Izvor: Politika, 23.Jul.2011, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parastos srpskim žeteocima
Pre dvanaest godina, četrnaest stanovnika Starog Gracka kod Lipljana i jedan dečak pošli su na njivu i nikada se nisu javili. Ubice još nisu poznate
Staro Gracko – „Srce mi svakog dana plače. Na žetvi sam izgubila dva sina“, priča Ljubica Živić u masi okupljenog sveta. Seoska slava, sabor, Božić ili kakav dugi događaj nisu glavni dan mesta Staro Gracko: najvažniji dan ovog srpskog naselja kod Lipljana jeste parastos 23. jula.
Parastos je dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okupljanja, dan susreta većine meštana i jedinog turnira u fudbalu, dan za razmenu rođačkih emocija i pogled na deprimirajuću sadašnjost.
Na jučerašnji dan, pre dvanaest godina, četrnaest žetelaca, mirnih zemljoradnika, krenuli su, s jednim dečakom, da žanju pšenicu. Niko se nije vratio s njive, svi su pobijeni, a dan žetve postao je dan parastosa i neka vrsta tužne seoske slave. Nesrećni seljaci Janićijevići, Živići, Odalovići, Tepšići, Cvejići, Jovanovići, Đekići svirepo su masakrirani i gaženi poljoprivrednim mašinama kojima su krenuli u vršidbu.
Uznemirujuće fotografije unakaženih ljudi nikada nisu objavljene. Prema jednoj od verzija, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova preobučeni u uniforme britanske vojske ušli su u polja, a potom izvršili najveći mirnodopski zločin na Kosovu i Metohiji. Za takav poduhvat potrebna je ozbiljna priprema i organizacija, a samim tim i uključivanje velikog broja ljudi u akciju.
„Razumljiva je osveta Albanaca, s obzirom na tešku prošlost, koju su imali“, ponavljao je tih dana Bernar Kušner, šef Unmika. Ušao je, za njega, neuobičajeno mirno među rodbinu pobijenih, prisustvovao opelu i istragu prepustio „opravdanoj osveti“. Pod pritiskom javnosti, spora i gotovo bezvoljna pravda jedino je 2007. godine dovela do Malzuma Bitićija, iz susednog sela Veliki Alaš, čija je kuća, prema svedočenju onih koji su u njoj bili, nalik lokalnim štabovima OVK iz doba rata. Oslobođen je zbog nedostatka dokaza.
I tu se stalo, kao što su Srbi na Kosovu, više od deceniju, zaustavljeni da obrađuju svoju zemlju. Od zločina u Starom Gracku oni su izgubili svoje njive i polja, nikome više nije padalo na pamet da rizikuje i obrađuje velike posede izvan geta. Tako je, u većini slučajeva, i danas – a za Staro Gracko, čini se zauvek.
„Dve vrste žetelaca su tog dana krenule u polje: jedni su žeteoci života – hleba, a drugi žeteoci smrti i zla. Žeteoci smrti su počinili zločin, a mi i danas tražimo pravdu“, kaže episkop raško-prizrenski Teodosije i opominje da se nakon svih žrtava mora opstati na Kosovu i Metohiji
Staro Gracko je bilo, po svemu, posebno mesto, retko, za ovaj deo sveta, planski sagrađeno naselje pravilnih ulica i uređenog centra, kuća bez visokih zidanih ograda, preslikano negde iz srednjoevropskog ambijenta. U njemu su posle Prvog svetskog rata novi život započeli različiti mentaliteti našeg naroda: Hercegovci, Kosovci, Ličani, Crnogorci, Dalmatinci. Izgledalo je da će taj red i različitosti poslužiti kao model za zatvorenost i zidove, za izlazak iz begovskog sistema i orijentalnih nazora. Upravo ta posebnost – pa čak i oglednost, taj red i zajednica decenijama plaćaju preskupu cenu svoje različitosti. To je deo razloga za masakr u žitnom polju.
Svaki parastos je, čini se, teži od prethodnog jer je manje onog reda, a više albanskih kuća na prodatim imanjima, više zidova i novih objekata. Preko puta seoskog groblja sagrađen je ogroman bazen sa toboganima za zabavu i uživanje, a tu, pedesetak metara dalje, avetinjski štrče goli rogovi minirane seoske kapele. Oko nje počiva većina od dvadeset jedne žrtve sela Staro Gracko, broj prevelik i najveći na Kosovu i Metohiji.
„Ni manjeg sela, ni više žrtava. Strašno su prošli i u Drugom svetskom ratu“, kaže književnik Ratko Popović. Pet žrtava je, zajedno s Draganom Dimić koja je imala četiri godine, stradalo od projektila NATO-a 1999, četrnaest su ostali u polju, a poslednja je sa svojim nastavnikom ubijena Milijana Marković, veseli devojčurak plavih očiju. Te oči su ostale otvorene jer u mrtvačnici u Orahovcu nije imao ko da ih zatvori.
„Ispratili smo je, tako da nikad neću zaboraviti te njene lepe velike oči. Kao da nas i danas gledaju“, priča novinarka Momirka Čanković, pedantni hroničar svog zavičaja.
Juče se na to groblje nije moglo jer je minirano. Pored silnih pretraga Kfora uvek se nađe neka nova eksplozivna naprava, pa se odlazak na groblje ne preporučuje većem broju ljudi. Komandant Kfora Erhard Biler kaže da je tek juče, na parastosu, čuo da groblje nije razminirano. Istakao je da će se potruditi da se to što pre sredi. „Lično ću da se pobrinem za taj problem, otići ću na lice mesta da vidim šta je u pitanju“, obećava nemački general. Suzana Stojanović je pre dva i po meseca na humci svoje rođake pronašla nagaznu minu.
U međuvremenu se pojavio još jedan bizaran razlog za neodlazak na groblje: to je onaj bazen i kompleks za uživanje odakle bi opušteni i golišavi ljudi bukvalno mogli da prisustvuju parastosu i paljenju sveća žrtvama.
Živojin Rakočević
-----------------------------------------------------------
Porodice neutešne, vlada traži rasvetljivanje svih zločina
Lipljan – Parastosom žrtvama juče je u selu Staro Gracko kraj Lipljana obeležena 12. godišnjica od ubistva 14 srpskih žetelaca, a predstavnici vlade, crkve i porodice žrtava ponovo su zatražili da odgovorni za ovaj, ali i ostale zločine u pokrajini, budu pronađeni i izvedeni pred lice pravde, preneo je Tanjug.
Za jedan od najvećih zločina počinjenih nad Srbima od dolaska mirovnih snaga na Kosovo i Metohiju do danas niko nije odgovarao, niti je u potpunosti utvrđeno kako su nesrećni seljani pobijeni. Zločin se dogodio 23. jula 1999. godine, kada su mnogi Srbi, u strahu od albanskih napada, tražili pratnju Kfora da bi obavili žetvu, uključujući i stanovnike sela Staro Gacko, ali je nisu na vreme dobili. Parastos žrtvama ispred spomen-ploče u centru Starog Grackog služio je episkop raško-prizrenski Teodosije, a njihovi najbliži, rodbina i prijatelji odali su im poštu polaganjem cveća i paljenjem sveća. Senima nedužnih žrtava poklonili su se predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veljko Odalović, pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Dragan Petković, komandant Kfora Erhard Biler, načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić, poslanik u Skupštini Kosova Rada Trajković i drugi.
objavljeno: 23.07.2011
