Izvor: RTS, 03.Feb.2011, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srebrenica muči Holanđane
Holanđani i dalje nisu preboleli neuspeh svojih trupa stacioniranih u Srebrenici, piše u depešama koje je objavio "Vikiliks", i navodi da se u toj zemlji "kukavice iz holandskog bataljona" okrivljuju da ništa nisu uradile da spreče masakr.
Neuspeh bataljona holandske vojske da spreči masakr nad Muslimanima u Srebrenici 1995. i dalje muči holandsko društvo i otežava razmeštanja vojnika u inostranstvu, navodi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se u depeši iz ambasade SAD u Hagu koju je objavio Vikiliks.
U depeši pod oznakom poverljivo poslatoj 19. decembra 2006. godine navodi se da je holandski ministar odbrane Henk Kamp predstavio specijalno znamenje za vojnike koji su bili u bataljonu pod okriljem Unprofora u BiH 1995. godine, što je izazvalo oštru reakciju medija.
Iako je znamenje imalo za cilj da oda počast holandskim vojnicima koji su "časno i savesno služili u teškim okolnostima", ono nije dobro primljeno u holandskom društvu, koje i dalje ima problema zbog neuspeha u sprečavanju masakra nad Muslimanima koji su u Srebrenici počinile snage bosanskih Srba.
U depeši objavljenoj 2. februara, navodi se da se "kukavice iz holandskog bataljona" u Holandiji okrivljuju što ništa nisu uradili da spreče masakr, dok su vojnici tvrdili da odbrana Srebrenice nije bila moguća zbog neodgovarajućeg mandata i oružja, kao i nedostatka podrške UN.
Vojnici su se vratili kući uz kritike da su nekompetentni, a mnogi su tražili lečenje od traume.
Masakr je doveo do pada holandske Vlade 2002. godine posle izveštaja Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, u kojem su vojnici oslobođeni većeg dela krivice, budući da su bili brojno nadvladani i slabo naoružani, ali je krivica delom pripisana Vladi koja ih je poslala.
Posledica je, navodi se u depeši koju je potpisao zamenik šefa misije u ambasadi Čat Blejkmen, da holandska vlada mora da ispuni odabrane kritirijume pre nego što parlament pristane da pošalje trupe u inostranstvo.
Najznačajniji zahtev se tiče većih ovlašćenja kako bi se izbeglo neispunjavanje zadatka, što se, veruju Holanđani, dogodilo u Srebenici. Zbog toga je i nekoliko puta bilo zaustavljeno slanje holandskih vojnika u Avganistan.
Zbog znamenja holandskom bataljonu iz Srebrnice organizovani su protesti u Sarajevu i Hagu, a taj potez su kritikovale Majke Srebrenice, kao i mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Holandiji, navodi se u depeši.
U drugoj depeši, poslatoj 2000. godine iz ambasade SAD u Hagu, a koju je Vikiliks objavio 2. februara, navodi se da većina Holanđana veruje da treba raditi na vladavini prava u svetu, ako je nužno i vojnim operacijama, ali da niko ne želi da bude ponovo izložen riziku neuspeha poput Srebrnice.
Holandske vlasti su među kriterijume uvrstile jasan mandat UN ili druge međunarodne organizacije, ukidanje dvostruke komande i održive političke i vojne ciljeve.
"Nije slučajnost to što su se Holanđani distancirali od obaveza na terenu na mestima kao što su Kosovo, Kipar ili Zapadna Sahara", navodi se u depeši iz 2000. godine.
.jpg)
