Izvor: Politika, 18.Mar.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Južni tok” još nije ugašen
Akcionari zajedničke firme za gradnju nesuđenog gasovoda preko Srbije odlučiće polovinom ove godine o njenoj daljoj sudbini
Kada je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, krajem prošle godine saopštio da od gradnje „Južnog toka” nema ništa, jer Bugarska pod pritiskom Evropske unije ne pristaje da nastavi dalje radove, osim pitanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šta je alternativa „Južnom toku”, veliko interesovanje bilo je i za sudbinu mešovitog rusko-srpskog preduzeća „Južni tok Srbija”, registrovanog u Švajcarskoj u koje je uloženo 30 miliona evra.
Ovo tim pre što se ubrzo posle odluke da „Južnog toka” nema oglasio „Gasprom” ističući da je italijanska energetska kompanija „Eni”, jedan od akcionara u celom projektu, prodala ovom ruskom gigantu svoj udeo od 20 odsto u preduzeću „Južni tok” za 54 miliona evra, čime je povraćen kapital uložen u projekat.
„Gasprom” je, takođe, krajem decembra prošle godine, sklopio ugovor s kompanijama „Vinteršel” i EDF, akcionarima u „Južnom toku” o preuzimanju akcija u „Saut strim transport” čime je postao vlasnik 100 odsto akcija kompanije, nadoknadivši i njima novac uložen u zajedničku firmu.
Ostalo je, međutim, manje poznato šta je s 49 odsto vlasništva Srbije u preduzeću „Južni tok Srbija” čije je sedište u švajcarskom gradu Cugu. Kao i šta je sa stotinak zaposlenih u ovom preduzeću, budući da su oni delom bili smešteni u zgradi Naftne industrije Srbije u Novom Sadu?
Iz ruskog „Gasproma” poručili su da zbog otkazane gradnje gasovoda kompanija „Južni tok Srbija” neće biti funkcionalno proaktivna godinu-dve.
„Zajedno sa ’Srbijagasom’ definisali smo aktivnosti kako bi kompanija izmirila tekuće obaveze. Kompanija neće biti likvidirana i možda će se shodno tome koristiti u rusko-srpskoj energetskoj saradnji”, potvrdili su u „Gaspromu”.
Izvor „Politike” potvrđuje da ova zajednička firma nastavlja da radi u Srbiji, ali s minimalnim brojem zaposlenih, budući da novca za isplatu njihovih zarada ima samo do kraja godine.
Konačnu odluku o sudbini firme doneće akcionari sredinom ove godine.
S druge strane, dodaje isti izvor, svi dugovi za izvedene radove i usluge plaćeni su. Najveća šteta za Srbiju je što „Južnog toka”, projekta vrednosti 2,2 milijarde evra, neće biti. Ukupan rizik Srbije od svega toga sveden je na 30 miliona evra.
Ugovor o osnivanju mešovite srpsko ruske firme „Južni tok Srbija” potpisan je u prestonici Švajcarske, 2011. godine. Ova rusko-srpska firma trebalo je da izradi studiju izvodljivosti za gasovod koji će delom proći preko Srbije, ali i da nadzire njegovu gradnju.
Preduzeće „Južni tok Srbija”, ćerka firma švajcarskog preduzeća „Sout Strim Srbija AG”, čiji su suvlasnici ruski „Gasprom” sa 51 odsto i „Srbijagas” sa 49 odsto udela, delatnost je trebalo da obavlja prema srpskim zakonima, iako mu je sedište u Švajcarskoj.
Prema izjavama rukovodstva „Srbijagasa”, nijedna važnija odluka u okviru tog preduzeća nije se mogla doneti preglasavanjem.
Plan je bio da ruska i srpska strana u zajedničko preduzeće „Južni tok Srbija”, unesu osnivački ulog od po 75 miliona evra.
Iako se od dana registracije ove firme u Švajcarskoj spekulisalo da će „Južni tok Srbija” preko stranih banaka izvlačiti pare iz Srbije, ovo preduzeće, potvrdio je još tada Bajatović, ni na koji način nije štetno uticalo na izgradnju gasovoda „Južni tok”. Kao razlog zašto je firma registrovana u Švajcarskoj navođena je činjenica da Srbija nije članica EU, pa se smatra zemljom sa velikim kreditnim rizikom.
I dok danas mnogi još kao ključno pitanje postavljaju da li je „Južni tok” bio dobar projekat za našu zemlju, zbog čega je samo ovaj srpski deo preduzeća vođen iz Švajcarske, umesto da mu se što pre nađe zamena, predsednik Bugarske Rosen Plevneliev izjavio je pre nekoliko dana u Srbiji, da je Bugarska spremna na izgradnju „Južnog toka” u slučaju da se EU i Rusija dogovore o tom projektu po evropskim zakonima.
Čini se da je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, koji se susreo s bugarskim kolegom ipak nešto realniji, kada kaže, da lično ima još malo optimizma u vezi sa „Južnim tokom”, ali da se stvari očigledno po tom pitanju ne razvijaju povoljno.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 18.03.2015.
