Izvor: S media, 19.Mar.2011, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piksi: Vraćam se u Japan!
Dragan Stojković Piksi, za „Novosti“, o zemljotresu, planovima, porodici, Srbiji: Za dlaku izbegli katastrofu. Japanci su vrlo disciplinovan narod. Živi u trouglu Srbija - Japan - Francuska, a sanja fudbalsku Englesku
PORANILO proleće, automobili se vrte kao ringišpil oko kružnog toka na pariskom trgu Trokadero, bašte restorana pune, lagano obučeni ljudi zabavljeni svojim svakodnevnim temama. A u Japanu ruševine, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sneg, radijacija...
- Bilo je strašno - još ne može da dođe sebi naš proslavljeni fudbalski as i trofejni trener Nagoje Dragan Stojković Piksi, kojeg je razorni zemljotres zadesio u Zemlji izlazećeg sunca.
Sa suprugom Snežanom stigao je krajem ove sedmice u Pariz, tu gde im je druga kuća.
- Praktično svi strani igrači i treneri su, zbog trenutne situacije, otišli svojim kućama. Prestali smo s treninzima. Odlučili smo, u konsultacijama s fudbalskim savezom Japana, da igračima damo slobodnih nedelju dana - kaže Piksi.
Naš fudbalski as zemljotres je doživeo u - vozu. Tragovi različite vremenske zone i teškog iskustva još su vidljivi.
- Supruga me je dovezla na stanicu. Krenuli smo u 14.40, a već u 14.46 voz je naglo zakočio i stao. Znali smo da je u pitanju zemljotres. Pri malom podrhtavanju tla, vozovi u Japanu gube električnu energiju i staju. Ljuljanje je dugo trajalo. Prvi put u životu sam imao takvo iskustvo. Zabrinuo sam se i pokušao odmah da pozovem suprugu telefonom. Morao sam dvadesetak puta da okrenem broj, pre nego što sam je dobio.
* Koliko vam je trebalo da shvatite šta se zapravo dogodilo?
- Shvatili smo istog momenta. Nije prošao ni minut, a na displeju u vozu je izašla informacija. Onda smo kompjuterima i telefonima saznali da je grad Sendaj, u koji smo krenuli, pogođen sa 7 stepeni. Gledali smo, u vozu, šta se dešava, cunami koji je počeo da nosi i melje sve pred sobom. Bile su to potresne, užasne slike.
* Koliko je to potrajalo?
- Odmah su nam javili da od daljeg puta neće biti ništa. Ostali smo pet sati u vozu. Sve je bilo blokirano. Onda smo izašli na sledećoj stanici i vratili se autobusom. Stigli smo kući oko ponoći. U međuvremenu, osetili smo još tri potresa.
* Imali ste sreće, jer je Sendaj ozbiljno pogođen...
- Sendaj je prelep grad od milion ljudi, sav u zelenilu, na severu Japana. Kad smo pravili program za odlazak na 2. kolo Džej lige, pitali su me da li da idemo avionom, ili standardno, brzim vozom „šinkansenom“. Odlučio sam da idemo vozom, a da se vratimo avionom. Ta odluka je, izgleda, bila dobra. U protivnom, našli bismo se usred katastrofe! Epicentar, s 9 stepeni, bio je udaljen svega 130 kilometara od Sendaja, u Pacifiku. Hotel u kojem je, kao i svake godine, trebalo da odsednemo, pretrpeo je oštećenja. Niko od igrača iz tima našeg rivala, na sreću, nije stradao. Nekoliko igrača i članova stručnog štaba Nagoje imaju porodice blizu mesta nesreće, ali i oni su, kao i svi naši prijatelji, dobro.
* Kako se Japanci, uopšte, ponašaju tokom ove katastrofe?
CRNO PRED OČIMA
RAZORNI zemljotres je suprugu Dragana Stojkovića, Snežanu, zatekao u knjižari.
- Konstrukcija zgrade je takva da nisam osetila ljuljanje, ali mi je odjednom pripala velika mučnina. Zacrnelo mi se u glavi. Otišla sam u sledeću zgradu da pričekam supruga da se vrati, ne sluteći da će se dogoditi još dva potresa. Otišla sam kući, a onda mi je bilo još gore, kada sam videla slike na vestima - kaže Snežana Stojković koja će, kako ističe, posle svega, malo pričekati pre nego što se iz Pariza vrati u Japan.
- Dosta mirno. To je vrlo disciplinovan narod. Znaju kako da se ponašaju u takvim situacijama, jer žive na trusnom području. Ipak, videla se velika zabrinutost kod svih. Slike su potresne. Mesto koje je imalo 9.500 ljudi, sad, na primer, više ne postoji na mapi.
* Zakazali ste trening za 22. mart. Hoće li biti održan?
- Trening ćemo održati tog dana po podne, kao što je i planirano. Da li ću se ja vratiti baš za taj trening, ili za neki sledeći, to ćemo još videti.
* Hoćete li se, uopšte, posle svega, vratiti u Japan?
- Naravno! Tu nema dileme. Pretpostavljam da će već do sredine aprila prvenstvo biti nastavljeno.
* Ne plašite se radijacije?
- Izvesna zabrinutost, kao i kod svih, postoji. Ali, to je život. Znam da ljudi tamo sve čine što mogu i već je do nas stigla informacija da su jedan reaktor uspeli da priključe na struju.
* Gde vam je, zapravo, kuća? U Parizu, Nagoji, Nišu, Beogradu? Kako se organizujete, gde živite?
- Živimo na relaciji Srbija - Japan - Francuska, ali naša baza je Pariz. To traje već dugo, od 1994. Snežana i ja smo, u principu, stalno zajedno, kćerke Andrea (22) i Anja (20) i sin Marko (18) su na fakultetu i u školi u Parizu, ali svaki slobodni trenutak koristimo da budemo zajedno. Tad smo najsrećniji. To vreme niko ne može niko da nadoknati i plati. Nije lako, takav je trenerski posao. Ali, razumemo se, imamo dobru organizaciju i Japan je, izgleda, u tom smislu dosta pozitivno uticao na nas!
* Šta je po vama, uopšte, najveći kvalilitet Japanca?
- Velika skromnost, iako je Japan ekonomska sila. Raduju se bilo kakvom poklonu, bez obzira na njegovu vrednost. Bitna im je pažnja. Nisu bahati, ne razbacuju se, veoma su disciplinovani i poštuju drugog. Ne bih toliko dugo ostao tamo, da to nije tako.
* Koliko u svim tim putovanjima ostaje mesta za Srbiju?
- U Srbiju idemo dosta često, uglavnom na odmor. Bili smo dvadesetak dana za Novu godinu, u Beogradu, a imali smo i kratak izlet do Niša. Doći ćemo verovatno ponovo na leto. Uželeli smo se.
* Kakvi su vam planovi za budućnost?
- Verovatno će me trenerski posao odvesti negde dalje...
* Gde biste želeli da vam bude sledeća stanica?
- U Engleskoj. Često putujemo u London i volim taj grad.
* A tim?
- Volim da gledam Aresnal. S njihovim trenerom Arsenom Vengerom imam posebno prijateljstvo koje datira još iz mojih igračkih dana. S Nagojom pokušavam da negujem stil kojim igra Arsenal. I, izgleda da mi uspeva u tome...
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu, Zemljotres u Kraljevu
.jpg)
