Izvor: RTS, 24.Sep.2010, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladni rat za Arktik?
Na Severnom polu se nalazi četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa, ali premijer Rusije tvrdi da "bitke za Arktik" neće biti. Ipak, šest zemalja pretenduje na ekploataciju prirodnog bogatstva koje se nalazi na dnu mora.
Ruski premijer Vladimir Putin odbacio je kao neosnovana pojedina predviđanja da će se voditi "bitka za Arktik", oblast za koju se veruje da ima velike rezerve nafte i gasa.
"Iz raznih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izvora čuju se predviđanja o pretnji da će se voditi bitka za Arktik", rekao je Putin na međunarodnoj konferenciji "Arktik - teritorija dijaloga" koja se održava na ekspertskom nivou u Moskvi, i podvukao da Rusija pažljivo prati situaciju u tom regionu i da ima "svoja predviđanja".
"Jasno vidimo da je većina zastrašujućih scenarija po pitanju Arktika bez osnova," rekao je Putin.
Ruski premijer je istakao da postoje vrlo ozbiljni ekonomski i geopolitički interesi koji se ukrštaju na Arktiku.
"Ali ne sumnjam da svi problemi koji postoje na Akrtiku mogu biti rešeni u atmosferi partnerstva", rekao je premijer Rusije.
"Izuzetno je važno da sačuvamo Arktik kao zonu mira i saradnje. On mora da posluži kao osnova za pravo partnerstvo - u oblastima ekonomije, bezbednosti, nauke, obrazovanja i očuvanja kulturnog nasleđa", rekao je Putin.
Putin je naveo primer saradnje Rusije i Norveške koje su potpisale sporazum o određivanju granice u moru, čime je okončan višedecenijski spor.
Po tom sporazumu dve zemlje će ukinuti tridesetogodišnji moratorijum na eksploataciju nalazišta gasa i nafta u arktičkom kontinentalnom platou na spornoj teritoriji od 176.000 kvadratnih kilometara.
Obraćajući se juče skupu predsednik Islanda Olafur Ragnar Grimšon rekao je da je prošlo vreme hladnog rata kada je Arktik bio oblast oko koje su vladale napetosti.
Svi hoće Lomonosovljev greben
Skup u Moskvi održva se uz učešće predstavnika Rusije, Norveške, Kanade, Danske, Islanda i SAD, koji polažu pravo na akrtičku teritoriju, ali na stručnom, ne na zvaničnom nivou.
Najveću pažnju privlači podvodni planinski venac poznat kao Lomonosovljev greben na koji pretenduju sve navedene zemlje, jer bi tako stekle pravo na eksploataciju prirodnog bogatstva na dnu mora i ispod njega daleko od međunarodnim pravom propisanih 370 kilometara od obale.
Rusi za svaki slučaj spremaju i osam plovećih nuklearnih centrala da obezbede dovoljno struje i grejanja za 45.000 ljudi koji bi možda radili na Arktiku.
"Rusija ne želi konflikt sa ostalim zemljama, ali je prirodno da niko ne želi da odustane od svoje teritorije, pa će tako i uložiti ogroman napor da zadrži teritoriju za koju smatra da joj pripada", rekao je zamenik direktora Rosenergoatoma Sergej Zavjalov.
Nigde na Zemlji nema tako dramatičnih promena kao u arktičkom regionu. Ledeni pokrivač brzo se topi i mogao bi potpuno da nestane za 20 godina, a ogromne rezerve nafte i gasa postale bi, tako, dostupnije. Ruski stručnjaci procenjuju da oko Lomonosovljevog grebena leži 75 milijardi barela nafte.
Forum "Arktik - teritorija dijaloga" je održan prvi put ove godine, a premijer Rusije je naveo da će Severni pol ukoliko zainteresovane strane ne budu sarađivale, postati izvor "globalnih problema" umesto "globalne koristi".
