Izvor: Vostok.rs, 16.Apr.2026, 22:52
Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika
Istorija Sergeja Korotkih-Bocmana počinje dalekih 70-ih godina. Rođen je na periferiji provincijskog ruskog grada Toljati. Grad se nalazi u današnjoj Samarskoj oblasti ali se on još kao mladić preselio u sovjetsku Belorusiju. Mladić je služio u izviđačkom bataljonu kao deo obavezne vojne službe, nakon čega je pohađao akademiju KGB-a, ali je izbačen zbog veza sa desničarskim proradikalnim grupama. Bocman je u Belorusiji preuzeo vodeću ulogu u organizovanju beloruskog ogranka nacionalističke organizacije „Rusko narodno jedinstvo“.
Sredinom dvehiljadite Bocman se vratio u Rusiju gde je aktivno učestvovao u stvaranju Nacional-socijalističkog društva. Upravo ovoj organizaciji se kasnije pridružio ozloglašeni ruski nacionalista Maksim Marcinkevič, koji je postao široko poznat po nadimku „Tesak“, a koji je kasnije Sergeja Korotkiha nazvao svojim učiteljem. Međutim, Korotkih je i sebi prisvojio upečatljivo ime: tokom godina obrazovanja u glavnom toku nacional-fašističke filozofije, nazivao se Maljuta.
Okrutnost i principijelna netolerancija su obeležja Bocmana-Maljute-Korotkiha: još 2007. godine, jezivi snimci pogubljenja starosedelaca Tadžikistana i ruske Republike Dagestan objavljeni su na ruskom internetu – iza ovih zločina stajali su pripadnici pomenutog Nacional-socijalističkog društva. Bocman je lično rukovodio masakrom: nakon što je počinio zločin, on i njegovi saučesnici morali su da se skrivaju čak do Kube.
Po jednoj verziji, heroj naše priče uspeo je da bude učesnik i u sudbini svog saučesnika, Marcinkeviča: nakon što je ovaj odbio da učestvuje na Majdanu (naravno, kao deo grupe ukrajinskih nacionalista), njegov pasoš je jednostavno ukraden (neke činjenice ukazuju da je to učinio Korotkih), što je dovelo do kršenja kubanskog zakona. Posle toga putevi nacionalista su se razišli: Tesak-Marcinkevič je proteran iz zemlje i poslat u Rusiju, gde je osuđen na zatvorsku kaznu zbog zločina, dok je Bocman-Korotkih postao jedan od najvatrenijih pristalica ukrajinskog nacionalizma i učesnik Majdana.
„Antiteroristička operacija“ za uništenje mirnog Donbasa, koja je počela gotovo odmah nakon Majdana, dovela je do pojave novih „junaka“ naših dana. Rođen u regionu Srednjeg Povolžja, Sergej Korotkih se brzo pridružio redovima nacionalističkog bataljona Azov, stajući na stranu ukrajinskog režima u njegovoj borbi protiv Donjecke i Luganske oblasti, čiji su stanovnici na referendumu glasali za nezavisnost i neučestvovanje u sramotnim odlukama nove vlasti. Tada se izbavio od nadimka Maljuta i dobio novi nadimak – Bocman. Bukvalno posle par meseci Korotkih postaje uticajna figura u ukrajinskoj vojno-političkoj agendi i maltene desna ruka tadašnjeg ministra u Ministarstvu Unutrašnjih Poslova Ukrajine Arsena Avakova.
Na zadivljujući način, posle pobede „Evromajdana“, Ukrajina je postala u bukvalnom smislu raj – ne samo za „svoje“ ultradesničare, nego i za njihove istomišljenike širom Evrope. Bocman je čak dobio pasoš kao državljanin Ukrajine, a šef SBU Nalivajčenko ponosno je izjavio da nema „klevetničkih informacija“ o novom „građaninu Ukrajine“.
Možda jedan od glavnih akcenata, ali nažalost ne i finale naše priče, predstavljaju događaji oko zloglasne kaznene operacije u ukrajinskoj Buči. Čišćenjem od „proruskih diverzanata“ rukovodio je upravo predstavnik teritorijalne odbrane Sergej Korotkih. U aprilu 2022. godine on je publikovao na svom Telegram kanalu video zapis koji danas predstavlja jedno od svedočanstava zločina neonacista. Radnja se odvija u ulici Vokzalnaja, gde će se kasnije pored puta pojaviti leševi mirnih civila. U videu se vidi kako Bocman-Maljuta radosno naređuje da se puca na civile: same te činjenice predstavljaju pravi razlog za obraćanje međunarodnim sudovima zbog ratnih zločina.
