Izvor: Vostok.rs, 05.Apr.2013, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Jemena: Razmatrao sam s Putinom jemenski scenario u Siriji
05.04.2013. -
Po završetku svoje posete Moskvi, o pregovorima s predsednikom Rusije, o perspektivama za razvoj bilateralnih odnosa, uključujući i one u sferi vojno-tehničke saradnje i o aktuelnoj situaciji u Jemenu, predsednik Abd Rabo Mansur Hadi govorio je u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“.
- Kakvi su zaključci posle Vaših pregovora s >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Vladimirom Putinom?
- U Moskvu sam doputovao pre svega kako bih se zahvalio Rusiji. Vaša zemlja je u vrlo teškom periodu podržala Jemen. Bliski istok je u toku poslednjih godina doživeo kardinalne promene. One su pre svega zahvatile Tunis, Egipat, Libiju i Jemen, naravno, a sad i Siriju.
U slučaju s Jemenom Savet bezbednosti UN je zauzeo jedinstvenu poziciju prilikom traženja puteva za regulisanje situacije. Zajednički cilj je bio da se ne dozvoli da u Jemenu izbije građanski rat. Zahvaljujemo se ruskom rukovodstvu na tome što je podržalo inicijativu arapskih zemalja Zaliva prilikom rešavanje krize u Jemenu.
- Koja ste još pitanja razmatrali s predsednikom Rusije?
- Razmotrili smo situaciju u regionu i mogućnosti razvoja saradnje između Jemena i Rusije. 2013. godine obeležavamo 85. godišnjicu od uspostavljanja rusko-jemenskih odnosa. Oni su se razvijali za vreme Sovjetskog Saveza i kasnije, i s Južnim Jemenom, i sa Severnim Jemenom, i posle njihovog ujedinjenja.
Jemen se 1990. godine ujedinio, Zapadna i Istočna Nemačka su se takođe ujedinile, dogodile su se promene u socijalističkom taboru. Bez obzira na sve ove promene, odnosi s Rusijom su se i dalje razvijali. Navešću samo jedan - sferu naoružanja. I pre ujedinjenja su vojske i Severa i Juga Jemena koristile borbenu tehniku iz Rusije.
- Sad verovatno skoro da i ne kupujete oružje iz Rusije?
- Ranije smo kupili dve eskadrile MiG-29, ali sad za takve nabavke nemamo novca. A glavno je da želimo mir. Period hladnog rata je završen. Naša zemlja je rešila sva pitanja granica s Omanom, Saudijskom Arabijom i Eritrejom. Tako da s tim nemamo nikakvih problema. Postoje drugi problemi. Još pre 50 godina obećali smo stanovnicima Jemena da ćemo im obezbediti pet osnovnih stvari: to su voda, namirnice i lekovi, struja, medicina i obrazovanje. Upravo ova oblast je za nas prioritetna.
- Koje projekte ste razmatrali u Moskvi?
- Predložili smo Rusiji da učestvuje u ispitivanju nalazišta nafte i gasa u Jemenu. Važna tema su planovi zemalja Zaliva za obnovu Puta svile na savremenom nivou, preko sistema železnice. Razmatrali smo kako se Jemen može povezati s ovim projektom.
Još smo zamolili za pomoć u modernizaciji termocentrala u Adenu kako bi se gradu obezbedila dovoljna količina električne energije i za modernizaciju našeg parka avionske tehnike: MiG-21, Su-22, helikopteri Mi-35, transportni avioni Il-76 i An-26, MiG-29.
Otvoreno smo rekli predsedniku Putinu da sad nemamo novca za sve to. Zamolili smo za pomoć. Međunarodna zajednica je obećala pomoć od oko 8 milijardi dolara. U zajedničkim je interesima da se pomogne Jemenu da izađe iz ove krize.
- Da li ste zamolili Rusiju za pomoć u borbi protiv terorizma?
- Nastavili smo da širimo saradnju u borbi protiv terorizma. Terorizam nema domovinu i nema granica. Kad je naša provincija Abjan dospela u ruke terorista „Al Kaide“ ispostavilo se da je tamo bilo i Avganistanaca, i Amerikanca, i Čečenaca, i Indusa, i Pakistanaca, i Evropljana.
Ipak, uspeli smo da izađemo s tim na kraj. Paralelnu „vladu“, koju su ekstremisti osnovali u provincijama Abjan i Šabva pobedili smo uz pomoć vojske. Vojska takođe nije bila u zavidnoj situaciji, ali se ujedinila u borbi protiv terorista, prevladala je nesuglasice i bila je usmerena na oslobađanje osvojenih provincija. Zajedno s vojnicima delovale su i narodne družine.
- A čime Rusija konkretno može da pomogne?
- Municijom, avionima.
- U Jemenu ste uspeli da organizujete proces nacionalnog pomirenja. Koliko je ova situacija stabilna?
-Bukvalno ove nedelje osnovano je 9 komiteta za vođenje dijaloga, svaki je zadužen za određeni pravac. Odlučili smo da kad se u komitetu nešto dogovori, to bude zabeleženo napismeno. Pre toga je 6 meseci potrošeno za razradu mehanizama za inicijative zemalja-posrednika. Sad računamo da će sam proces dijaloga takođe trajati oko 6 meseci.
Jemen je sad na istorijskoj prekretnici. U poslednjih pola veka u našoj zemlji u se stalno vodile borbe. Čas su se borili jug i sever, čas je bilo drugih koškanja i na jugu i na severu. Jemen je ujedinjen 1990. godine. Međutim, i posle toga je svako pokušavao da nametne svoje ideje drugoj strani. To je dovelo do rata 1994. godine. Pa i posle njega je bilo pokušaja da se nešto uradi za račun drugog. A sad želimo da se to ne ponovi, da svi budu podjednako zastupljeni u vlasti, da političko uređenje zemlje odgovara zahtevima XXI veka. Ali da se pritom novo oslanja i na ono što je bilo korisno u prethodnom sistemu.
Trudimo se da stvorimo pravedan i mudar sistem vlasti kako se niko ne bi osećao uskraćenim. Ako samo jedna grupa bude na vlasti, pre ili kasnije će oni koji su odstranjeni početi da se bore za vlast i da se svete. Meni pomaže vera u to da je to moguće i da se moja želja poklapa s onim što žele građani Jemena.
- Danas se Sirija nalazi u teškoj situaciji. Šta iz jemenskog iskustva može dobro doći Siriji?
- U ratu u Siriji ne može postojati pobednik ili pobeđeni. I razmatrao sam s predsednikom Putinom kako se jemenski scenario može primeniti za razrešavanje konflikta u Siriji.
Jelena Suponjina,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
