Izvor: RTS, 24.Mar.2011, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efekti Putinove posete
Posle posete Vladimira Putina Beogradu, osim potvrda saradnje, ostale su i spekulacije o tome šta zaista sadrži njegova ponuda. Konkretni efekti dogovorenog će možda biti jasniji sledeće nedelje, kada stiže delegacija ruskih privrednika ili posle posete Borisa Tadića Rusiji.
Dan posle posete premijera Rusije Vladimira Putina Srbiji, sumiraju se rezultati njegovog dolaska: podrška suverenitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije, garancije za "Južni tok", kredit za infrastrukturne projekte, tri međudržavna i najava potpisivanja najvažnijeg strateškog sporazuma, za nekoliko meseci.
Pored potvrda saradnje, za Putinom su ostale i spekulacije šta zaista sadrži njegova ponuda. Mediji pominju da je deo paketa namenjen našoj vojsci težak nekoliko milijardi evra, ali zvanične potvrde te ponude nema. Ako postoji, ostaje pitanje da li je uslovljena neulaskom Srbije u NATO.
"Nijednog trenutka u našim zvaničnim razgovorima NATO nije bio tema, već, pre svega, ekonomska pitanja i mogućnost da se robna razmena dve zemlje podigne na viši nivo", kaže ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Rusija nije postavljala uslove u vezi sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju, sa kojom je i sama u dobrim odnosima, podseća ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
"Srbija je jasno rekla da se spoljnoj politici oslanja ne samo na EU i SAD nego i na Rusiju, Kinu i druge prijateljske zemlje koje sa nama dele i političke i neke principijelne stavove koji su u vezi sa poštovanjem međunarodnog prava", kaže ministar.
Dačić veruje da ekonomska, kulturna i politička saradnja Srbije i Rusije može da bude još čvršća, a da to ne ugrozi evropski put zemlje.
Projekti gotovi, čeka se kredit
Rusija je voljna i da da kredit od 800 miliona dolara, namenjen, pre svega, železnici. Ni posle jučerašnjih razgovora, međutim, nisu poznati uslovi tog kredita, rok otplate, kamata, kao ni to da li postoji obaveza da deo posla rade ruske firme.
Resorni ministar demantuje tvrdnje da projekti nisu gotovi, navodeći tri završena: beogradski železnički čvor, rekonstrukciju pruge od Beograda do Bara i završetak pruge Valjevo - Loznica.
"Od 658 miliona evra, ili od 800 miliona dolara, polovina bi otišla našim preduzećima, polovina u opremi bi otišla ruskim preduzećima. Projektna dokumentacija je spremna i realizacija može da počne sutra. Uz povoljne uslove koji su do sada postignuti, očekujem završetak pregovora u toku aprila", navodi ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić.
Možda će detalji biti precizirani posle uzvratne posete Borisa Tadića Rusiji, do koje će doći ovog proleća. Tada bi trebalo da bude potpisan i sporazum koji se često naziva krunom odnosa dveju država - Sporazum o strateškom partnerstvu.
Analitičari, međutim, upozoravaju da Srbija dva takva već potpisana sporazuma, sa Francuskom i Kinom, ne koristi.
"Najavljeni sporazum sa Rusijom nudi mnoge dugoročne mogućnosti, kao što je izgradnja 'Južnog toka' od kojeg bi Srbija trebalo da ima pet milijardi dolara koristi u narednih 20 godina. Kratkoročno, on će malo šta promeniti u dosadašnjim odnosima Srbije i Rusije. Srbija će i dalje morati da uvozi naftu. Pitanje je da li će imati toliko šljive i jabuke da bi pokrila taj iznos", smatra profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.
Efekti Putinove posete će možda biti jasniji za šest dana, kada u Beograd stiže delegacija ruskih privrednika.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
