Izvor: Politika, 05.Mar.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak cara ili korak napred
Rusiji, predvođenoj novim-starim predsednikom Vladimirom Putinom, tek predstoje promene. Ovaj put one će morati da budu suštinske i izvedene u daleko složenijim uslovima
Vladimir Putin je očekivano ubedljivo pobedio svoje konkurente na nedeljnim predsedničkim izborima, pa će zvanična inauguracija novog-starog šefa države >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti obavljena početkom maja.
No, šta čeka čoveka koji bi Rusiju trebalo da vodi u narednih šest, možda i 12 godina? Šta čeka Ruse, i one koji su mu obezbedili pobedu i one koji su glasali za nekog drugog kandidata?
Tokom višemesečne predizborne kampanje, u kojoj je dosadašnji premijer izbegao direktno suočavanje sa konkurentima, Putin je svoje stavove – od socijalnih, ekonomskih, unutrašnjopolitičkih do bezbednosnih – izneo u programskim tekstovima objavljenim na stranicama ruskih dnevnih listova.
Putin svakako neće moći da ponovi „čudo” postjeljcinovskih godina, kada je zemlju koja je faktički bila na kolenima, vratio u klub najmoćnijih država sveta. Umesto toga, zadatak novog predsednika biće da buduće korake učini stabilnim i ujednačenim.
Da bi u tome uspeo, bilo bi važno da Putin ozbiljno sagleda sve ono što su poručivali njegovi izborni konkurenti. Uostalom, kako je istakao petoplasirani Sergej Mironov, glasanje je pokazalo u koga birači najviše veruju, ali to ne znači da su poražene i ideje koje su iznosili on i ostali „gubitnički kandidati”.
Prostor za realizaciju tih ideja treba sada tražiti u redovnim kanalima po kojima funkcioniše država.
U proteklih nekoliko meseci, funkcionisanje države dovedeno je u pitanje masovnim demonstracijama Putinovih protivnika u najvećim ruskim gradovima. Ruska srednja klasa počela je da pokazuje da je nezadovoljna sadašnjim stanjem. Traže se korenitije promene u društvu.
Kako bunt nije politički profilisan na način koji bi mogao da deluje kao magnet na šire socijalne slojeve, pogotovo ne na one izvan velikih urbanih sredina, mnogi su požurili da to protumače kao poslovičnu inertnost ruskog čoveka i njegovu „genetsku privrženost autokratiji” oličenoj – ili u caru ili u jakom predsedniku.
Ipak, uprkos zahtevima opozicije za više sloboda, pre će biti da je Rusima dosta bede koju su proživljavali krajem 1990-ih pa su se zato izjasnili za stabilnost.
Odbačena je svaka pomisao o eksperimentima poput „obojenih revolucija” viđenih u Gruziji i Ukrajini ili Arapskog proleća. Tako gledano, valja pretpostaviti da će i mitinzi protiv aktuelne vlasti, kojih će svakako još biti, polako početi da jenjavaju, da bi, možda već oko leta, sasvim uminuli.
Druga strana priče je šta Putin može da učini na poboljšanju ekonomije?
Kako je napisao u jednom od svojih predizbornih tekstova, on smatra da je Rusija prošla kroz „dezindustrijalizaciju ogromnih razmera”, navodeći da su u procesu tržišnih i u velikoj meri stihijskih promena preživele samo one privredne grane koje su „donosile brz i lak profit, a bile su povezane sa izvozom sirovina i polufabrikata”.
Izlaz iz takve situacije budući predsednik vidi u jakom tehnološkom napretku, ali ne u svim granama.
„Da bismo povratili tehnološko vođstvo moramo da znamo šta su nam prioriteti. Prvi na listi su farmaceutika, visoko tehnološka hemijska industrija, kompozitni i drugi materijali koji za osnovu nemaju metale, avio-industrija, informacione, telekomunikacione i nanotehnologije… Spisak svakako nije konačan”, napisao je Putin i dodao da, kada je reč o nuklearnoj tehnologiji i osvajanju svemira, Rusija ni do sada nikome nije ustupala svoju lidersku poziciju.
Treba međutim imati u vidu da ni okolnosti u svetu ne idu Rusiji naruku: teški finansijski šokovi pojedinih država EU, najvećih ruskih partnera, ali i globalna bezbednosna situacija koja preti mogućim novim ratovima.
Sva je prilika da će novo predsednikovanje Vladimiru Vladimiroviču biti daleko teže od onog prethodnog. Što je njegov izbor.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 06.03.2012.
.jpg)