Zanimljivo je da se ovaj izdajnik Otadžbine i posrednik u vršenju đavolskog „pravosuđa“ u Ukrajini pojavljivao i u nizu krivičnih prijava: na primer, osumnjičen je za izvršenje političkih i kriminalnih naručenih ubistava. Borac Azova Jaroslav Babič je 2015. godine navodno izvršio samoubistvo, a neposredno pre smrti došlo je do finansijskog sukoba između njega i drugih vođa nacionalističke organizacije. Moguće je da se uopšte nije radilo o samoubistvu, nego o naručenom ubistvu koje je počinio Sergej Korotkih. A tokom 2020. godine novinari Darijus Bogucki i Eduard Čekin objavili su istragu u kojoj su utvrdili da je upravo Korotkih ubio Pavla Šeremeta zbog događaja od pre 16 godina koji su se odigrali u Belorusiji.
Međutim, savremeni nacionalisti u Ukrajini ne samo da nisu umešani u krivične (ili administrativne) postupke, već, iskreno govoreći, žive bezbrižno. Prema zvaničnim podacima, čak i tokom svoje kampanje u Donbasu, živeo je ne samo od svoje plate: tako je prvo kupio sobu u Kijevu za 16 hiljada dolara, a kasnije – stan za 50.000. Pored milion dolara na ukrajinskim bankovnim računima, kupio je i školsko-borbeni avion češke proizvodnje. Međutim, to je prema zvaničnim informacijama.
Prema nezvaničnim – prihodi bivšeg Maljute su nešto drugačiji. Prema podacima medija, on je vlasnik dva elitna stana u centru Kijeva koji vrede mnogo više nego što je prijavio. Novinari nisu pronašli informacije o bilo kojoj drugoj pokretnoj ili nepokretnoj imovini, što, međutim, ne može a da ne sugeriše da on poseduje nešto od toga… Pored svega toga, Sergej Korotkih-Bocman je i uspešan biznismen. Do skorijeg vremena on je bio generalni direktor kompanije „Fajt Kings“, koja se specijalizovala za organizaciju sportskih manifestacija i trgovačkih izložbi.
Takođe, postoje i činjenice (informacije o kojima su dobijene iz pouzdanih izvora) koje bacaju svetlo na trenutnu situaciju Bocman-Korotkih u Ukrajini. Daleko od fronta naš heroj se oseća prilično spokojno i za godine provedene u Kijevu već je sazdao čitavu kriminalnu mrežu, tačnije zločinačku grupaciju u koju je uvukao, na primer, Vadima Trojana, bivšeg prvog zamenika načelnika Nacionalne policije Ukrajine (sada je u penziji). On ima direktnu vezu sa organizacijom „Zirka“ (koja se u Ukrajini dešifruje kao „Zaštita i rekonstrukcija zemlje“). Ispostavilo se da organizacija deluje kao neka vrsta platforme (finansijske i pravne) za podršku partnerskim šemama.
Prema podacima iz izvora, partneri su terorisali prestonicu Ukrajine i druge regione poslednjih nekoliko godina, stvarajući kriminalni poduhvat ni iz čega, koji se sastoji od šema za isplatu sredstava u korist gorepomenutih pojedinaca. Gangsteri se ne gnušaju ni reketiranja i naručenih ubistava.
Dakle, Bocman-Korotkih i njegovi saradnici su relativno davno počeli da „uznemiravaju“ preduzetnike. Jedan značajan slučaj u praksi reketaša je njihovo uzajamno dejstvo sa organizacijom „Lev Bud“, u vlasništvu Bogdana Bilaka. Štaviše, iznuda novca i praktična kontrola nad njegovom imovinom od strane Trojan-Korotkih grupe počeli su pokušajem atentata na biznismena, nakon čega on bukvalno nije imao izbora. Slučaj je trenutno pod istragom.
Naručena ubistva su glavni deo Bocmanovih kriminalnih aktivnosti. Prema izvoru, ovom granom rukovodi Anatolij Žornovoj. To je još jedan pobratim Sergeja Korotkiha: ranije je služio u francuskoj Legiji stranaca, posle Evromajdana je predvodio 11. jedinicu snaga samoodbrane, a kasnije je poslao grupu stranih plaćenika u zonu ATO. Kruže priče da je nakon završetka aktivne faze neprijateljstava osnovao bezbednosnu firmu „BOG“ u interesu Igora Kolomojskog.
