Izvor: Politika, 06.Jun.2014, 13:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veterani i svetski lideri na centralnom obeležavanju Dana D

KAEN– Skoro 2.000 ratnih veterana i svetskih lidera okupilo se danas popodne na centralnoj ceremoniji obeležavanja 70. godišnjice najveće pomorske invazije u istoriji - iskrcavanja saveznika u Normandiji, poznate kao Dan D ili Operacija Overlord.

Više od dva miliona vojnika prevezeni su tog 6. juna 1944. preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj. Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice, a učestvovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su i i vojnici iz Australije, Belgije, Čehoslovacke, Grčke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Poljske.

Francuski predsednik Fransoa Oland otvorio je jutros u severnom gradu Kaenu svečanost kojom se obeležava sedam decenija od iskrcavanja, odajući počast „i civilima i vojnicima”.

„Ovo nije samo dan sećanja na mrtve, već dan koji obavezuje žive”, poručio je Oland obraćajući se na centralnoj ceremoniji veteranima i svetskim liderima, među kojima su Vladimir Putin, Angela Merkel, Dejvid Kameron, kraljica Elizabeta II.

Na obeležavanju 70. godišnjice, koje će ostati upamćeno i po diplomatskom proboju na liniji Moskva-Kijev, pošto su se prvi put rukovali i 15 minuta razgovarali Putin i novoizabrani predsednik Ukrajine Petro Porošenko, ali i po prvom „živom” susretu Putina sa zapadnim liderima od početka ukrajinske krize, Oland se naročito osvrnuo i na ulogu Rusije u Drugom svetskom ratu.

Šef francuske države je odao počast „hrabrosti Crvene armije” i istakao „odlučujući doprinos” bivšeg Sovjetskog Saveza pobedi nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, prenela je „Raša tudej” (Rušia Today).

Oland je istakao neophodnost priznavanja doprinosa sovjetskih snaga u borbama za svet oslobođen fašizma, ali i ukazao da na umu moramo imati i nemačke žrtve nacističkog terora.

Šef francuske države založio se i da pet plaža na koje su se savezničke snage 6. juna 1944. iskrcale budu uvrštene na listu svetske baštine Uneskoa.

Veteranima, njih oko 1.800, od kojih većina danas ima više od 90 godina, Oland je odao priznanje rečima: „Hvala vam što ste ovde. Zauvek ćete ostati upamćeni na ovoj plaži.„

Danas je prvi put zvanično odata počast za 20.000 civila koliko ih je ubijeno tokom 100 dana bitke za Normandiju, a na današnji dan pre 70 godina skoro 3.000 ih je stradalo pod bombama, gotovo koliko i savezničkih vojnika, preneo je francuski list „Figaro” (Le Figaro).

„Želeo sam da budem ovde sa vama kako bih istakao žrtvu koju je civilno stanovništvo podnelo onih dana i onih noći u kojima je Francuska ponovo osvojena”, rekao je Oland jutros, na početku celodnevnog obeležavanja sećanja na „najduži dan”.

Nijedan stanovnik Normandije nije znao da će 6. juna 1944. godine biti prvi dan jedne od najžešćih bitaka koje je Francuska vojevala.

Veterani su se još jutros okupili na plaži Svord u Normandiji, koja je bila jedna od pet tačaka iskrcavanja saveznika. Kako je preneo Bi-Bi-Si (BBC), dok je špalir veterana prolazio plažom u Normandiji, okupljeni meštani i turisti pozdravljali su ih burnim aplauzom i uzvicima: „Hvala!"

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan D.

Vojnici su se iskrcali na plaže pod šifrovanim nazivom Svord, Džuno, Gold, Omaha i Juta i operacija je trajala do kraja avgusta i izbijanja savezničkih snaga na liniju reka Loara-Orlean-Sena kao prva etapa savezničkih operacija u zapadnoj Evropi.

U tim vojnim dejstvima bilo je agnažovano 39 savezničkih divizija, 13.000 aviona i 7.000 ratnih i transportnih brodova, a sa nemačke strane je učestvovalo oko 30 divizija.

U borbama, koje su se završile oslobađanjem Pariza, poginulo je oko 600.000 vojnika iz 14 zemalja, koji su sahranjeni na 28 vojnih groblja u Normandiji.

Tanjug

objavljeno: 06.06.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Politika...

Vesti-online.com: "Francuska nikad neće zaboraviti šta duguje SAD"