Izvor: Politika, 31.Okt.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin predlaže promenu svetskog valutnog sistema
Rusija i Kina međusobnu trgovinu ubuduće bi trebalo da obračunavaju u nacionalnim valutama, rublji i juanu, a ne više u dolarima
Moskva – Predlog ruskog premijera Vladimira Putina da Rusija i Kina međusobnu trgovinu ubuduće obračunavaju u nacionalnim valutama, rublji i juanu, a ne više u dolarima, mogao bi da označi i početak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << velike promene u svetskom valutnom sistemu, gde je „zelena valuta” do sada imala neprikosnoveno prvenstvo.Putin je u razgovoru sa kineskim kolegom Venom Đijabaom, prošle sedmice u Moskvi, ukazao da bi nov pristup u dvostranoj robnoj razmeni, korišćenjem nacionalnih valuta kao sredstva plaćanja, bio obostrano koristan u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute.
Ruski finansijski eksperti, a među njima je najglasniji poznati ekonomista Sergej Glazjev, zahtevali su od svoje vlade još početkom ove godine da bez odlaganja uvede spoljnu konvertibilnost rublje i sve obračune, pri prodaji nafte i prirodnog gasa, obavlja u nacionalnoj valuti.
Glazjev je prvi predložio da se i trgovina sa velikim partnerima, poput Kine (ove godine vrednost rusko-kineske trgovine procenjuje se na 50 milijardi dolara), Indije, Kazahstana i još nekih zemalja nastalih raspadom Sovjetskog Saveza, obavlja isključivo u nacionalnim valutama.
On je, osim toga, predočio da bi Rusija, ukoliko želi da se brzo oslobodi „monopolskog položaja dolara u svojoj ekonomiji”, trebalo da osnuje veliku regionalnu investicionu banku, sa jakim početnim kapitalom, koja bi odobravala zajmove, iskazane u rubljama, trgovinskim partnerima iz neposrednog susedstva, ali i u drugim zemljama.
Na taj način ruska valuta bi dobila regionalni značaj, a to bi uticalo na jačanje, ne samo ekonomskog, već i političkog rejtinga Moskve u svetu, smatra Glazjev.
On tvrdi da bi primer Rusije mogle da slede i neke druge zemlje, tako da bi se u doglednoj budućnosti, na globalnom nivou, stvorilo više valutnih zona – zona rublje, zona u kojoj bi dominirali kineski juan, odnosno japanski jen, dok bi u arapskim zemljama, izvoznicama nafte mogla da se formira posebna valutna jedinica koja bi istisnula dolar kao sredstvo obračuna prilikom izvoza nafte sa Bliskog istoka.
Južna Amerika bi, kako ocenjuje Glazjev, zahvaljujući ekonomskoj snazi Brazila, bogatim naftnim rezervama Venecuele i ogromnom potencijalu argentinske poljoprivrede, takođe mogla da računa na sopstvenu valutnu zonu.
Glazjev ukazuje da bi, imajući u vidu i sve veći značaj evra, kao jedinstvene valute 15 članica Evropske unije, stvaranje „nove globalne valutne stvarnosti” označilo i potpuni kraj ere prevlasti dolara koji bi, ako se navedeni scenario ostvari, bio sveden na novčanu jedinicu regionalnog značaja.
Oživljavanje ove ideje Glazjeva, kroz predlog ruskog premijera, došlo je u periodu kada je kurs dolara na svetskim deviznim berzama opet naglo počeo da raste, iako je privreda SAD u recesivnom stanju, a njen finansijski sistem na ivici kolapsa.
Moskovski dnevnik „Izvestija” ocenjuje da je sadašnji rast kursa dolara, koji je u protekla tri meseca ojačao oko 15 odsto prema evru i jenu, samo još jedna „vešta spekulativna akcija”, koju su organizovale američke monetarne vlasti. One su, kako navodi list, zamislile vrlo lukavu igru pomoću koje bi želele da postojeću veliku finansijsku krizu „iskoriste za svoje ciljeve”.
Suština te igre je da se naglim povratkom američkog kapitala iz sveta u SAD naglo pojača tražnja za dolarima i da se, u uslovima velike krize na svetskim berzama vrednosnih hartija obveznice američke vlade pokažu kao jedno od najsigurnijih pribežišta za investitore.
Dolar je 19. aprila ove godine bio na rekordno niskom kursu prema evru, od 1,6019 za zajedničku evropsku valutu, ali je krajem prošle nedelje ojačao na oko 1,24 za evro dostigavši, istovremeno, višegodišnje rekorde prema funti sterlinga, jenu i nizu drugih jakih svetskih novčanih jedinica.
Tanjug
[objavljeno: 31/10/2008]
.jpg)
