Izvor: Blic, 05.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin za jačanje ruskog prisustva na Kubi
U jeku prepucavanja između Moskve i Vašingtona oko instaliranja američkih raketnih postrojenja u Poljskoj i Češkoj, Vladimir Putin, ruski premijer, založio se za to da Rusija povrati uticaj na Kubi, svom bivšem savezniku iz vremena hladnog rata. Ta izjava je data u atmosferi stalnih nagađanja o tome da li Rusija teži vojnom prisustvu u zemlji koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo 150 kilometara udaljena od SAD.
„Trebalo bi da povratimo naš položaj na Kubi i u drugim zemljama", rekao je Putin nakon što je saslušao izveštaj o nedavnoj poseti ruske delegacije Kubi. Igor Sečin, zamenik premijera, i drugi zvaničnici sastali su se s kubanskim rukovodstvom i razmatrali mnoštvo zajedničkih projekata, a mada se, bar u javnosti, nisu pominjali vojni projekti, uticajni vojni analitičar i bivši visoki vojni zvaničnik izjavio je da bi Rusija mogla da obnovi svoje vojno prisustvo na Kubi.
„Nije tajna da Zapad pravi tampon-zonu oko Rusije, u zemljama u centralnoj Evropi, na Kavkazu, u baltičkim državama i Ukrajini", rekao je Leonid Ivašov, šef Akademije za geopolitiku. „Kao odgovor na to, mi bismo mogli da proširimo svoje prisustvo u inostranstvu, uključujući i Kubu."
Moskva se protivi američkim planovima raspoređivanja elemenata raketne odbrane u istočnoj Evropi, ističući da je cilj tih objekata da se potkopa raketni potencijal Rusije i preti neodređenim „vojno-tehničkim" odgovorom ukoliko se ti planovi realizuju u praksi.
Bivši komandant Crnomorske flote, heroj Sovjetskog Saveza admiral Eduard Baltin, potvrdio je da na Kubi postoje zgodni zalivi gde bi mogli da se ukotve ruski brodovi. „S tehničke tačke gledišta, to je sasvim izvodljivo, ali zasad nema strateške potrebe za tim", smatra admiral.
Prošlog meseca, Ministarstvo odbrane je demantovalo pisanje lista „Izvestija" o tome da Rusija razmatra stacioniranje bombardera na Kubi, što bi dovelo do situacije slične raketnoj krizi iz 1962. Mediji su čak preneli informaciju da su ruski strateški bombarderi „tu-160" i „tu-95MS" navodno sletali na Kubu i upoznavali se sa infrastrukturom novih aerodroma u zemljama Latinske Amerike i Afrike, te da je sve to onaj famozni „asimetrični odgovor" na širenje NATO prema istoku. Zvanični demanti ovih tvrdnji u SAD dočekan je s velikim olakšanjem.
Sovjetske nuklearne rakete stacionirane na Kubi na vrhuncu hladnog rata gurnule su svet na ivicu oružanog sukoba 22. oktobra 1962, nakon što je američki predsednik Džon F. Kenedi obelodanio svetu njihovo prisustvo. Nakon jednonedeljne napete diplomatije sovjetski lider Nikita Hruščov povukao je rakete. Moskva je punih trideset godina bila glavni kubanski snabdevač naftom, oružjem i žitom, ali su se te subvencije, koje su podupirale privredu revolucionarne vlade Fidela Kastra, znatno smanjile, da bi na kraju sasvim prestale posle raspada Sovejstkog Saveza. Iako se nalazi samo 144 kilometra od obale SAD (Floride), Kuba još nema zvanične diplomatske odnose s Vašingtonom. U jeku hladnog rata 1962. dvonedeljna kriza na ostrvu je umalo izazvala pravi rat.
Baze likvidirane zbog skupoće
Do 2002. na Kubi se nalazio ruski centar presretanja radio-signala u Lurdesu. Centar je hvatao podatke američkih komunikacionih satelita, kopnenih telekomunikacionih kablova, kao i saopštenja iz centra NASA na Floridi. Prema nezvaničnim podacima, godišnji najam Lurdesa iznosio je 200 miliona dolara. Iste godine, zatvorena je i najveća strana baza ruske ratne mornarnice u Kamranu u Vijetnamu, za koju je Rusija plaćala godišnji najam od od 300 miliona dolara. To je bila jedina baza koja je omogućavala ruskim ratnim brodovima prisustvo u Indijskom okena i zoni Persijskog zaliva. Ruska ratna mornarica još ima pristup sirijskoj bazi u Tartusu bez ikakve nadoknade.
Potrebni aerodromi za podršku
Rusija je prošle godine obnovila letove strateških bombardera širom sveta, uključujući i obalu SAD. Time je otvoreno pitanje aerodroma za podršku, tj. baza za popunu gorivom i remont. Let do Amerike traje deset sati, ali i sa dve dopune goriva u vazduhu avion može da se nalazi u neposrednoj blizini američke obale svega pola sata. Ako bi se, pak, u Latinskoj Americi otvorili aerodromi za podršku, ruski bombarderi bi praktično neograničeno mogli da borave na drugoj polulopti. Na Kubi bi, pre svega, bili stacionirani avioni-cisterne „il-78", koji bi popunjavali gorivom bombardere „tu-95MS" i „tu-160", nedavno modernizovane raketama „x-555".
