja dva izborna ciklusa je kraljevina."
Reditelj predstave je Vlatko Ilić, reprize su 2. i 3. avgusta, a među dvadeset angažovanih glumaca su i Slobodan ćustić, Marija Opsenica, Miloš Vlalukin, Nikola Vujović, Vladislav Mihajlović, Branka Sekulović, Mile Stanković i drugi.
„Vizuelna umetnost i savremeni teatar su dve umetnosti koje kod nas do sada nisu spajane", kaže Ana Sofrenović. „I prirodno je, pohvalno takođe, da ih je festival poput Belefa spojio. Teatar je živa stvar. A meni kao glumici je bio vrlo zanimljiv taj drugačiji pristup."
U čemu se izrazito ogleda ta posebnost?
- Ima nas dvadeset glumaca različitih generacija. Deo sam jedne slike, jednog izraza, jednog koncepta, jedne ideje koja nije vezana za lik. Tu sam i u svoje ime i nisam u svoje ime. Ne postoje likovi u klasičnom smislu, nije ono na šta smo navikli u tradicionalnom pozorištu. Kao glumici mi je bio zanimljiv tekst koji izgovaram, koji traži distancu, ali i veliku odgovornost. Kombinacija krajnosti.
Uporišna tačka?
- Kraljevina Koreta. Izmišljena država. Ovo nije priča o Srbiji. Klačar je koristio politiku, politička pravila i igre da stvori skulptorsko delo. Reč je o birokratiji o toj apsurdnosti sistema. Koreta ima svoje političko ustrojstvo, politički sistem i izbori nastaju putem karata (za igranje) i ličnosti, dakle kombinacijom sreće odnosno kocke i ličnog pojedinačnoh stava. No, autor nije pravio aluzije ni na našu državu ni na savremeni trenutak, ali verovatno će se neke paralele nametnuti.
Koje?
- Najviše u apsurdnosti. Apsurdnosti u birokratizmu. Dehumanizovanost u nekom smislu.
Da li je reč o pojedincu u datom sklopu okolnosti?
- Pre bih mogla reći da se bavimo sistemom koji jeste čovek stvorio, ali taj sistem postaje u jednom trenutku biće za sebe. Priča o zmiji koja sebi grize rep. Država Koreta je apsolutno jedno biće koje se menja.
Koliko lično nalazite sebe u celoj priči?
- Dopada mi se pre svega kao glumačko iskustvo, a i kao idejno: da se upotrebi - u stvaranju nove (umetnički koncipirane) države i sveta, a sa jednom nepolitičkom porukom - nešto što je svakodnevica, što je naša i realnost. To bi moglo biti dragoceno u ovo vreme kad smo prezasićeni politikom, kad su političari veće zvezde od glumaca pevača i drugih umetnika koji su po prirodi posla istureniji pred publikom. Prosto za jedno društvo nije zdravo da političari budu najveće zvezde, a mislim da nije dobro ni za njihov posao. U visokopolitizovanoj sredini kakva je naša koristiti politički izraz da se kaže nešto sasvim nepolitično je po meni sjajno.
nŠta je još, sem „Parlamentarne istorije Korete" aktuelno u vašoj karijeri?
- Prvu autorsku predstavu koju ću raditi u produkciji „Jugokoncerta", a čija bi premijera trebalo da bude u maju sledeće godine i kad budem imala sve definitivno postavljeno, razgovaraćemo o tome.
A film?
- Igrala sam u filmu „Agi i Ema" Milutina Petrovića, filmu „Dva" Puriše Đorđevića. Čeka me dosta putovanja, nekih radionica, razgovora sa umetnicima van naše zemlje. Jer, zaista bih volela da u narednih godinu-dve dana napravim nekoliko projekata čija suština je u razmenjivanju sa drugima..
Prate li vas ćerke?
- Prate. Voljene su mažene i pažene, najvažnije naravno. Ali i vrlo prilagodljive, susretljive i pune razumevanja.
.jpg)
