Izvor: Glas javnosti, 06.Avg.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I baza na vidiku
Na fonu udvostručavanja rusko-američke napetosti zbog namere Vašingtona da u Evropi razmesti sistem protivvazdušne odbrane, Vladimir Putin je pozvao da se obnovi uticaj Moskve na Kubi, koja je nekada bila sovjetski satelit.
„Potrebno je da se obnove pozicije i na Kubi, i u drugim zemljama“, izjavio je, kako navodi ruska agencija Interfaks, ruski >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << premijer na sednici vlade. Takođe, poznato je da se ruski vicepremijer Igor Sečin nedavno vratio sa trodnevnog puta na ostrvu u Karipskom moru, gde je vodio razgovore o trgovini i pitanju investicija i sreo se sa Raulom Kastrom, koji je u februaru preuzeo vlast od brata Fidela.
Da se u odnosima Rusije i Kube „nešto ozbiljno događa“, govori i podatak da je Kubi boravio i šef bezbednosti Rusije, Nikolaj Patrušev.
„Film“
O svemu, čini se, vredi ući i u detalje, izjave, saopštenja... Taj „film“ bi mogao da izgleda ovako.
Rusija i Kuba su spremne da ostvare doslednu saradnju na uspostavljanju tradicionalnih veza u svim oblastima, navedeno je u saopštenju pres službe Saveta bezbednosti Ruske Federacije 1. avgusta povodom radne posete sekretara SB RF Nikolaja Patruševa Kubi. Patrušev je prvoga dana dvodnevne posete razgovarao sa potpredsednikom Državnog saveta Kube Karlosom Laheom i ministrima odbrane i unutrašnjih poslova. Patrušev je 31. jula po nalogu predsednika RF Dmitrija Medvedjeva predstavio šefu kubanske države Raulu Kastru novog kopredsednika rusko-kubanske komisije za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, vicepremijera RF Igora Sečina.
„Tokom razgovora Raula Kastra s Patruševom i Sečinom istaknuto je da su rukovodstva Rusije i Kube spremni da se dosledno zalažu na uspostavljanju tradicionalnih veza u svim oblastima saradnje, njihovom svestranom širenju i produbljivanju“, saopštila je pres-služba Saveta bezbednosti Rusije.
Tokom susreta razmotrena su pitanja jačanja obostranih odnosa i razmenjena mišljenja o tekućoj situaciji na međunarodnoj areni, rečeno je u saopštenju.
Usledila je vest da je Kuba spremna za saradnju s Rusijom u vojnoj oblasti, o čemu je govorio jedan neimenovani kubanski diplomata, koji je, uz to, podsetio da posle neočekivanog zatvaranja baze „Lurdes“ na Kubi 2001. godine kubansko rukovodstvo nije bilo spremno za vojnu saradnju sa Rusijom.
Prema rečima kubanskog diplomate, „najviše rukovodstvo te zemlje bilo je uvređeno što je odluka o zatvaranju ruske baze bila doneta bez uzimanja mišljenja i bez konsultacije sa Havanom“, rekao je on i dodao: „Doveli su nas u nedoumicu“.
SSSR je izgradio Centar za radiošpijunažu i presretanje „Lurdes“ u predgrađu Havane 1964. godine radi prikupljanja vojnih informacija. Stanica je praktično mogla da presretne sve telefonske razgovore i elektronska saopštenja na većem delu teritorije SAD, da otkriva američke podmornice i omogućava vezu sa ruskim podmornicama na celom prostoru zapadnog dela polulopte.
„Lurdes“ je bio važan punkt strateškog balansa između Rusije i SAD, ali je prisustvo ruske vojne baze na Kubi dovodilo do određene napetosti u rusko-američkim odnosima. U julu 2000. godine Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je zakon koji zabranjuje restrukturizaciju ruskog dotadašnjeg duga, dok na Kubi postoji ta baza, i u decembru 2001. godine radiolektronski centar bio je zatvoren.
U poruci rukovodstva Ruske Federacije kubanskim kolegama, koje je objavljeno u petak, govori se o civilnim oblastima i nabraja u kojima, kao što su energetika, saobraćaj, informatika, biotehnologija, farmacija...
Putin: A kako je Kastro
I treća vest... Vicepremijer Rusije Igor Sečin dogovorio se sa kubanskim partnerima o oblicima saradnje dve zemlje. „Saglasili smo se da prioriteti saradnje budu - energetika, rudarstvo, poljoprivreda, saobraćaj, zdravstvo, komunikacije“, rekao je Sečin na zasedanju vladinog kolegijuma, po povratku iz Havane.
Prema njegovim rečima, tokom posete potpisan je sporazum kojim Kuba kupuje avione TU-204, nosače aviona, a takođe da se na Kubi proizvodi „kamaz“. Vicepremijer je u Moskvi takođe govorio o susretu sa šefom države Raulom Kastrom. „Uputio vam je veliki pozdrav“, rekao je on. Putin ga je pitao kako se oseća Fidel Kastro.
„O tom pitanju nismo razgovarali tokom susreta, ali svi s velikom zahvalnošću pominju vaše kontakte“, odgovorio je vicepremijer.
