Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Nov.2018, 16:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki narodni zbor u Rumi 24. novembra 1918.

Na izmaku Prvog svetskog rata, kada je Austrougarska pucala po svim šavovima, srpski narod je bio na domaku ostvarenja svojih viševekovnih težnji za oslobođenjem i ujedinjenjem svih srpskih zemalja. Snažan podsticaj u tom pravcu bili su uspesi, i na kraju pobeda, Kraljevine Srbije u ovom ratu. Ruma, kao centar srpskog pokreta u Sremu, spremno je dočekala ulazak srpske vojske, 6. novembra 1918. godine, pod komandom majora Ljubomira Maksimovića. U Rumi je još pre toga formirano sresko Narodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << veće, na čijem je čelu bio dr Žarko Miladinović. Verovatno su još tada započele pripreme za organizovanje Rumskog zbora.

Sile Antante, pobednice u ratu, još uvek su bile pred dilemom: razbiti Austrougarsku monarhiju ili je preurediti na novim principima državnog uređenja. To je bio razlog više da se prečanski Srbi, kao i srpski narod u celini, još snažnije angažuju po pitanju svoje budućnosti u okviru jedne južnoslovenske države ili, još pre, u zajednici sa Kraljevinom Srbijom. U tom smislu se može posmatrati i održavanje Velikog narodnog zbora u Rumi, 11. novembra po starom, ili 24. novembra 1918. godine, po novom kalendaru, kao i njegovi zaključci.

Zbor je održan u kući advokata dr Žarka Miladinovića, organizatora Zbora i jednog od najuticajnijih političkih predstavnika sremskih Srba. Miladinović se još od ranije isticao u političkom, kulturnom i, uopšte, društvenom životu Rume i Srema, zajedno sa svojom suprugom Milenom (Nemicom, rođenom kao Laura Gizl).

Kako je Laura postala Milena?

Milena Miladinović je rođena u Beču kao Laura Gizl (Giesl). Ona i Žarko su se upoznali za vreme njegovih studija prava u Beču. Udajom za njega, promenila je veru i ime u Milena. Bila je aktivan član u raznim srpskim kulturno-umetničkim i humanitarnim društvima u Rumi.

Kao pratilac svog muža na njegovim putovanjima, Milena je upoznala vođe političkog i kulturnog života Vojvodine, političare i pesnike, kao što su: Branislav Nušić, Janko Veselinović, Milorad Pavlović. Bila je intimni prijatelj sa pesnikom Jovanom Jovanovićem Zmajem,  koji je uz nju proveo poslednje dane života. Njenim trudom je sačuvana Zmajeva zaostavština, a najzaslužnija je što je u Rumi 1911. godine podignut prvi spomenik ovom pesniku. U toku Prvog svetskog rata, uspela je da vrati Zmajevu bistu, koju su sa postolja skinuli mađarski vojnici.

Milena je prevodila srpske narodne pesme na nemački jezik i objavljivala ih u nemačkim novinama. Takođe, i sama se bavila književnim radom i napisala mnoge pripovetke iz narodnog života Srba, koje su objavljivane u tadašnjoj srpskoj štampi.

Umrla je u Rumi 2. decembra 1928.

Tekst Zavičajnog muzeja u Rumi.

Zbog svoje političke aktivnosti, dolazio je u sukob sa predstavnicima tadašnjih vlasti, te je bio optužen za "veleizdaju", ali je na tvz. Veleizdajničkom procesu oslobođen. U vreme novembarskih zbivanja bio je član Centralnog narodnog veća u Zagrebu, a posle rata poslanik u Narodnoj skupštini države Srba, Hrvata i Slovenaca i ministar pošta i telegrafa. Umro je 26. jula 1926. godine, a sahranjen je u Rumi. Po njemu danas nosi ime selo Žarkovac nadomak Rume.

Zbor u Rumi je održan bez prisustva Žarka Miladinovića, pošto je bio zauzet državničkim poslom u Zagrebu, kao član Centralnog narodnog veća.

