Izvor: Press, 04.Dec.2014, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NEIZVESNA SUDBINA "JUŽNOG TOKA": Srbija nema pravo da traži odštetu od Rusije

Energetski sporazum sa Rusijom je napisan tako da Srbija nije u mogućnosti da traži novčanu odštetu od Rusije, tvrdi potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.
Tako da će naša država biti na višestrukom gubitku zbog odluke ruskog predsednika Vladimira Putina da Moskva odustane >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << od izgradnje gasovoda „Južni tok“.
Dogovor dve države od januara 2008. godine u oblasti gasne i naftne privrede predviđao je saradnju na tri nivoa. Upravo ovim dokumentom je dato „zeleno svetlo“ za izgradnju gasovoda sa dna Crnog mora koji bi plavi energent dopremio i do naših cevovoda, odnosno „Južnog toka“. Drugi i treći stub saradnje jesu Banatski Dvor, ali i prodaja naftnog giganta NIS Rusima.
- Rusija je ispunila svoje obaveze iz sporazuma, ali postoji mogućnost proširenja kapaciteta u Banatskom Dvoru - rekla je Mihajlović.
- Sa sadašnjih 360 možemo da uskladištimo 860 miliona kubika gasa. To je dva i po puta više nego što imamo sada.
Ova vlada i premijer, rekla je Mihajlovićeva, popravljali su energetski sporazum, i to u delu koji je predviđao da srpske kompanije ne učestvuju u izgradnji „Južnog toka“.
Ipak, Evropa ne odustaje od gasovoda „Južni tok“. Iako je ruski predsednik objavio da najveća svetska zemlja obustavlja ovaj međunarodni projekat, Evropska komisija je juče najavila da će nastaviti konsultacije i razgovore o „Južnom toku“. Već je za 9. decembar u Briselu zakazala sastanak svih zainteresovanih zemalja. Nažalost, jedina zemlja uključena u izgradnju gasovoda koja nije pozvana je Srbija.
Ipak, EK tvrdi da će naša država, kao deo evropske energetske zajedice, biti obaveštavana o toku dijaloga.

SKUPE ALTERNATIVE
Sve druge opcije koje bi mogle da „zamene“ dopremanje gasa „Južnim tokom“ za Srbiju su - preskupe. - Ukoliko bismo se prikačili na gasovod koji ide iz Turske, to bi nas koštalo tri milijarde evra, što je tri puta skuplje od prve opcije - kaže Boban Atanacković. - Naša trasa bi išla preko Makedonije, a pitanje je i da li oni imaju para za to. Sada kada se „Južni tok“ klacka, moguće i da ćemo od Mađara dobiti veće tranzitne takse.- Potpredsednik EK i komesar za energetiku Maroš Šefčovič preuzeo je inicijativu i pozvao resorne ministre osam zemalja učesnica u „Južnom toku“, Bugarske, Mađarske, Slovenije, Austrije, Hrvatske, Italije, Grčke i Rumunije, da se sastanu na marginama Energetskog saveta s ciljem da razgovaraju o razvoju infrastrukture u Južnoj i Centralnoj Evropi - potvrdila je „Novostima“ Šefčovičev portparol Nikol Bokštaler.
Naša sagovornica ističe da je razlog izostajanja poziva Srbiji činjenica da naša zemlja još nije članica EU.
- Nameravamo, međutim, da Srbiju izbliza držimo u toku o debati koju će zemlje članice imati o „Južnom toku“ - poručila je Bokštalerova.
Dok u EK veruju da nade još ima, u Ruskoj Federaciji nema optimizma. Skoro nijedan ruski energetski ekspert, politikolog ali ni političar do sada se nije usudio da prognozira može li se Putin ipak predomisliti i odlučiti da nastavi gradnju „Južnog toka“. Svi se oni bave samo analizom zašto je Putin odlučio da iznenadno saopšti da je zaustavljen projekt u koji su južnoevropske zemlje polagale velike nade. Dok u Briselu i Vašingtonu likuju smatrajući da su izvojevali diplomatsku pobedu tako što su naterali Bugarsku da ne dozvoli da cevovod prođe preko njene teritorije, ruskom predsedniku i direktorima „Gasproma“ kao da je laknulo.
- Putin je odlučio da zatvorio projekat „Južnog toka“ zbog pragmatičnih razloga. On je to odlučio jer mu je bilo jasno da se „Južni tok“ koristi kao sredstvo pritiska na Rusiju. Da bi Rusiju oslobodio pritiska, Putin je poručio iz Ankare da Moskva više nije zainteresovana za taj gasovod ako on Evropi ne treba i da će gorivo usmeriti ka Turskoj - objašnjava akademik Aleksej Arbatov.
Senzacionalnom odlukom Putin je doveo Tursku u poziciju da bude jedna od glavnih tranzitnih zemalja za gas. Upravo preko Turske i Azerbejdžan namerava da transportuje svoj gas u južnu Evropu.