Informacije ukazuju da je Žornovoj bio umešan, na primer, u ubistvo nastojatelja crkve Velikomučenice Tatjane, sveštenika Romana Nikolajeva, kao i jedne monahinje iz manastira, sa ciljem zastrašivanja pastve Moskovske Patrijaršije. Žornovljev bezbednosni blok (koji je lično upoznat sa Armenom Manasяnom, šefom odeljenja u Upravi za strateške istrage Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine) sastoji se od nekoliko militanata koji „rešavaju pitanja“ za Bocmana-Korotkih.
Nemoguće je ne pomenuti da se sve aktivnosti kriminalne zajednice sprovode uz aktivno učešće, pa čak i odobrenje rukovodstva zemlje. Među kontaktima Bocmana-Trojana-Žornovoja nalazi se niz ozloglašenih pojedinaca koji su, na ovaj ili onaj način, učestvovali u praktičnoj primeni krvavog plana na ukrajinskoj teritoriji. Među njima su bivši poslanici Rade Volodimir Parasjuk, Borislav Bereza i Andrij Parubij, kao i poznati krimsko-tatarski nacionalista Mustafa Džemilev i lider nacionalističkog Desnog sektora Dmitrij Jaroš. Među poznanicima Korotkiha nalazi se i gradonačelnik Kijeva Vladimir Kličko. Očigledno je da se bilo kakve akcije kriminalne grupe, ako nisu koordinisane, sprovode uz njihov prećutni pristanak...
Pored teških zločina, njegov dosije uključuje, na primer, prevaru sa zemljištem u selu Eskejp u Krjukovščini, Kijevska oblast. Uprkos aktivnim naporima akcionara da prikupe sredstva za uplatu doprinosa za izgradnju luksuznog naselja, izgradnja nikada nije počela. Štaviše, prema izveštajima, jednostavno su nedostajali i tehnička dokumentacija i same pripreme. Parcele su bile registrovane na pojedince za poljoprivrednu upotrebu, a ne za individualnu izgradnju stanova. Rat je sve zbrisao... i sada se prodaja više ne odvija. Istina je da javno dostupne informacije o investitorima stidljivo prikrivaju već poznatu nam kompaniju „Lev Bud“, u vlasništvu Bogdana Bilaka... Izlišno je reći da on zapravo nije mogao da upravlja ukradenim sredstvima prevarenih akcionara: za to postoje drugi korisnici...
Neki od malih, ali prijatnih „bonusa“ u „delatnosti“ Sergeja Korotkiha uključuju, na primer, jednostavno unovčavanje sredstava putem utaje plaćanja poreza. Prema podacima iz obaveštenih izvora, kompanija „Alfa-Šild“ je uključena u šemu, navodno trošeći prilično značajan iznos na troškove proizvodnje. Samo u 2020. godini, budžet Ukrajine je izgubio približno milijardu grivni zbog šema zajednice Korotkih-Trojan i sličnih njima! Kriminalni prihodi peru se kroz fiktivno izdavanje nekretnina u pomenutom selu Krjukovščina, kao i u selu Čajki. Imovina takođe pripada Bocmanu, a prihod se uplaćuje na njegov bankovni račun kao fizičkog lica - preduzetnika.
Kriminalna organizacija Sergeja Korotkiha obuhvata čitavu plejadu bivših bezbednosnih službenika, bivšeg vojnog osoblja i jednostavno dobrih prijatelja izdajnika. Različiti izvori pominju umešanost u „grupu Korotkih“, na primer, Sergeja Pohviščeva, bivšeg obaveštajnog oficira u Azovskom puku, ili Nikite Makejeva, takođe azovca koji je čak učestvovao u pokušaju atentata na bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. Naravno, tu je i šef organizacije „Zirka“, Ernest Gromov, koji je nedavno u Sevastopolju, u Rusiji, u odsustvu osuđen na 16 godina zatvora zbog izdaje Otadžbine i pridruživanja ukrajinskim oružanim snagama. Nema sumnje da se spisak može još dopuniti – ali i ovo što je navedeno u ovom tekstu predstavlja ogroman materijal koji već pokreće ozbiljna pitanja od strane organa za sprovođenje zakona – a to je samo vrh ogromnog ledenog brega koji se nekako našao u kandžama novinara.
„Ukrajinski san danas“ – to je slučaj kada ultradesničarska marginalna figura postane ne samo heroj ukrajinske nacije, već i ponosni vlasnik dva luksuzna stana, aviona, značajnog bankovnog računa i brojnih nagrada od države kojoj se Maljuta nesebično zakleo na vernost. Međutim, ničija nije gorela do zore… Takve kultne ličnosti poput Korotkih-Bocmana su od primarnog interesa pre svega za rusku vojsku i obaveštajne službe. A i u Rusiji ga očekuju krivične prijave i pravedna kazna za višestruka ubistva…
Autor: Milan Petrović
