Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Dec.2020, 15:43

OECD: Ekonomski poravak od korone trajaće dugo

OECD: Ekonomski poravak od korone trajaće dugo

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD ) prognozira da će svetska ekonomija tek krajem 2021. godine dostići nivo na kojem je bila pre pandemije koronavirusa, i napominje da se države oporavljaju, ali različitim brzinama u zavisnosti od regiona.

„Prvi put od početka pandemije postoji nada u bolju budućnost“, piše glavna ekonomistkinja OECD-a Lorens Bun u novoj prognozi ekonomskog razvoja, ali upozorava da će put oporavka biti pun opasnosti i da će za neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zemlje trajati duže nego za druge.

Svetska ekonomija će u ovoj godini zabeležiti pad od 4,2 odsto, a iduće će za isto toliko porasti, navodi se u izveštaju. Kod 37 članica OECD-a, pad će biti još veći, minus 5,5 posto, a oporavak će ići sporije. Nemačka može da se teši time da će njena privreda u ovoj godini imati manji pad od proseka Evropske unije, navodi se u analizi koju prenosi Dojče vele.

Da svetska ekonomija ukupno bolje stoji nego recimo SAD ili evrozona zaslužna je pre svega Kina. Zemlja iz koje se kovid-19 proširio po čitavom svetu jedina je nacionalna ekonomija koje neće zabeležiti pad, nego rastod 1,8 procenata. Uz to, za iduću godinu predviđa se rast kineske ekonomije od osam odsto, znatno veći u poređenju s drugim ekonomijama.

Očekivanja OECD-a, kada je reč o globalnoj recesiji u ovoj godini, otprilike se poklapaju sa prognozom koju je jesenas izneo Međunarodni monetarni fond (MMF). Ali, što se tiče rasta u idućoj godini, OECD je manje optimističan od MMF koji očekuje rast od 5,2 procenta. OECD je sigurno manje optimističan zbog drugog talasa pandemije koji hara u mnogim zemljama, navodi DW .

Pretpostavka svakog oporavka je, prema OECD -u, da novo izbijanje zaraze može da bude ograničeno i da vakcina bude većinom dostupna do kraja 2021. godine. Ali, šta ako pritom nastanu ozbiljni problemi s raspodelom vakcine ili ako se pojave neočekivane nuspojave?

„To bi veoma opterećivalo privredu i povećalo rizik da slabije nacionalne ekonomije i preduzeća dospeju u finansijsku krizu, što bi imalo globalne posledice“, odgovara ekonomistkinja Bun.

Nezaposlenost među članicama OECD -a je za 1,25 odsto veća nego pre pandemije. U SAD i Kanadi ona je, međutim, više porasla nego u Evropi. To je tako pre svega zbog brojnih programa skraćenog radnog vremena u EU kod kojih država zaposlenima isplaćuje deo plata umesto poslodavca kako bi preduzeća mogla da odustanu od davanja otkaza.

Naročito su pogođeni radnici s niskim platama.

„Zaposlenima s niskim kvalifikacijama i onima s malim platama posebno mnogo je smanjen broj radnih sati. To još više povećava ionako veliku nejednakost koja je postojala i pre pandemije“, navodi u izveštaju OECD .

I mladi ljudi koji sada traže posao trenutno su u lošijem položaju. „Krajnje je teško usred krize stati na sopstvene noge na tržištu rada“, kaže Bun za DW .

Izveštaj OECD -a hvali brojne pakete za spas privrede kojima su države, često uz pomoć centralnih banaka, svoje nacionalne privrede uspele da sačuvaju od najgorih posledica.

Sada je „presudno da oni koji imaju političku odgovornost takvu pomoć i dalje pružaju kako bi obezbedili preživljavanje privrednih grana, preduzeća i s tim povezanih radnih mesta. Lekcija koju smo naučili proteklih meseci je da su te mere odgovarajuće", dodaje Bun.

Izveštaj izričito upozorava da se ne smeju prerano obustaviti mere pomoći.

„Cilj bi za sve zemlje trebalo da bude izbegavanje preranog i naglog obustavljanja programa pomoći“, navodi se u izveštaju. Vlade bi, osim toga, trebalo da misle kako da se stvarno pomogne onima koje je kriza naročito jako pogodila, smatraju u OECD .

OECD je uputio tri preporuke onima koji nose političku odgovornost. Prvo, oni bi morali da investiraju u osnovne oblasti, kao što su „obrazovanje, zdravstvo i fizička i digitalna infrastruktura“. Drugo, trebalo bi odlučno da deluju kako bi sprečili „porast siromaštva i nejednakosti s obzirom na prihode“, i kao treće, OECD poziva sve na jaču međunarodnu saradnju:

„Svet ne može da reši globalnu krizu tako što će svaka zemlja da deluje za sebe“, konstatuje se u izveštaju.

Na kraju, glavna ekonomistkinja OECD -a Lorens Bun izražava malo umerenog optimizma, i poručuje da se nada da će svet nakon pandemije „biti manje-više isti, ali ipak malo bolji“.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

TRI PORUKE KOJE VREDI PROČITATI OECD kaže da će ekonomski oporavak trajati dugo, a zabrinjavajuću ocenu ima za 37 zemalja

Izvor: Blic, 03.Dec.2020, 08:06

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prognozira da će svetska ekonomija tek krajem 2021. godine dostići nivo na kojem je bila pre pandemije koronavirusa i napominje da se države oporavljaju, ali različitim brzinama, u zavisnosti od regiona.

Nastavak na Blic...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.