Izvor: Politika, 09.Mar.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bajden u Moskvi
Moskva – Američki potpredsednik Džo Bajden je stigao u zvaničnu državnu posetu Rusiji čiji je cilj razvoj ekonomskih odnosa i nalaženje zajedničkog rešenja za situaciju na Bliskom istoku, javlja AFP.
Zvaničnici su saopštili da će teme razgovora biti poboljšanje ekonomskih veza dve supersile, koje su trenutno daleko ispod stvarnih potencijala.
Bajden je juče posetio grad Skolkovo pored Moskve, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji važi za ruski pandan Silicijumskoj dolini, a uveče se sreo sa ruskim šefom države Dnitrijem Medvedovom. Za danas je zakazan razgovor sa premijerom Vladimirom Putinom.
------------------------------------------------------------------
Aktuelna poseta američkog potpredsednik Džoa Bajdena Moskvi teško da će izroditi dramatičan preokret u odnosima SAD i Rusije. To joj, uostalom, i nije cilj. Na toj relaciji, i pored najavljenih susreta sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i premijerom Vladimirom Putinom, ključna neslaganja, kao i ključna slaganja, prešla su odavno u nadležnost odgovarajućih službi. Da ni jednoj od dve strane trenutno ne odgovara posebno „izletanje” sa utabanih staza možda najbolje kazuje uočljiva opreznost kojom tretiraju probleme iz proteklih nekoliko nedelja koji potresaju Bliski istok i sever afričkog kontinenta.
Sve pomenuto, naravno, ne znači da Bajden u Moskvu dolazi kao turista. Imaće on sa domaćinima o čemu da razgovara: prijemu Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju, nastavku „resetovanja” međusobnih odnosa, planovima o protivraketnoj odbrani na Starom kontinentu, međusobnoj trgovini, bezbednosnoj politici...
Ovo nije prva Bajdenova poseta Rusiji. Kako podsećaju mediji, američki potpredsednik je Moskvu prvi put posetio još pre 32 godine (1979), u svojstvu šefa američke delegacije na pregovorima sa predsednikom Saveta ministara SSSR-a Aleksejom Kosiginom, u vezi sa Dogovorom o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja. Sem toga, upravo je Bajden na konferenciji u Minhenu 2008. prvi predstavio sopoljnopolitičke prioritete administracije novog predsednika SAD Baraka Obame i založio se za „resetovanje“ odnosa sa Rusijom. Ipak, aktuelni potpredsednik SAD nije se libio da u jednom intervjuu 2009. izjavi da je Rusija „zemlja pred nestajanjem” i da joj, htela ona to ili ne, predstoji da čini ustupke Zapadu, a posebno SAD.
Sve kazuje da će jedna od glavnih tema Bajdenovih razgovora sa ruskim zvaničnicima biti pitanje održanja i eventualnog unapređenja procesa „resetovanja“ međusobnih odnosa. Kako je za agenciju Rojters izjavio Viktor Kremenjuk, zamenik direktora Američko-kanadskog instituta u Moskvi, „za Obamu je veoma važno da ne bude zastoja u odnosima dve velike zemlje koji bi mogli da nagoveste kako ’resetovanje’ nije funkcionalno i da je posle potpisivanja Dogovora o kontroli strateškog nuklearnog naoružanja (START) sav posao završen”. Bajdenov dolazak u Moskvu trebalo bi, u tom smislu, da predstavlja novi podstrek.
Druga velika tema, koja će definitivno obeležiti američko-ruske razgovore, jeste primanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Kako se slažu upućeni, to članstvo, samo po sebi, ne bi značilo posebnu pogodnost za SAD ukoliko Kongres ne stavi van snage takozvani Džekson–Vejnikov amandman, tačnije zakonski akt, zaostavštinu iz vremena „hladnog rata“, usvojen 1974. Suština ovog amandmana bila je da se ne dozvoli status najpovlašćenije nacije državama sa netržišnom ekonomijom i koje sprečavaju emigraciju, kao jednu od osnovnih ljudskih sloboda. Praktično, ovaj amandman je imao cilj – kažnjavanje tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Ulazak Rusije u STO, kako sada izgleda, nije sporan za SAD, ali je i te kako sporan za američkog kavkaskog saveznika – Gruziju. Naime, posle kratkotrajnog rusko-gruzijskog rata (avgust 2008) u kojem je bivša sovjetska republika ostala bez nemalog dela svoje teritorije, rukovodstvo u Tbilisiju čini sve što može na političkom planu ne bi li, naravno uz pomoć Vašingtona, izvršilo pritisak na Moskvu da povuče trupe iz spornih gruzijskih republika – Južne Osetije i Abhazije. A glas Gruzije za prijem Rusije u STO jednako je jak kao i bilo koje druge zemlje članice.
Jedan broj analitičara Bajdenovu posetu posmatra i kroz prizmu predstojećih predsedničkih izbora u Rusiji (početkom 2012) i u SAD (krajem iste godine). Činjenica da se obojica predsednika, i Medvedev i Obama, trenutno nalaze u situaciji koja ne daje jasne naznake da će sadašnjoj vladavini bezuslovno dodati još jedan mandat, nastojanja šefova dve države da postignu još neki jak poen na međunarodnoj sceni čini sasvim razumljivim.
Objektivno, odnosi između Rusije i SAD, iako primetno ublaženi, i dalje su opterećeni mnogim neslaganjima pa i ponekim potpuno suprotstavljenim stavovima. Nešto od toga potiče iz vremena „hladnog rata“ koji u glavama pojedinaca iz dve države kao da još nije sasvim okončan. Nešto je produkt sadašnje situacije u svetu, opterećene borbom za uticaj u onim bivšim sovjetskim republikama u kojima postsovjetska transformacija još nije zaživela, ali i već pomenutim burnim i nepredvidivim promenama u zemljama Bliskog istoka i severne Afrike. I na kraju, ostaje nešto i za budućnost, a to je azijski kontinent koji kroz specifične interese Kine, Indije, Indonezije, pa i Avganistana, Pakistana i drugih velikih država, sve odlučnije stupa na svetsku političku scenu.
Analitičari „Njujork tajmsa“ sadašnju posetu Bajdena Moskvi pokušavaju da stave i u kontekst istorijskog samita na Jalti (Čerčil, Ruzvelt, Staljin), februara 1945. Tada je svet bez ustezanja deljen na interesne zone, ali vreme je učinilo svoje. Interesi su danas drugačiji, a što je mnogo važnije, „materijala za podelu“ – sve je manje.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 10.03.2011.
