Izvor: Politika, 16.Jul.2014, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin osvojio Latinsku Ameriku
Bolivarska Amerika dobila je u Rusiji moćnog pokrovitelja, a ona će podržati Moskvu u sukobu sa Kijevom
Vladimir Putin je osvojio Latinsku Ameriku. Pre samita Briksa (organizacije brzorastućih država u kojoj su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika) u Fortalesi je imao veoma uspešnu latinoameričku turneju koju je krunisao na Marakani gde je, kao sledeći domaćin Mundijala 2018, primio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štafetnu palicu od predsednice Brazila Dilme Rusef.
Ruski predsednik u glavnom gradu Brazila primljen je s najvišim počastima. Dvoje čelnika, svaki zaokupljen svojim specifičnim geopolitičkim mukama, dogovorili su se da ubrzano unaprede ekonomsku razmenu koja treba da naraste na deset milijardi dolara. Tu je naročito zanimljiv paket iz vojnog domena: ako sve bude išlo po planu, Moskva će brazilske oružane snage snabdeti modernim sistemom protivvazdušnih raketa. Predstavnik Brazila će, prema ovom dogovoru, učestvovati u avgustu u vojnim manevrima, gde će se uveriti u efikasnost ruskog proizvoda.
Rusija je takođe ugovorila da značajnije učestvuje u istraživanju, eksploataciji, skladištenju i transportu nafte i gasa iz velikih brazilskih nalazišta. Na prethodnim stanicama latinoameričke turneje, sa Kubom je ugovoreno da Rusija učestvuje u izgradnji velike luke za teretne brodove nedaleko od Havane, dok je sa Argentinom sklopljen sporazum o saradnji u oblasti nuklearne energije.
Politički, Latinska Amerika je već odlučila da će u slučaju novog hladnog rata, ili zahlađenja odnosa između velikih sila, na papiru biti neutralna, ali da će se de fakto prikloniti geografski udaljenijoj sili – Rusiji.
Inače, glavna tema na šestom samitu Briksa jeste osnivanje posebne banke koja će biti protivteža hegemoniji finansijskih institucija zapada. Nova razvojna banka Briksa, pet zemalja koje čine 40 odsto stanovništva na zemlji i ostvaruju petinu svetskog bruto nacionalnog proizvoda, finansiraće velike radove na infrastrukturi. Početni kapital od 50 milijardi dolara će u narednih pet godina podjednako stvoriti sve zemlje članice. Planira se i sporazum o monetarnim rezervama u iznosu od sto milijardi dolara, od kojih će 41 milijardu obezbediti Kina, po 18 milijardi Rusija, Brazil i Indija, dok će Južnoafrička Republika u zajednički fond uložiti pet milijardi dolara. Ta kasa služiće članicama da se osiguraju u slučaju novih monetarnih kriza i oslobode preterane zavisnosti od MMF-a i Svetske banke.
Kongres SAD odupire se reformama u MMF-u, organizaciji na čijem su čelu SAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija. Zemlje Briksa, naročito Kina i Rusija, podstiču antidolarsku alijansu i trgovinsku razmenu u svojim valutama.
Podršku za novu banku Kina i Rusija dobile su od većeg dela Latinske Amerike. Računa se da će obe zemlje pomoći južnom delu američkog kontinenta da izgradi infrastrukturu i odupre se uticaju moćnog severnog suseda.
Kritičari tvrde da će uz pomoć Briksa Latinska Amerika zaoštriti svoj odbojni stav prema SAD, koje optužuju za hegemonističke pretenzije. Bolivarska Amerika, kako zovu skup zemalja okupljenih oko bolivarskog socijalističkog projekta pokojnog Uga Čavesa, dobila je, komentarišu pojedini latinoamerički analitičari, moćne pokrovitelje. Misli se na Kinu i Rusiju. Moskva zauzvrat očekuje da se Latinska Amerika svrsta u ruski blok. Brazil i ostale zemlje Briksa najavile su da će zauzeti „neutralan” stav u pogledu Ukrajine i Krima. Prethodno je Kuba, kojoj je Moskva oprostila 30 milijardi duga iz vremena SSSR-a, pružila svu podršku ruskoj strani u sukobu sa Kijevom. Ni ostalim zemljama u regionu ne pada na pamet da Rusiji uvode sankcije. Na kraju, SAD su uvele embargo Kubi pre više od pedeset godina, a Raul i Fidel Kastro su još na vlasti, evo, dočekali Putina.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Spor oko sedišta nove banke Briksa
Šangaj je najpogodniji za sedište nove razvojne banke Briksa, ali se ovakvo rešenje ne dopada Indiji koja se plaši da bi Kina u tom slučaju dominirala nad novom institucijom. Južnoafrička Republika bi volela da sedište bude na Crnom kontinentu i predlaže Johanesburg, ali saglasnost još nije postignuta.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 16.07.2014.