Jedino direktor Instituta nacionalne enrgetike Sergej Pravosudov kaže da možda odluka o prestanku gradnje „Južnog toka“ nije definitivna. Ali to ne zavisi od Rusije već od stava EU kao i od bugarske vlade. Pravosudov smatra da bi bilo dobro prepustiti inicijativu Mađarskoj, Austriji i Italiji.
Srbiji je u ovakvoj situaciji ostalo da čeka kako će se završiti okršaj velikih sila. U međuvremenu mora da planira kako da zaštiti svoje energetske, ali i finansijske interese.
- Sam ugovor o prodaji NIS nije precizirao da „Južni tok“ mora da se ispuni, odnosno da će Rusija snositi određene posledice ukoliko gasovoda ne bude - kaže Boban Atanacković iz AD „Nafta“. - U pravnom smislu, Srbija nema pravo na novčanu odštetu, ali u moralnom svakako da. NIS smo prodali zbog izvesnosti „Južnog toka“, ali to nismo regulisali.
Naftni gigant otišao je u većinsko vlasništvo Rusa po ukupnoj ceni od 900 miliona evra, a Atanacković misli da je firma vredela barem dva puta više.

SRPSKA GUBI MILIJARDU EVRA
Teško je reći koliku će direktnu štetu imati Republika Srpska ako se ne bude gradio „Južni tok“, ali zastoj potencijalnih investicija, koje premašuju iznos od milijardu evra, dovoljan je pokazatelj skoro neprocenjive štete, rekao je za „Novosti“ Slobodan Puhalac, direktor „Gas-Res“, državne kompanije RS, preko koje je trebalo da ide direktna isporuka gasa iz Rusije. On je izrazio nadu da će odluka Rusije ipak biti ograničenog trajanja i da će objektivni interes i „ekonomski razum“ u dogledno vreme aktivirati projekat. - Previše je vremena i sredstava uloženo u „Južni tok“, koji je ušao u fazu izvođenja da bi ga se svi akteri, i ruski i evropski, lako odrekli - kaže Puhalac. - Odluka „Gasproma“ da zaustavi realizaciju projekta je logičan odgovor na opstrukcije.- Dve rafinerije, nekoliko stotina benzinsih pumpi i zemljište za te pumpe, skladišta širom zemlje i turistički objekti vredeli su barem četiri milijarde evra - misli Atanacković.
- Poređenja radi, mađarska vlada nije htela da proda „Mol“ za 14 milijardi evra, a njegova vrednost je bila malo veća od NIS.


OD NAS NAJVIŠE USTUPAKA
Nijedna zemlja nije Rusiji toliko izašla u susret u vezi sa „Južnim tokom“ kao Srbija, piše „Frankfurter algemajne cajtung“. U 2008. godini 51 odsto naftne kompanije NIS je prodato „Gaspromu“ za 400 miliona evra. Pošto su zapadni eksperti vrednost tih akcija procenili na 1,1 milijardu evra, srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić je govorio o smešnoj ceni za Ruse i prodaji bez tendera, piše taj list.
Prodaja NIS ispod vrednosti je opravdana time da je Rusija garantovala učešće Srbije u „Južnom toku“. Srbija je Rusima čak prepustila većinu u bilateralnom društvu „Južni tok“. U svim drugim zemljama koje učestvuju, udeo je 50:50, podseća „Frankfurter algemajne cajtung“.
Ali, kako dodaje, to još nije sve. Za eksploataciju srpskih rezervi nafte i gasa, u vrednosti od sedam milijardi evra, „Gasprom“ mora da plati samo tri odsto prihoda.

