Izvor: Politika, 17.Apr.2014, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: Pokušavaju da nas rasparčaju kao Jugoslaviju
Ruski predsednik upozorio na neophodnost obuzdavanja širenja NATO-a i priznao da su ruski vojnici bili prisutni na Krimu pre održavanja referenduma o otcepljenju od Ukrajine i tokom njega
Pokušaji rasparčavanja Rusije po jugoslovenskom modelu, trka u naoružanju na koju je Moskva prinuđena da odgovori, nada da neće morati da „iskoristi svoje pravo” i pošalje vojsku u Ukrajinu, i kratak razgovor sa Edvardom Snoudenom neki su od najupečatljivijih delova jučerašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << televizijskog obraćanja naciji ruskog predsednika Vladimira Putina.
Odgovarajući na pojedina pitanja građana, kojih je, po nekim procenama, pristiglo više od dva miliona, Putin je sasvim očekivano najviše prostora posvetio krizi u Ukrajini i njenim mogućim međunarodnim i unutrašnjim implikacijama.
„Pokušavaju da nas rasparčaju. Pogledajte šta su sa Jugoslavijom uradili. Iscepkali na parčiće i sada manipulišu svim čime mogu manipulisati. Tamo se već može manipulisati praktično sa svim”, rekao je Putin odgovarajući na pitanje gledaoca iz Sankt Peterburga, prenosi Tanjug.
„Načelno, to isto neko očigledno želi da uradi i sa nama”, dodao je, ne preciziravši na koga konkretno misli.
„Ukoliko pogledate šta se događa, i sami ćete odgovoriti na svoje pitanje ko to radi”, rekao je Putin i ocenio da je predmet međunarodne politike stolećima bilo „stvaranje sukoba između Rusije i Ukrajine, podela, cepanje suštinski jednog naroda”.
Takođe je upozorio na to da širenje NATO-a istiskuje Rusiju iz regiona Crnog mora, a da raspoređivanje američkog raketnog štita u istočnoj Evropi vodi ka trci u naoružanju, na koju je Rusija prinuđena da odgovori.
Ruski predsednik je u televizijskom obraćanju istakao i da je na odluku o aneksiji Krima, sedišta ruske Crnomorske flote, delimično uticalo širenje zapadne vojne alijanse u istočnoj Evropi. „Kad vojna infrastruktura dođe na našu granicu, prinuđeni smo da odgovorimo. Raketni sistem NATO-a u stvari je ofanzivni sistem o kojem SAD odbijaju da pregovaraju.”
Putin smatra da bi svetske sile trebalo da razrade novi međunarodni mehanizam za rešavanje problema, jer „u unipolarnom svetu kojim rukovode Sjedinjene Američke Države malo je onoga što bi obuzdalo upotrebu sile”. „Kad postoji balans moći, tad postoji i želja za pregovorima.”
Na pitanje gde je „crvena linija” kada je reč o širenju NATO-a, Putin je odgovorio da se „ne treba bojati ničega”, ali da Rusija „treba i uzimaće u obzir okolnosti i na adekvatan način reagovati”.
Ilustrujući odnos prema NATO-u i njegovim predstavnicima, Putin je ispričao da je generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen, u vreme dok je bio danski premijer, diktafonom snimao njihov privatni razgovor i potom njegov sadržaj, bez njegovog odobrenja, dostavio medijima.
„Kakvo poverenje može da postoji posle takvog incidenta”, upitao je Putin.
Na njegove optužbe na račun Rasmusena ekspresno je reagovala služba za odnose sa javnošću NATO saveza.
„Ove optužbe su potpuna besmislica. U periodu dok je bio na mestu premijera Danske, Rasmusen nikad nije nosio diktafon kako bi snimio sastanke sa Putinom ili nekim drugim”, izjavila je portparolka NATO Oana Lungesku Rojtersu.„Uopšte, da bi skrenula pažnju sa sopstvenih nelegalnih i nelegitimnih akcija u Ukrajini, Rusija je iznela niz optužbi na račun NATO koje izvrću činjenice”, dodala je ona.
Ruski predsednik je prvi put priznao da su ruski vojnici bili prisutni na Krimu pre održavanja referenduma o otcepljenju od Ukrajine 16. marta i tokom njega.
