Izvor: SrbijaDanas.com, 10.Jan.2020, 21:05

Zbog čega je ovo NAJTUŽNIJA PESMA Zdravka Čolića: NAJSTRAŠNIJI ZLOČIN niko nikada ne sme da zaboravi!

Zbog čega je ovo NAJTUŽNIJA PESMA Zdravka Čolića: NAJSTRAŠNIJI ZLOČIN niko nikada ne sme da zaboravi!

Jugoslavija je plakala zbog nje, a Čola je na najemotivniji način to otpevao.

Da se zločin nad nedužnim bićem nikada ne zaboravi potrudio se Zdravko Čolić pesmom “Ona spava“ koju je posvetio Milici Kostić koja je 1974. godine bežeći od grupe silovatelja skočila sa 11. sprata zgrade Rubinove kule u Kruševcu sačuvala svoju nevinost na najtragičniji način i tako otišla u legendu. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<

Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Osam jer je, pored sedam izjava, svedoka data i još jedna – u bolnici je progovorila i Milica.

Tog jutra, u ponedeljak 2. septembra, Milica se pozdravila sa roditeljima, pokupila nešto stvari i krenula u Kruševac. Stigla je oko sedam i petnaest ujutru, svratila u stan a potom otišla u školu. Pošto je u školu stigla mnogo ranije pre časa razrednog starešine, imala je vremena da malo prošeta, što je i učinila. U Kruševcu je bila gužva, od mnoštva đaka koji su išli na upis prvog školskog dana. Upravo time su i bili stimulisani pomenuti zlikovci, koji su izašli u grad sa namerom da u stan dovedu neku od učenica. U međusobnom razgovoru, oni su učenice koje dolaze u Kruševac u jesen, radi škole, potcenjivački zvali: „jesenčići“.Mladići su se obreli u glavnoj ulici grada, između spomenika i Crkve Svetog Đorđa.

U jednom momentu pažnju im je privukla lepa devojka, tamnokestenjaste kose, koja je naišla sama, razgledajući izloge. Kretala se istom ulicom, od fontane prema Spomeniku kosovskim junacima. Bila je to Milica. Oni je do tada nisu poznavali. Posle kraćeg domunđavanja, pala je odluka da joj priđu. Jedan od njih se odvojio, te ju je sustigao i zaustavio posle pređenih 15-tak koraka. Odmah ju je zamolio da mu učini uslugu i iz određenog stana pozove njegovu devojku Draganu, koju on sam ne može da pozove jer su njeni roditelji strogi. O sebi je ostavio utisak kao o bezazlenom i dobronamernom mladiću. Sve to je učinio tako lukavo i prepredeno da Milica nije posumnjala u njegove loše namere. Ne sluteći da se radi o podmukloj prevari, voljna da pomogne drugome, Milica je pristala.

Dok je prvi mladić pošao sa Milicom prema zgradi, drugi koji je prethodno sve ovo pratio, zaključio je da je Milica pristala i da prevara uspeva. Zato je požurio da pripremi klopku, tj. da obezbedi nesmetano uvođenje devojke u stan. Pojavivši se žurno pred zgradom, sreo je maloletnog druga (koga su ostavili da ih sačeka) govoreći: „brže, brže“, i naglasivši da ide njihov prijatelj i „vodi devojku“! Istraga je kasnije dokazala da je maloletnik bio saglasan sa planom.

Čim su žurno ušli u stan, stariji je isključio zvonce na ulaznim vratima i objasnio maloletnom kako će postupiti kada devojka zakuca na vrata. Odmah zatim je ušao u kuhinju i glasno pustio muziku na gramofonu kako bi postigao buku. Za to vreme njihov drug je doveo Milicu pred vrata stana i rekao joj da pokuca. Kad je ona to učinila, maloletnik joj je otvorio vrata i na njeno pitanje da li tu stanuje Dragana, odgovorio potvrdno i dodao da se ona nalazi u prvoj sobi desno i da može da uđe i pozove je. To je rekao uverljivo i odmah posle toga je pošao prema kuhinji smatrajući da se dobro snašao. Kad je Milica zakoračila u hodnik, tj. u predsoblje stana, za njom je toga trenutka utrčao i njen pratilac, koji je do tada bio iza njenih leđa, na stepeništu, i pratio događaj. Posle ovoga je za nju nastao pakao.

Kada su zatvorena spoljna vrata, Milica je shvatila da je prevarena, pa je pokušala da izađe iz stana. Pokušala je da se vrati, da pobegne, ali je u tome sprečena jer joj pratilac to nije dozvolio već ju je, uhvativši je oko pasa, iz hodnika, silom ugurao u spavaću sobu. U zaključanoj sobi, mladić koji je Milicu silom uvukao, saopštio joj je šta hoće i zbog čega je dovedena. Zahtevao je od nje da se sa tim saglasi, da se skine, jer nema drugog izlaza.

A post shared by Zdravko Čolić (@zdravkocolicofficial) on Nov 11, 2019 at 11:43am PST

Međutim, Milica je to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti. Napasnik se na sve ovo nije obazirao, već je i dalje uporno nastojao da Milicu prinudi, uz istovremene pokušaje da joj skine odeću. Ona se i dalje protivila, a on je bio uporan. Na njegovu drskost odgovorila je plačem, moleći ga da je pusti iz sobe. U jednom momentu, usled njene upornosti, prvi nasrtljivac se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, prokomentarisao ostalima da treba da je puste. Reči su bile sledeće: “Nevina je, neću da je diram”. U prethodnim minutima Milica je učinila sve što je mogla da razmekša srca zločinaca i da probudi njihovu savest. Sve vreme je plakala i detinje ih molila, ali nije vredelo. Shvatila je da ova preklinjanja i molbe neće pomoći. Shvatila je da monstrumi neće odustati.

Iz pozicije iz koje nije bilo moguće izaći, a u nemogućnosti da i dalje pruža otpor, odlučila se na bekstvo. Znala je da će je više muškaraca silovati. Rešena da im to ne dozvoli, iskoristivši trenutak kada je ostala sama u sobi, Milica je sa 11. sprata skočila kroz prozor.

Razgovor između Milice i inspektora Dobrivoja Stefanovića, koji sa nakon toga odigrao u bolnici, tekao je ovako:

Pitao sam je:

-Gde si bila?

- Milica je rekla: - Bila sam u školi. Sa drugaricama... Trebalo je da imaju nešto – kao pismeni. (reč je svakako o upisivanju prvog dana školske godine) Posle ovoga je izgubila svest.

A post shared by Zdravko Čolić (@zdravkocolicofficial) on Mar 14, 2018 at 6:59am PDT

Zatim se opet probudila i rekla:

- Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu devojku.

Ja sam je pitao: - A što si ti išla?

Rekla je: - Taj dečko mi je rekao da ta devojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.

Tada je opet zaspala.

Posle par minuta se probudila i rekla: - Bili smo na jedanaestom spratu. Pitao sam: Kako znaš?

Rekla je da je, pošto je izašla, videla na liftu.

Pitao sam je: - Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?

Rekla je: - Ja sam sama skočila kroz prozor.

Pitao sam: - Zašto?

Rekla je: - Nisam više mogla da izdržim... Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.

Potom je pala u duboku komu.

U četvrtak četvrtog septembra mala Milica je izdahnula tačno u podne.

Nakon toga, prema rečima stanovnika tog kraja, svake godine u vreme Miličinog stradanja u predelu 11. sprata zgradu je obletalo jato belih golubova. 2008. godine je Rubinova kula imala požar baš na 11. spratu.

Poslušajte pesmu "Ona spava":

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.