PONIŠTAVAJU SE MEĐUNARODNI SPORAZUMI
Posle otkazivanja projekta gasovoda „Južni tok“ sledi poništavanje međudržavnih sporazuma o njegovoj izgradnji, najavio je portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, listu „Komersant“.
- S ruske tačke gledišta, radi se o višoj sili, jer je Bugarska, koja je pokazivala veliko interesovanje za projekat, odjednom promenila stav i nije dozvolila postavljanje gasovoda - navodi „Komersant“.
Sagovornici lista, pravnici i advokati, ističu da kazne za raskid međudržavnih sporazuma ili izlazak iz njih nisu predviđene, a postupak je obično regulisan samim dokumentom. U okviru projekta izgradnje gasovoda „Južni tok“ Rusija je potpisala međudržavne sporazume s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
BORIS TADIĆ: NEKA MINISTARKA PODNESE OSTAVKU
- Podsećam da je ministarka Mihajlović bila članica i G17 i SNS, stranaka bez čije podrške u parlamentu energetskog sporazuma ne bi ni bilo - rekao je za „Novosti“ bivši predsednik Srbije Boris Tadić, odgovarajući Zorani Mihajlović na njenu najavu da bi ga trebalo krivično goniti zbog štetnog ugovora sa Rusima.

- Odgovornost za njegovo potpisivanje snose i svi oni koji su podržali u parlamentu taj sporazum, što uključuje i sadašnje članove Vlade i predsednika Nikolića. Posebno je zanimljivo što i danas dok premijer Vučić govori da je to bio dobar projekat za Srbiju, ministarka Mihajlović poziva na krivičnu odgovornost one koji su učestvovali u potpisivanju sporazuma. Dakle, imamo suštinsko neslaganje ministarke, ne samo sa onima koji su potpisali sporazum, nego i sa premijerom Vlade čiji je član. Ona praktično govori da je za krivičnu odgovornost ono što premijer njene vlade podržava!
Umesto što demonstrira svoju nekompetentnost komentarišući na ovakav demagoški način energetski sporazum, ministarka Mihajlović bi trebalo da podnese ostavku zbog trenutne situacije u Majdanpeku. Od 2012. godine ona je bila ministarka i energetike i infrastrukture, dakle dva sektora direktno odgovorna za činjenicu da se građani Majdanpeka već danima smrzavaju i nemaju energente.
VELIMIR ILIĆ: PENALI ILI REVIZIJA PRODAJE NIS
Međudržavni sporazum o saradnji u oblasti energetike između Srbije i Rusije potpisao sam u Kremlju na osnovu ovlašćenja Vlade Srbije i Skupštine Srbije, kaže za „Novosti“ Velimir Ilić, koji je tada, u januaru 2008. godine, bio ministar za kapitalne investicije u vladi Vojislava Koštunice.
Dokument je, tvrdi Ilić, jednoglasno usvojen na sednici Vlade Srbije, a potom je dobio i „zeleno svetlo“ parlamenta. Potpisivanju u Moskvi prisustvovali su i predsednici i premijeri dveju zemalja.
- Vlada Srbije u vreme premijera Vojislava Koštunice donela je odluku da se uđe u privatizaciju „Naftne industrije Srbije“ - navodi Ilić.
- Odabrala je ruski „Gasprom“. U sklopu energetskog paketa postignut je dogovor i da „Južni tok“ prođe kroz Srbiju. Odustajanje ruske strane od „Južnog toka“ tada nije postojalo kao mogućnost. Ali, ova politička situacija je to sada promenila. Nisam pisao ugovor, ja sam ga potpisao, ali po ovlašćenju Vlade i Skupštine. Neko je to morao da uradi, a tada sam bio ministar za kapitalne investicije.
Dokument su pripremale stručne službe, koje su za to bile zadužene.
Sigurno je, smatra Ilić, da sada može da se pokrene priča oko odštete ili revizije ugovora o prodaji NIS. Jer, sa ruskom stranom je postignut dogovor da će Srbija dobiti „Južni tok“, da ćemo energetski biti stabilni i obezbeđeni, da ćemo imati deo sredstava od tranzita gasa kroz Srbiju, da će se zaposliti naši radnici...

Nastavak na Press...

Večernje novosti: Srbija nema pravo da traži odštetu od Rusije

Politika: Putinov poraz ili vešta kalkulacija