Izvor: RTS, 29.Dec.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štit remeti stratešku ravnotežu
Rusija mora da razvija sisteme ofanzivnog oružja kako bi parirala američkom raketnom štitu i očuvala stratešku ravnotežu, izjavio ruski premijer Vladimir Putin u Vladivostoku.
"Ako Rusija ne bi razvijala svoje oružje, Sjedinjene Države bi se osećale potpuno zaštićeno, što bi omogućilo da čine što god požele", izjavio je ruski premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimir Putin.
Putin je ocenio da američki planovi o postavljanju protivraketnog štita (ABM) u Evropi remete stratešku ravnotežu između SAD i Rusije i ugrožavaju razgovore o novom sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja.
"Problem je taj što naši američki partneri grade protivraketni sistem, a mi ne", rekao je u Vladivostoku Putin novinarima i objasnio da su pitanja ABM i ofanzivnog naoružanja tesno povezana.
"Ako jedna strana ne razvija ABM, postoji opasnost da bi partneri, stvaranjem takvog štita, mogli da se osete potpuno bezbedno i da rade šta hoće, što bi poremetilo ravnotežu, a agresivnost bi smesta počela da jača, kako u politici, tako i u ekonomiji", naglasio je Putin.
Moskva, prema njegovim rečima, želi informacije od Vašingtona o planovima o protivraketnom štitu i povezuje taj zahtev sa novim nuklearnim sporazumom, a zauzvrat je spremna da pruži informacije o svom ofanzivnom naoružanju.
"Ukoliko želimo da razmenjujemo informacije, onda bi oni trebalo da nam proslede podatke o protivraketnoj odbrani, a mi smo spremni da im pružimo informacije o našem ofanzivnom oružju", rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, razgovori Moskve i Vašingtona o novom nuklearnom sporazumu pozitivno se razvijaju.
Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START), koji su SSSR i SAD potpisali 1991. godine, istekao je 5. decembra i sada treba da bude zamenjen novim sporazumom.
Dve zemlje su u proteklih šest meseci u Ženevi održale nekoliko rundi konsultacija i očekuje se da uskoro sačine nacrt dokumenta.
Pregovori su privremeno obustavljeni zbog božićnih praznika i treba da budu nastavljeni sredinom januara.
Pregovarači su saopštili da treba još samo da utvrde neke tehničke detalje budućeg ugovora.
Stari sporazum je obavezao dve zemlje da smanje broj nuklearnih bojevih glava sa 10.000 na 6.000, što su učinile do 2001. godine, a taj broj bi, prema novom sporazumu, trebalo da u roku od sedam godina bude smanjen na oko 1.500 bojevih glava.