O samom Rumskom zboru za sada postoji samo nekoliko izvora. To su pismo dr Svetislava Popovića, zemunskog advokata i učesnika Zbora, članci u listovima "Glasnik Narodnog veća", iz Sremskih Karlovaca i "Srpski list", iz Novog Sada, zatim, sećanja učesnika Rumskog zbora dr Milana P. Kostića, kao i jedan nepotpisan rukopisni dokument, datiran 24. XI 1918. sa naslovom "Rezolucija zbora u Rumi", koji se nalazi u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu. Prva tri izvora datiraju iz dana neposredno po održavanju Zbora, dok su Kostićeva sećanja iz kasnijih godina. Možda je samo pomenuti rukopis autentični zapis sa Rumskog zbora.

Na osnovu ovih izvora može se zaključiti da su Zboru prisustvovali delegati iz "oko 100" mesta. Što se tiče broja učesnika, podaci variraju od nekoliko stotina (313) sve do 600-700 delegata.

Umesto organizatora, dr Žarka Miladinovića, skup je otvorio dr Jovan Radivojević, advokatski pripravnik u Miladinovićevoj kancelariji. On je za predsednika Zbora predložio Milana Nedeljkovića iz Sremskih Karlovaca, a za sekretare Ljudevita Auera, takođe Karlovčanina i Milana Kostića, iz Iriga.

Posle njega je govorio predsedavajući, Milan Nedeljković. On je najpre pozdravio srpsku vojsku, a zatim ukazao na potrebu za sporazumom sa braćom Hrvatima i Slovencima. Napomenuo je da ako bi, ipak, došlo do nacionalnih podela, srpski narod u Sremu će na ovom skupu rezolucijom izraziti svoje zahteve, na osnovu principa samoopredeljenja, koji je postavio američki predsednik Vudro Vilson.

Dr Svetislav Popović je predložio da se u rezoluciju unese zahtev za stvaranjem jedinstvene i demokratske zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, na čelu sa dinastijom Karađorđević.

Kao govornik se javio i dr Brlić, hrvatski advokat iz Slavonskog Broda. On se zatekao u Rumi na proputovanju i prisustvovao je Zboru kao gost.

Na kraju, skupu se ponovo obratio Milan Nedeljković, preporučivši na usvajanje drugu i treću tačku Rezolucije, ali samo ako se dovede u pitanje zahtev iznet u prvoj tački.

Jednoglasno usvojena Rezolucija Sremskog zbora, onako kako je napisana u rukopisnom dokumentu od 24. novembra, glasi:

1. Današnji zbor izaslanika Narodnog Veća iz Srema traži i želi, da se ostvari jedinstvena demokratski uređena država S. H.S. pod dinastijom Karađorđevića i očekuje i od Nar. Veća u Zagrebu, da se što pre ostvari jedinstvena zajednička vlada sa sedištem u Beogradu.

2. Za slučaj plemenskog ili političkog cepanja izjavljuju zastupnici Narodnog veća u Sremu, kao izaslanici naroda, da se odlučuju za neposredno prisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji.

3. Za taj slučaj želimo, da nas na konferenciji o miru zastupa Kraljevska srpska vlada.

U Izvršni odbor za sprovođenje u delo zaključaka Rezolucije izabrani su: dr Žarko Miladinović, dr Svetislav Popović, dr Aleksandar Roknić, Milan Nedeljković i dr Juraj pl. Raškaj (prema nekim izvorima i Vlada Savić).

Rezolucija je odmah poslata Narodnom veću u Zagrebu.

Takođe, sa Zbora je upućena i jedna delegacija (Jovan I. Radivojević, Emilijan Grbić, Vlada Savić i Milan Kostić) u Novi Sad i Rezoluciju je sutradan dostavila predsedniku Skupštine Vojvodine.

Dan posle Rumskog zbora, Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine, donela je odluku o prisajedinjenju Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji.

Autorski tekst Đorđa Boškovića, muzejskog savetnika Zavičajnog muzej Ruma
Pogledaj vesti o: Vojska Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...