Sečin je istakao da su dve strane pristupile pripremi devetog zasedanja međuvladine komisije i da je napravljeno devet radnih grupa, a da dve strane treba da načine dopunske predloge o saradnji.
„Potrebno je obnavljati pozicije na Kubi i u drugim regionima“, primetio je ruski premijer Vladimir Putin.
Ivašov: Rusija može da obnovi vojnu bazu
Obnavljanje ruskog vojnog prisustva na Kubi može biti realni odgovor na pojačani vojno-politički pritisak od strane SAD na Rusiju, izjavio je u ponedeljak RIA Novostima predsednik Akademije geopolitičkih nauka, general-pukovnik Leonid Ivašov.
STEJT DEPARTMENT BEZ KOMENTARA
Administracija SAD će komentarisati nove odnose između Rusije i Kube onda, ako za to bude potrebe, izjavio je u ponedeljak u Vašingtonu zvanični predstavnik Stejt departmenta Gonzalo Galjegos. „O međusobnim odnosima, kakve Rusija može imati ili ne sa Kubom - to odlučuju oni. Po tome, kako se budu odvijali, mi ćemo, možda, tada da ih komentarišemo, ali sada nemam šta da vam kažem“, rekao je on. Odgovarajući na molbu novinara da prokomentariše izjavu premijera Vladimira Putina da daje podršku jačanju saradnje Ruske Federacije i Kube, zamenik zvaničnog predstavnika Stejt departmenta je rekao da nema informaciju o izjavama ruske strane. „Nisam video tu izjavu“, rekao je Galjegos. Pri tom je rekao, da prilaz Bušove administracije po tom pitanju ostaje isti. „Mi ne smatramo da imati posao sa Vladom Kube nije naročito produktivna stvar, ali mi razumemo da će druge zemlje imati (s Kubom) bilateralne odnose, koje oni smatraju potrebnim“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, poseta Patruševa Kubi nije imala za cilj promociju, već, skoro sigurno, bila je učinjena radi razmatranja oblika mogućeg ruskog vojnog prisustva na ostrvu.
„Na Kubi ima pogodnih zaliva za naše brodove, niz... takozvanih aerodroma za priletanje. Uz saglasnost kubanskog rukovodstva i sopstvene političke volje možemo i obnoviti rad baze ‘Lurdes’, rekao je Ivašov.
I bivši komandant Crnomorske flote, heroj Sovjetskog saveza admiral Eduard Baltin potvrdio je da na Kubi ima povoljnih zaliva za baziranje ruskih brodova. „Sa tehničke strane to je moguće, ali strateške potrebe za tim u ovom momentu nema“, rekao je admiral.
NOVE RUSKE BAZE KUBA VENECUELA VIJETNAM
Bravo!Tako Bacuska treba da Medvedov stane COKULOM STIKLOM NA YAYA AMERICI DASE OPAMETI URAZUMI..!
Zapelisu Kao daje njihov celi Svet! Sada neka i dalje daju"cucle"Siptarima kada je Kosovo stiglo na Kubu!Kinezi su obnavljali nekoliko Kubanski baza ali dobroje da i Kina ucestvuje isto na Kubi!Dase Kinezi malo rastegnu.Dosli na Ruski prag Ukrajine i jos Laju na Rusiju!
Kao Amerikanci"necuju"neznaju?Pravuse blesavi..!Sta rade?sada jebu majku onome koje"smislio"Plan Kosovo i sirenje NATO prema Rusiji!Jer mislili dace"vecno"Jelcenova Rusija trajati! Sada Trt!
Rusija moze da izgradi velike hotele i Rusi imaju da navale na Kubansku plazu!Ona je prelepa i cista i za sada i jevtina a Kubanci divan i kulturan vredan narod Kuba moze preko noci postati "Juzno Americki Japan"ima odlicnu potenciju jer stanovnistvo je skolovano i vredan narod!Jos treba da Rusija otvori Vojne Baze u venecueli i Argentina razmislja jer i Argentina ima"Kosovoa"bombardovalisu i ratovali i oteli ostrvo Amerika gledala agoniju kako Englezi tabaju Argentinu i treba Rusija da OTVORI Vrata za Rusku Federaciju svaka zemlja koja zeli da bude u Ruskoj Federaciji.Toce biti Glogov kolac za vampirovanje Amerike po Svetu.
Treba dase Srbija sto pre pripoji Ruskoj federaciji i izgradu Baze na Kopaoniku i upere na Kosovo.Neka onda ucenjuju Srbiju sa smrdljivom Evropom.Irci uvideli stase desava!Pljackaju sve nared u ime UNIJE dobiju rotkve!Dobiju UCENE! Idi vidi kakvaje Evropa nije to Evropa iz 1970-80 godina gde Blista i Treperi!Stose Nemci iseljavaju u Skandinavske zemlje svake godine 60.000nemaca odlaze iz Nemacke.
To nekaze stampa da francuzi i spanci begaju za Brazil i Englezi u Kanadu i Australiju i Juznu Afriku.
Poljaci se muce dase vrate u Poljsku.
Naucilisu Staje Evropa.
