Izvor: Politika, 19.Dec.2013, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin umiruje Zapad, pomilovaće Hodorkovskog
Pohvale SAD zbog Irana
Moskva – Predsednik Vladimir Putin je na konferenciji za novinare pokušao da umiri Zapad povodom najave raspoređivanja ruskih raketa u Evropi, pohvalio je SAD zbog dogovora sa Iranom, opravdao podršku Ukrajini i najavio oslobađanje uhapšenog naftnog tajkuna Mihaila Hodorkovskog i izlazak iz zatvora dve članice grupe „Pusi rajot”, javljaju agencije.
Ruski predsednik je na maratonskoj konferenciji za 1.300 domaćih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i stranih novinara, devetoj ove godine, takođe rekao da je uveren da je povratio svoj autoritet posle uličnih protesta ranije ove godine.
Putin je delovao mnogo opuštenije nego na sličnim susretima 2012. i 2011, kada je opozicija mobilisala mahom mlade demonstrante iz srednje klase i održavala najveće proteste otkako se on ispeo na vlast 2000. godine, izveštava Rojters.
Kao što se očekivalo, on je konferenciju iskoristio da afirmiše svoj pojačano konzervativni kurs. Upitan o verskim vrednostima otkako se poslednje dve godine približio Ruskoj pravoslavnoj crkvi, on je priznao da zauzima „konzervativan pristup”, ali i odmah dodao da vodi Rusiju napred.
Šef Kremlja je izbegavao otrovne strelice koje je u prošlosti upućivao Zapadu i opisao Rusiju kao svetsku silu rastućeg uticaja.
Putin je potvrdio da Moskva još nije donela odluku da li će rakete „iskander” rasporediti u zapadnoj enklavi Kalinjingrada, čime je demantovao navode NATO da su rakete – dometa 400 km. I da su sposobne da nose atomske glave – već raspoređene na maloj teritoriji koja se graniči sa Poljskom i Litvanijom.
„Jedan od mogućih odgovora jeste raspoređivanje ‘iskandera’ u kompleksu Kalinjingrada... Ali želim da vam skrenem pažnju na činjenicu da još nismo doneli odluku, neka se smire”, rekao je šef Kremlja.
Rusija strahuje da antiraketni štit NATO, koji uključuje rakete presretače u Poljskoj, predstavlja pretnju njenoj bezbednosti i remeti posthladnoratovske strateške balanse.
Rakete presretači trebalo bi da se rasporede u Poljskoj do 2018. kao deo štita koji bi se kompletirao posle 2020. SAD kažu da on nije usmeren protiv Rusije i da treba da odgovori na pretnje sa Bliskog istoka.
Govoreći pre Putina, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je francuskom „Mondu” rekao da Rusija samo gubi vreme ciljajući na nepostojećeg neprijatelja.
„Svako raspoređivanje ofanzivnog oružja sa nedefinisanim ciljevima zabrinjava, posebno ukoliko nije u skladu sa strateškim dogovorom koji su Rusija i NATO potpisali 2010”, rekao je on.
Putin je, pominjući pokušaje okončanja konflikta u Siriji i iranski nuklearni spor, izjavio: „Zaista smo napravili veliki doprinos rešavanju akutnih, dugovečnih problema. Bez našeg zajedničkog rada sa američkim, evropskim i našim kineskim prijateljima bilo bi nemoguće ostvariti te rezultate.”
Ruski predsednik pohvalno je govorio o ulozi SAD povodom prelaznog sporazuma koji smanjuje napetost oko iranskog nuklearnog programa, ali je dodao da se nada da proširivanje liste američkih sankcija islamskoj republici neće potkopati napredovanje prema sveobuhvatnom sporazumu.
On je rekao da novembarski dogovor Irana i šest velikih sila ne bi bio moguć bez „pragmatičke pozicije” administracije predsednika Baraka Obame.
Iranski pregovarači su prošle nedelje prekinuli razgovore o sprovođenju prelaznog sporazuma u znak protesta što su SAD proširile listu sankcionisanih iranskih kompanija i pojedinaca za 19 novih imena, saopštavajući da je to suprotno duhu dogovora.
„Što se sankcija tiče, siguran sam da je to kontraproduktivna odluka”, rekao je Putin. „Nadam se... da kretanje u tom pravcu neće predstavljati prepreku svima nama koji napredujemo ka rešenju iranskog nuklearnog programa.”
Rusija je podržala četiri runde sankcija Saveta bezbednosti UN čiji je cilj obuzdavanje nuklearnih aktivnosti Irana, ali je oštro kritikovala dodatne kaznene mere koje nameću SAD i Evropska unija.
Putin, čija je zemlja izgradila prvu iransku atomsku elektranu, rekao je da Iran ima pravo na miroljubive nuklearne programe i da „međunarodna zajednica nema pravo da zbog toga traži bilo kakve diskriminatorne restrikcije”.
Na pitanje kako se odnosi prema Obami nakon što je bivši saradnik CIA Edvard Snouden razotkrio globalno prisluškivanje američke službe, Putin je uz osmeh odgovorio: „Zavidim mu jer je mogao da to uradi, a da mu se ništa ne desi.”
On je istakao da Rusija ne radi sa Snoudenom, niti je ikada radila na bezbednosno operativnom nivou, i da ga nikada nije video, ali da mu je on interesantan i zanimljiv i da se pitao kako se tako mlad čovek odlučio da razotkrije kako američke službe bezbednosti prisluškuju svetske lidere i obične građane.
Tanjug
objavljeno: 19.12.2013
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Rat u Ukrajini
"Rusija je morala da pomogne Ukrajini"
Izvor: Akter, 19.Dec.2013
Vladimir Putin je na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi izjavio da je Rusija morala Ukrajini da ponudi paket pomoći vredan više milijardi dolara
Putin: Rusija morala da pomogne bratskoj Ukrajini
Izvor: Press, 19.Dec.2013
"Ako za Ukrajince kažemo da su bratski narod, a Ukrajina bratska zemlja, onda moramo da se prema njima ponašamo kao bliski rođaci i da pomognemo ukrajinskom narodu u ova teška vremena", istakao je Putin.. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i Putin postigli su u sredu u Moskvi dogovor o paketu...
Putin: Pomogli smo Ukrajini kao bratskoj zemlji
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 19.Dec.2013
Odmah pošto je konstatovao da je Ukrajina slobodna da nastavi proces evrointegracija, Putin je na godišnjoj konferenciji za medije podcrtao da Rusija ipak mora da zaštiti sopstveno tržište
