Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2015, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siromašni pored dragulja

DOK se približavamo prvim kućama planinskog sela Gornji Bučumet, petnaestak kilometara udaljenog od Medveđe, pod nogama nam je kamenje koje na toplom jesenjem suncu svetluca. Dominiraju crvene nijanse, ali ako se bolje zagleda duž puta se smenjuje ceo spektar boja. Komade ovih stena, zbog izuzetne čvrstine, meštani su koristili kako bi podigli i ogradili svoje domove i pomoćne objekte. Tim kamenom se u ovom kraju odavno zidaju i svi bunari, jer se ne kruni, ne propušta i ne prlja vodu. Do >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pre desetak godina niko u ovom selu sa stotinak staračkih domaćinstava, koji oduvek, pa i danas, žive od poljoprivrede, nije znao da ima posla sa poludragim kamenjem i da su, iako jedva sastavljaju kraj sa krajem, zapravo bogataši. To nije znala ni Marica Arsić (72), a ni sada ne veruje mnogo u te priče. Zatičemo je kako sedi na ogromnom crvenom kamenu koji su mnogi pokušali da raskomadaju, a u tome nisu uspeli. - Tu je više od 20 godina. Nisam znala da ne sedim na običnom već na dragom kamenu i da sam u opancima postala bogatašica. Zar je moguće da ova straćara od kuće nešto vredi. Tako pričaju mnogi koji ovde dođu i odu, a meni isto. Sedim gde sedim. Kamen je težak, pa ga do sada niko nije odneo, a kuću i da hoće ne mogu da odnesu - smeje se baka Marica. Sa obronaka Radan planine mnogi godinama odvoze džakove raznobojnog kamenja. Neki traže tačne lokacije sa kojih prikupljaju “građu”, a drugi bez cilja šetaju planinom. Na mestu koje ovde zovu Kameno rebro, hodamo po pravom bogatstvu. Zastajemo kraj domaćinstva Gorana Dodića oko kog je sedam hektara imanja sa najlepšim kamenom. Dodić se odavno odselio u Italiju, a kada bi mogao da započne eksploataciju bio bi bogat. - Kažu da je najviše opala, a ima i kalcedona, ahata, ametista i jaspisa. Od njih se izrađuje skupoceni nakit, ali ljudima u ovom siromašnom kraju kamen je kamen, čak i kad je dragi. Šta bi oni sa njim, što nisu i do sada - pita se Vladica Đokić, kome je drago kamenje služilo za igru na putu od kuće do škole u Gornjem Bučumetu. Pravnik je u opštinskoj upravi, a u rodni kraj povremeno dođe. Nekada je škola bila puna, a u njoj je sada tek troje dece.Dragi kamen svetluca na jesenjem suncu U dvorištu Radeta Milenkovića srećemo petogodišnjeg Mihajla i on se ponekad igra dragim kamenjem, ali mu je sada interesantnije da pomaže da se spremi ogrev za zimu. Njegov deda Rade Milenković (66) je od tog kamena sagradio sve što ima. Koristili su ga i njegovi preci, a tek u poslednje vreme se nove zgrade podižu od modernih blokova. - Dolaze iz Rusije, Ukrajine i mnogih gradova Srbije. Samo ove godine bilo je ovde najmanje dvadesetak automobila sa različitim tablicama. Donosili su neke sanduke, prikupljali i odvajali kamen po bojama. Najviše je crvenog, plavog i belog, kao so u grumenu, a ima i žutog, zelenog i ljubičastog - kaže Rade.I senik je urađen od dragog kamenja Ni sam ne zna u šta da veruje. Seljacima je taj kamen života vredan, ali i bezvredan. Međutim, u selu se odavno pričalo o navodnoj ponudi da se kamen iz Gornjeg Bučumeta i jalovina iz rudnika “Lece” trampi u zamenu za izgradnju železničke pruge od Leskovca do Medveđe. - Ako ima dima, ima i vatre. Mi se u to ne razumemo. Kažu da ni sami ne znamo po čemu hodamo, a nama je svaki korak u ovoj planini kao kamen težak i nije nimalo lakši jer je kamen drag - smeje se Rade dok nam pokazuje senik išaran dragim kamenjem različitih boja.ZLATO I U TULARU Istraživanja su pokazala da se u selu Tulare nalaze rezerve 78 tona zlata i 800.000 tona bakra. Na 70 lokacija izbušeno je više od 30.000 metara. Tek se očekuje da budu završene studije na osnovu kojih će se utvrditi ekonomski i tehnološki aspekti eventualnog otvaranja rudnika.Marica Arsić dragi kamen godinama koristi umesto stoliceRUDNIK "LECE" Okolinu Medveđe priroda je bogato nagradila. Rudnik “Lece” je bogat zlatom, srebrom, olovom i cinkom. To je nalazište sa najvećim procentom zlata u Evropi. Prema ranijim istraživanjima samo na njegovom jalovištu, zbog nesavršenosti ranije tehnologije, ima tri tone zlata. U Sijarinskoj Banji, sa 18 prirodnih izvora lekovitih voda je i jedinstveno nalazište mermernog oniksa koji se ne eksploatiše.

Nastavak na Večernje novosti...