Izvor: Southeast European Times, 27.Jan.2011, 23:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rad bez plate u Hrvatskoj

S obzirom da se lokalna preduzeća bore da izađu na kraj, imati posao nije uvek garancija da će plata stići na vreme -- ili da će uopšte stići.

27/01/2011

Nataša Radić za Southeast European Times iz Zagreba -- 27.1.2011.

Marija Terzić zna kako je raditi bez plate. Četrdesetosmogodišnjoj bivšoj radnici fabrike tekstila plata je kasnila mesecima -- a nekada je nije ni bilo – jer je kompanija ušla u finansijske probleme, pa na kraju bankrotirala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Trebalo je da napustimo posao kada nismo dobili platu prvi put, što je bilo pre više od godinu dana, ali smo mislili 'ovo su teška vremena, trebalo bi da ukažemo određeno poverenje rukovodstvu'. To nije promenilo ništa“, rekla je ona. „Nakon što mi je dva-tri meseca kasnila plata, zaključila sam da je vreme da odem. To je bilo zaista ponižavajuće.“

Terzić, koja sada radi na maloj privatnoj farmi, rekla je da neće ponovo da traži posao u velikoj korporaciji. „Jednostavno je surovo“, rekla je ona.

Sličnih priča puna je cela Hrvatska, gde je oslabljena ekonomija nanela težak udarac mnogim kompanijama. Prema podacima državne agencije za zapošljavanje, oko 70.000 Hrvata trenutno radi bez plate.

Neki su jednostavno sretni da imaju posao, čak i ako plata stiže kasnije. Sa stopom nezaposlenosti na najvišem nivou od aprila 2005. godine, stotine hiljada Hrvata bori se da pronađe način da plati račune i obezbedi hranu za porodicu.

Prema podacima iz decembra, broj nezaposlenih iznosi 319.845, od ukupno 4,4 miliona stanovnika.

Administracija premijerke Jadranke Kosor ističe da radi na rešavanju problema i da će koraci koje je preduzela uroditi plodom. Zvaničnici kažu da je, uprkos visokim ciframa, nezaposlenost već počela da pada, sa stopom oko 20 odsto nižom nego 2009. godine.

„Vlada će dati sve od sebe i naše mere će dovesti do stvaranja novih radnih mesta“, izjavio je lokalnim medijima ministar ekonomije Đuro Popijač.

Predsednik Ivo Josipović je manje optimističan. Visoka stopa nezaposlenosti i dalje je „zabrinjavajući problem koji pokazuje da vladin program oporavka nije doneo rezultate“, izjavio je Josipović nedavno na sastanku sa predstavnicima vodećih poslovnih sektora. „To je ozbiljno i opasno, ne samo za hrvatsku ekonomiju, nego za celo društvo, i mi moramo da pronađemo rešenje.“

Čekajući u redu u birou za zapošljavanje u Zagrebu, 53-godišnji Zdravko Jurić pogledom traži moguću ponudu za posao. On kaže da se oseća donekle posramljeno dok gleda oglase za posao zakačene na prozor biroa.

Jurić je radio u građevinarstvu pre nego što je došlo do ekonomske krize. Kao hranilac porodice, on izdržava svoju suprugu, kao i sina i ćerku koji idu u srednju školu. Ima nešto ušteđevine, kaže on, ali mora uskoro da nađe posao.

„Znate, nije da ću ja nešto da biram. Šta god mogu da dobijem u redu je. Osećam se zdravo i imam energije, ali za poslodavce sam ja rizična grupa. Ko će dati posao radniku starom 50 i nešto godina“, kaže on.

Njegova supruga je pronašla još jedan posao, a deca neće pitati za džeparac dok porodica ponovo ne stane na noge. „Ja uvek mogu da skupljam plastične flaše i recikliram ih za nešto malo novca“, kaže Jurić sumorno.

Suzana, 35, slaže se da osobe starije dobi teško pronalaze posao. „Mnogo je teže za one preko 50 godina starosti. Mislim da nema mnogo nade za njih“, rekla je ona za SETimes.

Pa ipak, dodala je ona, integracija sa ostatkom Evrope mogla bi da donese sveukupan podsticaj zapošljavanju. „Nadam se da će biti bolje kada uđemo u EU“, rekla je ona. „Možda će tada biti lakše pronaći posao, ako ne u Hrvatskoj onda na nekom drugom mestu, u drugim zemljama članicama.“

Nastavak na Southeast European Times...