Izvor: Kurir, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PROPAST DRVENOG DVORA
Brvnara iz koje je knjaz Miloš Obrenović četiri godine vladao Srbijom verovatno će posle dva veka biti iščupana iz kamenih temelja
GORNJA CRNUĆA - U selu Gornjoj Crnući bio je glavni stan srpske vojske u drugom ustanku protiv Turaka. Knez Miloš je prihvatio da stane na čelo ustanka i pred svojom kućom u Gornjoj Crnući razvio je vojvodski barjak. Odatle su krenuli pozivi narodu da se diže na oružje. Stižemo u Gornju Crnuću, petnaestak kilometara od Gornjeg Milanovca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Odavde nema dalje, ovde je kraj puta.
Dočekuje nas Dobrivoje Marinković, po nevolji kustos muzeja. Spomen-kuća se nalazi u njegovom dvorištu.
Žali se na lovačko društvo koje mu je učinilo nepravdu, na Srbe koji piju pelinkovac, a on četiri tovara rakije koja bi mogla voz uz gradinu da tera nema kome da proda.
- Ovo je prva i jedina seoska prestonica sa drvenim dvorom. Četiri godine se odavde Srbijom vladalo, iz ove kuće. I sad hoće da je premeste. Bio je boj na Ljubiću, nije na Kniću. Odavde je Miloš pošao sa zastavom i u Takovu pričestio vojsku. To je istorija. Moj predak, neki Žeronja, znao je pomalo da vrača. Miloš se razboli i ode u Beograd u bolnicu. Ode mu taj moj predak u bolnicu da ga obiđe.
I on mu kaže: „Dobro, Svetozare, šta ima novo u selu?“
A on će njemu: „Kruškolom je umro. A vi, kneže, vi ćete da ozdravite, i vi ćete i dalje da vladate Srbijom. Imaš kobilu koja nosi muško putasto ždrebe.“
Miloš naredi svojim ljudima da zakolju kobilu i ždrebe stvarno bude putasto. I posle toga mom pretku Svetozaru Žeronji prepiše sve ovo. Moj čukundeda prenese ugarak i dođe u ovu kuću.Tu su mi se rodili i otac i deda. Sad je ova kuća proglašena kućom od izuzetnog značaja. Obnovljena je 1956. Sad ovi iz Ministarstva kažu da kuća treba da se seli. Istorija ne da da se to krši i ruši. Ako je Miloš podig’o ustanak odavde, treba da tu i ostane. Sad ćemo videti šta će da bude. Kod ovih sada sve je moguće. Da se proglasi klizištem i mesto na kojem nema klizišta - pripoveda Marinković.
- Evo ti knjiga posetilaca, iz svih zemalja dolaze. Ljudi prevale tolike kilometre i da nađu zaključana vrata. A kakvi ste novinari kad nećete da popijete. Ovo je najbolje ‘vako. Što se mene tiče, premestite. Al’ prvo da se dogovorimo. Ovo je moje. Da vidimo koliko para.
Tako priča starina Dobrivoje Marinković. Najviše voli kad mu dođu planinari. Oni uzmu i dvaes flaša rakije. Kuća se sastoji od dve prostorije, od kojih je jedna soba. Trem, doksat je mesto za dogovor ili razgovor. Po predanju naroda, kneginja Ljubica je tu okupljala žene i devojke da predu. Dozvoljen bio i dolazak muškaraca. Ova se prela pamte kao kneginjina prela pod imenom „crnućanka“.
Miloš je imao u podrumu kuće i zatvor, u kojem je sada ostava za jabuke.
Brvnara „osaćanka“ može se smatrati za najčistiji tip cele jedne arhitekture u drvetu koja se razvila u Šumadiji. Pravili su ih majstori drvodelje poznati po svom umeću, poreklom iz Osata u Bosni. Mogla je imati jedno ili dva odeljenja.
Ova kuća je sagrađena 1814. godine. Prvi upravnik ovog drvenog „dvora“ bio je Toma Vučić Perišić. Posle odlaska knjaževog dvora u Kragujevac, ovo mesto je postalo jedno od poljskih dobara.[ antrfile ]
NAJUNOSNIJI POSAO
Istorijski izvori kazuju da su Obrenovići početkom 19. veka živeli u „najvećem siromaštvu“. Knez Miloš je stekao ogromno bogatstvo za vreme svoje prve vladavine. Do njega je došao sakupljanjem poreza, zakupom skela i trgovinom. Kad je napuštao Srbiju 1839. godine, u njegovoj blagajni bilo je 355 dukata carskih više nego u državnoj kasi. Knez Miloš je, od pukog siromaha, postao toliko bogat da je bio spreman da daje pozajmice turskom sultanu. Ova kuća najbolje pokazuje iz kakvog siromaštva je krenuo knjaz Miloš. Politika je u Srbiji uvek bila veliki biznis.
NAKLON ILI ČVORUGA
Ulazimo u kuću. Plafon je nizak i udarih glavom o vrata. Domaćin se smeje.
- To je tako i bilo napravljeno. Miloš je bio malenog rasta, pa kad bi koji delija krenuo da rupi kod knjaza, morao je glavom da udari i da se makar malo sagne. Miloš je namerno pravio mala vrata. Da se moraš, hteo - ne hteo, pokloniti.
Na glavi mi čvoruga jer se nisam knjazu poklonio.
