Izvor: Politika, 13.Jul.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatska perestrojka Dmitrija Medvedeva
Aktuelni predsednik Rusije ne želi da se ponovi situacija u kojoj je bio njegov prethodnik, a u kojoj su rusko-američki odnosi spali na zaista niske grane, iako su ih kreirala dvojica ljudi (Vladimir Putin i Džordž Buš), zakletih na „večno prijateljstvo”
Ključni partneri Rusije nisu na istoku, oni su – na zapadu. Upravo tako je predsednik Dmitrij Medvedev definisao spoljnopolitičke prioritete koji u 21. veku stoje pred najvećom zemljom na svetu. Šef ruske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << države bio je konkretan: diplomatski napori moraju biti usmereni ka što tešnjoj saradnji sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i drugim članicama Evropske unije, kao i sa SAD. Treba, naravno, pažljivo gledati i ka azijsko-pacifičkom i drugim regionima, ne zanemarivati strateške saveznike iz Zajednice nezavisnih država... Ali vreme je da se mnogo više učini na modernizaciji ruske ekonomije i proizvodnje, jačanju institucija demokratije i građanskog društva i u borbi protiv organizovanog kriminala. A to nije moguće izvesti bez aktivne saradnje sa zemljama koje u tom smislu mogu da ponude valjane odgovore.
Sve navedeno izrekao je ruski predsednik u ponedeljak uveče, tokom susreta sa čelnicima Ministarstva inostranih poslova, diplomatama i predstavnicima Rusije u inostranstvu, koji se održava po ustaljenom redu svake dve godine. Iako zvanično redovan, sastanak je očigledno zamišljen kao velika prekretnica u radu ruske diplomatije. To je moglo da se nasluti i iz njegovog radnog naziva: „Ruska diplomatija: zaštita nacionalnih interesa i sadejstva u kompleksnoj modernizaciji zemlje”.
„Resetovanje“ odnosa sa najljućim hladnoratovskim protivnikom – SAD – Medvedev, očigledno, vidi tek kao prvu stepenicu, ili bolje rečeno – domaći zadatak za rusku diplomatiju. Sem toga, on ne želi da se ponovi situacija u kojoj je bio njegov prethodnik, u kojoj su rusko-američki odnosi spali na zaista niske grane, iako su ih kreirali dvojica ljudi (Vladimir Putin i Džordž Buš), zakletih na večno prijateljstvo. Sadašnjem predsedniku to, svakako, nije dovoljno, on traži da se dobre namere najavljene „resetovanjem“ pretoče u konkretnu pomoć, i to u onim oblastima koje su Rusiji preko potrebne – tehnološki razvoj i društvene promene.
Medvedev zna da je, fudbalskim rečnikom rečeno, Rusija potencijalno ključni igrač u evropskoj reprezentaciji, ali joj retko ko iz tog raznorodnog tima dodaje loptu. Svestan je da za tu loptu Rusija mora sama da se izbori, kao i da u tome sigurno neće uspeti ako bude kao nemi posmatrač stajala po strani. Ono što mu svakako olakšava posao jeste dobra osnova koju mu je, u tom smislu, u osam godina vladavine obezbedio njegov prethodnik Putin. Sadašnji ruski predsednik nasledio je državu koja se u potpunosti vratila u svetsku arenu i čija reč se pažljivo sluša. On želi da iz te pozicije izvuče dobit.
Mada se u svojoj ideji spoljnopolitičkog delovanja Rusije Medvedev usmerio ka zapadu, ovde nije reč o apelu za pomoć, kako su to poslednjih decenija činile druge, doduše mnogo manje države. On traži partnerstvo zasnovano na uzajamnom poštovanju. A to što je saradnju sa istokom planete, pre svega Kinom i Indijom, skrenuo na drugi kolosek, ne znači da mu je taj kolosek manje važan. Naprotiv, reč je o strateškim partnerima sa kojima se Rusija redovno sreće i u grupi G-20. Dodajmo i da odnos prema Iranu i sankcijama Ujedinjenih nacija kojima je podvrgnuta ova zemlja (umnogome suprotstavljen američkom) svedoči da u Kremlju vode svoju, a ne tuđu politiku.
Ono što pomalo iznenađuje jeste činjenica da se odnos prema bivšim bratskim sovjetskim republikama, a sadašnjim članicama Zajednice nezavisnih država (ZND), u spoljnopolitičkim planovima Medvedeva potiskuje u drugi plan. Ipak, moglo bi se reći da je samo naizgled tako. Naime, tokom proteklih godina se pokazalo da ZND nije dovoljno funkcionalan savez, da preterano robuje sovjetskim manirima ponašanja, da se države članice isuviše oslanjaju na međuzavisnost iz koje proističe i izvesna ležernost u poslovanju. Tržišni princip u poslovanju ovih republika i dalje se svakodnevno sukobljava sa načinom poslovanja preteklim iz sovjetskog doba kada je Moskva odlučivala o svemu.
Upravo stoga Medvedev je pozvao diplomate da odbace zastarele stereotipe, i okrenu se traženja sagovornika među partnerima koji mogu da budu korisni po državu, njenu modernizaciju i demokratizaciju. Ali odbacivanje stereotipa traži i od dojučerašnjih suparnika, kako ekonomskih tako i vojnih. „Očekujemo jasne signale šta će biti sa NATO-om“, prenela je predsednikove reči „Rosijska gazeta“. „Voleli bismo da alijansa okonča transformaciju i postane savremena organizacija posvećena bezbednosti, organizacija koja stremi ka 21, a ne povratku u 20. vek, i koja će biti spremna da na ravnopravnoj osnovi sarađuje sa drugim igračima, Rusijom i Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB)“, zaključio je ruski predsednik.
Za početak, „diplomatska perestrojka“ Dmitrija Medvedeva izazvala je veliku pažnju javnosti, kako u Rusiji, tako i van nje. Očekuje se da će sličnu pažnju zavredeti i poziv Evropi i SAD na „stvaranje modernizacionih alijansi“ u, kako je navedeno – opštem interesu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 14.07.2010.
.jpg)