„Naš cilj je bio da obezbedimo uslove za slobodne izbore”, rekao je Putin, objašnjavajući ko su bili vojnici koji su nosili uniformu bez oznaka, a koji su se pojavili na Krimu krajem februara, od kojih su mnogi potom opkolili ukrajinske vojne baze, podseća AFP.
Povodom najnovijih dešavanja na istoku Ukrajine ruski predsednik je iskazao nadu da neće morati da iskoristi svoje pravo da pošalje rusku vojsku u Ukrajinu.
„Zaista se nadam da neću biti primoran da iskoristim ovo pravo”, rekao je Putin, podsećajući da je 1. marta dobio dozvolu gornjeg doma parlamenta da pošalje trupe na ukrajinsku teritoriju.
Poseban specijalitet jučerašnjeg Putinovog obraćanja javnosti bilo je uključenje odbeglog američkog uzbunjivača Edvarda Snoudena, koji je ruskom predsedniku postavio pitanje da li Rusija prisluškuje komunikacije svojih građana, što je Putin kategorički negirao.
„Ruske obaveštajne agencije koriste specijalne tehnike da prisluškuju telefonske razgovore i špijuniraju pojedince samo posle prethodno dobijene naredbe suda”, odgovorio je Putin Snoudenu.
Ovo je bio prvi javni direktni razgovor Putina i Snoudena otkad je Rusija bivšem saradniku CIA prošlog leta pružila utočište, pošto je otkrio aferu masovnog prisluškivanja koje sprovode SAD.
Putin, bivši KGB agent tokom sovjetske ere, nasmejao je i publiku u studiju kad je, ćaskajući sa Snoudenom, primetio: „Vi ste bivši agent. I ja sam imao veze sa obaveštajnom službom.”
Putin je podvukao da ne postoji nekontrolisano nadgledanje komunikacija ruskih građana, kao u Americi. „Takav je naš zakon i zato nema masovnog špijuniranja u našoj zemlji”.
Antiruska retorika NATO-a gora nego u vreme Jugoslavije
Moskva – Antiruska politikantska retorika NATO-a poslednjih dana prevazišla je propagandu iz vremena agresije protiv Jugoslavije, saopštilo je juče rusko ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da je 1999. godine alijansa faktički pokrenula rat protiv suverene države izvršivši akt agresije, grubo gazeći Povelju i odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN.
„Sedamdesetosmodnevno bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije postalo je demonstracija jednostrane politike sile i prenebregavanja kolektivnog rešavanja svetskih problema i bilo je uzrok većeg broja žrtava među civilnim stanovništvom nego u samom kosovskom konfliktu, radi čijeg rešavanja je navodno preduzeto”, navela je zvanična Moskva.
„U poslednjih nekoliko dana alijansa se istakla nizom publikacija, uključujući i dokument ’Ruske optužbe – kako zaista stoje stvari’, u kojem NATO pokušava da objasni uzroke krize u Evropi na sebi svojstven tendenciozan način uz već tradicionalno prebacivanje odgovornosti na Rusiju”.
Ženidba pošto uda bivšu suprugu
Moskva – Predsednik Rusije je izjavio da će razmisliti o ženidbi pošto prethodno uda svoju bivšu ženu Ljudmilu. Na pitanje građana kada će zemlja videti „novu prvu damu”, kazao je: „Najpre moram da udam svoju bivšu ženu Ljudmilu Aleksandrovnu, a onda da porazmislim o sebi”, rekao je Putin, što je bilo propraćeno smehom i aplauzom gostiju u studiju.
D. Vukotić
objavljeno: 17.04.2014
Pogledaj vesti o: Moskva, Rat u Ukrajini
Putin se nada da neće slati vojsku u Ukrajinu
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2014
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Moskvi da se nada da neće morati da iskoristi svoje pravo da pošalje rusku vojsku u Ukrajinu.
Putin: Žele da rasparčaju Rusiju kao Jugoslaviju
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2014
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da određene snage žele da rasparčaju Rusiju po uzoru na bivšu Jugoslaviju. On je poručio i da se nada da neće morati da iskoristi svoje pravo da pošalje rusku vojsku u Ukrajinu.
