Izvor: B92, 08.Jun.2012, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li vam je dete psihopata?
Mnogi roditelji imali su priliku da vide sopstveno dete u izlivima besa, pa čak i surovosti. To ne znači da su njihova deca obavezno psihopate, ali neki od njih možda bi trebalo da se zabrinu.
Kako prepoznati malog psihopatu?
1. Neprekidno povređuju ili maltretiraju druge.
2. Krše glavna pravila. Na primer, beže od kuće.
3. Ne pokazuju krivicu kada urade nešto pogrešno, čak i kad je zbog njih neko ozbiljno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << povređen.
4. Potpuno su neosetljivi na emocije drugih ljudi, ne sam braće i sestara.
5. Nije ih briha za uspeh u školi.
6. Deluju hladno i bezosećajno, a emocije koriste samo da bi zastrašili ili manipulisali.
7. Krive druge za njihove greške i nikad ne prihvataju odgovornost.
8. Neustrašivi su i rado se upuštaju u opasne aktivnosti.
9. Pretnja kaznom na njih nema nikakvog uticaja.
10. Izuzetno ih motivišu nagrade, pa su spremni da dođu do njih bez obzira na posledice. Dešava se i da kradu.
Većina dece ponekad dobija napade agresije, ali čim ih bes popusti, postaju prijatni i umiljati.
Međutim, nekolicina roditelja nema tu sreću i stalno se pita da li je sve u redu s njihovom decom.
Problem se možda manifestuje trajnom nesposobnošću deteta za empatiju, čak i kad drugi oko njega pate. Nekada ono nema osećaj kajanja ni kad mu se jasno predoči da je neki njegov postupak doveo do neke štete.
U najgorim slučajevima, dete je agresivno i surovo u odnosu sa drugom decom i sa životinjama.
Da li to znači da je dete psihopata? Stručnjaci daju pozitivan odgovor.
Naime, psiholozi smatraju da se psihopate mogu prepoznati već u trećoj godini života.
Iako je ovo i dalje tabu tema, oni smatraju da rano prepoznavanje psihopatologije može dovesti do uspešnijeg lečenja i lakšeg uklapanja deteta u društvo.
Stiven Skot je profesor na Institutu za psihijatriju pri Modsli bolnici u Južnom Londonu.
Kao direktor Nacionalne klinike za problematičnu decu starosti od tri do osam godin, on uspeva da prepozna osobe koje imaju neki psihički poremećaj i pruži im odgovarajuću terapiju.
Ovaj istraživački program godišnje prima stotinak dece koja su pod budnim okom psihijatara, pedijatara, socijalne službe, psihologa i učitelja. Uz to pohađaju poseban program TLC koji se zasniva na pružanju nežnosti, ljubavi i brige (Tender, Love, Care).
"Odrasle sociopate su izveštačene, ali šarmantne. Ipak, ispod te maske primećuje se njihova bezosećajnost”, kaže on i dodaje da se takve karakteristike mogu prepoznati još u detinjstvu.
"Normalni ljudi su u stanju da razumeju osećanja drugih osoba i da brinu o njima. Zato, ako pitate dete šta se desilo sa nekim njegovim drugarom koji se povredio u igri, dete koje se normalno razvija će razumeti šta je problem i saosećaće se sa drugarom.
Deca bez emocija razumeju šta se desilo sa njihovim drugom, ali ih jednostavno ne interesuje”, objašnjava dr Skot.
Postoje i deca koja se samo pretvaraju da nemaju osećanja, pa je ponekad teško razlučiti ko od njih je autističan, ko potpuno normalan, a ko psihopata.
Ipak, neki slučajevi su prilično jasni.
"Jedna petogodišnja devojčica držala je mačku, inače njihovog kućnog ljubimca, kroz prozor, a zatim je bacila na beton, samo da bi se zabavila. Surovost prema životinjama je loš znak. To je mnogo jasniji slučaj nego, na primer, česte svađe sa bratom ili sestrom”, kaže on.
Ova deca pokazuju ekstreman i dubok bes, koji nije impulsivan i defanzivan, nego vrlo promišljen. Tako je jedan dečak koji je lečen u okviru TLC projekta gurnuo majku niz stepenice i izjavio kasnije "da voli da povređuje ljude”.
Takvu decu je veoma teško lečiti, jer je nekad biologija kriva za njihovo stanje.
Naime, jedan deo mozga, pod nazivom amigdala zadužen je za osećaj straha. Kod dece koja su psihopate nema straha i spemni su na velike rizike kako bi ostvarili svoje zamisli.
Oni vole nagrade, ali ne haju za kazne. Ipak, roditelji mnogo mogu da učine kako bi to promenili.
TLC projekat obuhvata sesije sa decom dva puta nedeljno i čak šest sa roditeljima.
Profesor Skot kaže: "Ova deca obično ne gledaju roditelje u oči i ako primetite da je slično i sa vašim detetom, naterajte ga da vas gleda, jer tako bolje mogu da razumeju vaše emocije”.
Iako je psihopatiju kod odraslih teško lečiti, stručnjaci smatraju da, kad se ona primeti u ranom uzrastu, tretman je mnogo lakši.
"Deci treba jasno predočiti posledice njegovog ponašanja. Ona su pametna, pa morate biti strogi i dosledni u sprovođenju pretnji i kazni. Na primer, recite 'Ako to uradiš, poslaću te u sobu’. To morate reći izuzetno smireno i gledajući ga u oči.
Isto se odnosi i na drugu decu, ali s ovakvom morate biti mnogo čvršći”, kaže prof. Skot.
Važno je nagrađivati verbalno i materijalno njihovo dobro postupanje i pružati im odgovarajuću pažnju.
S druge strane, savetuje profesor, ako je dete nevaljalo, ne upuštajte se u duge razgovore. Samo mu u jednoj rečenici predočite uzrok i posledicu, a zatim se okrenite.
Tek kad izliv besa prestane, ponovo uspostavite komunikaciju s njim.
