Izvor: Politika, 10.Jul.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada nisam video predanost poslu koju ima Madona
Dejvid Bouvi mi je ukazao priliku posle čak šest promašaja, zaredom, koji su mi se desili sa pesmama za druge izvođače
Svi su nasmejani, prijateljski nastrojeni i spremni da se dobro zabave! – bio je prvi utisak Najla Rodžersa, juče po dolasku u Novi Sad. Slavni američki kompozitor, producent, muzičar i disko zvezda, sinoć je sa svojim bendom „Šik” svirao na otvaranju „Egzita”, a na Petrovaradinsku tvrđavu došao je posle odlično prihvaćenih nastupa po Evropi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naročito na „Glastonberiju”.
Njujorčanin, koji stoji iza najvećih uspeha muzičkih zvezda kakve su Madona ili Dejvid Bouvi, i čiji su singlovi prodati u milionima primeraka širom sveta, „krivac” je za najveći hit ovoga leta – pesmu „Get Lucky”, francuskog dua „Daft pank”. Rodžers, koji kao koautor ovog hita, potpisuje još dve pesme na albumu elektrodvojca „Random Access Memories”, i za „Politiku” sa ponosom priča da je saradnja sa „Daft pankom” jedna od najplodonosnijih u njegovoj karijeri:
– Upoznao sam se sa njima pre 17 godina u Njujorku i tada su mi pričali koliko vole „Šik”. Muzika na njihovom novom albumu je nekako prirodna, zabavna, zarazna. Ne smem da zaboravim ni Farela Vilijamsa, koji je oplemenio dve pesme na ploči. Zamislite, i on je inspiraciju za jedan od najvećih hitova Džastina Timberlejka našao baš u muzici „Šika”...
A vas su roditelji zarazili muzikom...
U našoj kući stalno je odzvanjao džez. Vodili su me na koncerte, na Brodvej, i muzika je postala nezaobilazni deo mog života. Ali, imao sam potrebu da, kao i svako dete, izigravam buntovnika. Pošto su mi roditelji bili bitnici, rešio sam da postanem hipik. Spavao sam u njujorškoj podzemnoj železnici, svirao na ulicama, kako bih skupio novac da platim profesora klasične muzike. Ali, koliko god da sam bio siromašan, bio sam srećan.
Dugo ste radili kao studijski muzičar, a šta vas je ponukalo da osnujete „Šik” i odvažite se da stanete na binu?
Dobro sam zarađivao kao studijski muzičar, ali želeo sam da napredujem. Bio sam u Engleskoj i ukraden mi je pasoš, pa pošto sam bio prinuđen da ostanem na Ostrvu, otišao sam na koncert sastava „Roksi mjuzik”. Toliko sam bio pod utiskom, da sam rešio da napravim crnu verziju „Roksi mjuzika”.
Na vrhuncu popularnosti disko muzike „kancelarija” vam je bila u ženskom toaletu čuvenog „Studija 54”...
Jeste, ali nije baš bio adekvatan radni prostor (smeh)... Nisam baš bio posvećen radu, više sam se zabavljao. Voleo sam tamo da provodim noći, da pijem, jedem. Znam da zvuči suludo, ali fantastično sam se zabavljao. Damama nisam smetao, naprotiv!
Madona, Dejvid Bouvi, „Djuran djuran”, Dajana Ros, Mik Džeger, samo su neke od zvezda sa kojima ste radili tokom impresivne karijere. Koga izdvajate?
Svi umetnici koje ste pomenuli, a i mnogi drugi sa kojima sam takođe radio, promenili su moj život. Ali, verovatno je najsnažniji utisak na mene ostavio Dejvid Bouvi. Jer, bio je hrabar i ukazao mi je priliku posle čak šest promašaja, zaredom, koji su mi se desili sa pesmama za druge izvođače. A kada me je Madona angažovala, ona je bila „niko”, za razliku od mene koji sam već imao mnogo hitova iza sebe. Baš u to vreme „Djuran djuran” su bili broj jedan. Ali, ispostavilo se da je Madonin album „Like a Virgin” ploča mog života, sa tiražom od 21 milion primeraka! Takvu odlučnost i predanost poslu, fantastičan duh, koji odlikuju Madonu, nikada nisam video. Obožavam je!
Iako ste jedan od najvećih hitmejkera u istoriji muzike, ne smatrate sebe poznatim. Previše ste skromni?
Nisam, pa ne znaju baš svi ko je Najl Rodžers. Mada, zanimljiva stvar mi se desila kada sam dolazio u Srbiju. U avionu su me „spopali” silni ljudi koji su želeli da se slikaju sa mnom, i sa uzbuđenjem su mi pričali kako dolaze u Novi Sad kako bi me videli uživo. Bio sam šokiran!
Pre nekoliko godina objavili ste na svom veb-sajtu da bolujete od raka, i pokrenuli blog na kome ste redovno pisali o tome kroz šta prolazite. Koliko vam je to pomoglo da prebrodite teške trenutke?
Bilo je ključno, jer dalo mi je snagu i nadu. Mnogi moji prijatelji i kolege takođe su patili od te bolesti (kancer prostate) i svi su me zvali da mi kažu kako ih je ohrabrilo to što ja tako otvoreno pričam o svemu. Ljude je sramota da pričaju kako imaju rak prostate ili testisa, kao da je bolest ispod struka stigma. Ali, sada je sve kako treba, i kao da mi se sve posle toga otvorilo. Došli su „Daft pank”...
Čini se da ste vratili plesnu muziku u orbitu...
Za mene je ona uvek bila tu, jer plesna muzika spaja sve generacije. I klinac, ali i matorac zna svaku reč pesme „We Are Family”. Mada, toliko sad radim da ne znam gde mi je glava od posla, ali ne žalim se, naprotiv!
Amerika je rasno podeljena
Najl Rodžers sa tugom priča kako je njegova domovina, uprkos tome što je već godinama na čelu SAD predsednik afričkoameričkog porekla, i dalje rasno podeljena:
– Ne možete da zamislite koliko se sve pogoršalo. Nikad nisam video toliko nepoštovanja prema nekom predsedniku, kao što je to slučaj sa Barakom Obamom. Za svojih 60 godina života imao sam mnogo predsednika. Ali, i kada se nisam slagao sa njihovom ideologijom i bio protiv loših stvari koje su radili, opet sam ih poštovao. Čak i Ričarda Niksona. Glavni problem u Americi nije politička, već rasna podeljenost. Umesto da poštujemo jedni druge, mi se delimo.
Jelena Koprivica
objavljeno: 10/07/2013
Pogledaj vesti o: Madonna
