Izvor: Blic, 06.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilnici
Nasilnici će se postideti
'... Zaista, velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu, opravda se u Duhu, pokaza se Andelima, propovedi se neznabošcima, verova se u svetu, vaznese se u slavi' (I Tim. 3, 16)
Ove reci apostola Pavla najpotpunije oslikavaju svu lepotu božicne radosti u kojoj smo mi, draga deco duhovna, istinski ucesnici velike tajne Božjeg silaska s Neba na Zemlju i covekovog uznošewa sa Zemlje na Nebo i sedewa sa desne strane Oca. A to je, u suštini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bogosinovstvo svakoga coveka koji to poželi delatnom verom. Sin Božji je došao da nas pozove u neprolazno Carstvo Božje i uvede nas u stvarnost vecnog života, buduci da je On, Gospod naš, uvek Put, Istina i Život (Jn 14, 5).
Dogadaj Hristovog Rodewa od Djeve Marije sabira sva nadawa i išcekivawa ljudska kroz vekove koji mu prethode, kao i veru svih kasnijih vekova do danas, i trajace kroza sve vekove do vecnosti. To je 'punoca vremena' (sr. Gal. 4, 4), jer su Bog i covek u Licnosti Hrista Spasitelja sjediweni. Bog se rada kao covek ne prestajuci biti Bog, kako bi covek mogao postati 'Bog po blagodati', ne prestajuci biti covek. Radujuci se radošcu neprolaznom i neopisivom zbog velikih darova ljubavi Božje, upitajmo se mi, verujuci hrišcani, koji smo pozvani i poslani u svet da budemo 'so zemlji i svetlost svetu' (sr. Mat. 5, 13-14), da li smo i koliko smo zaista odgovorni u svojoj bogodarovanoj slobodi. Nije dobro izgovarati se drugim i uvidati wegove greške, jer osudivawe - nije put vere. Cesto je to prepreka na životnom putu i pretežak teret za onoga ko tako postupa. Zato se vama obracamo, sinovi i kceri Crkve Hristove, 'ne kao da gospodarimo verom vašom nego kao pomagaci vaše radosti' (sr. II Kor. 1, 24). Kolenopreklono vas molimo: pokažite ljubav nelicemernu jedni prema drugima i prema svima ljudima - 'dobro ciniti da nam ne dosadi' (Gal. 6, 9). Potrudimo se da ispunimo svetootacku pouku: 'Svaki hrišcanin treba da bude takav covek da ga se Bog nikad ne postidi'. Možemo mi to, blagocestivi narode Božji: samo ako se malo potrudimo, uspecemo u dobrom delu blagocestive vere. Mnogo je danas sebicnih ljudi koji misle da sve mogu sami. Mnogo je lažno 'velikih' ljudi i naroda i svako misli da baš on može da promeni sliku sveta. Zato, imajmo veru pravednog Josifa, prostodušnost i gostoljublje vitlejemskih pastira, mudrost mudraca sa Istoka koji su, vodeni zvezdom, prineli darove Hristu, ne uplašivši se Iroda.
Verujmo verom starozavetnih proroka i pravednika i budimo, zajedno sa svetim apostolima, istrajni u svedocewu velike Tajne vere, znajuci da osim Hrista 'nema drugog imena pod nebom, danog ljudima, kojim treba da se spasemo' (Dela ap. 4, 12). Ovo znawe u veri ne sputava nas u ljubavi prema svima. Naprotiv, ono nas pokrece napred i otvara za svakoga coveka, bez obzira na to ko je on, kako se moli i da li se moli. Jer, 'Bog ne gleda ko je ko nego mu je u svakom narodu mio onaj ko tvori pravdu' (Dela ap. 10, 35). Naša vera da je Hristos Spasitelj sveta i coveka cini nas spremnima i sposobnima da uvek služimo boljitku i spasewu sveta. Sin Božji, nas radi, i našega spasewa radi, postao je covek, služeci nama i našem spasewu. Tako je svako od nas prizvan da služi boljitku života i spasewu svih i svega. Kako bi sve bilo bolje i drugacije kada bismo mi hrišcani delatno razumeli smisao služewa 'vecih' onim 'mawima'! Život bi bio lepši, a ovaj svet bolji. Moguce je to - samo je potrebno da svako pobedi sebe, da prevazide sopstvenu sebicnost, da izide iz sopstvenog interesa u žrtveno, nesebicno. Cinili smo bezakowa - prestanimo, i Bog ce oprostiti. Najveci previd cinimo u vezi sa cedomorstvom, jer necemo da priznamo da je to greh ubistva deteta, motivisan sebicnošcu nedostojnih roditelja. To je najgnusnije ubistvo, odbijawe blagoslova Božjeg i uskracivawe prava na život novoj licnosti. Još nerodeno dete nije bezimeni zametak, fetus; to je covek - duša živa. Molimo vas, roditelji, ne cinite to više, ne zatvarajte vrata svojih srca i domova za blagoslov života. Ima mesta za sve i bice hleba za sve.
Setite se onih bezdetnih roditelja koji suznih ociju mole Boga da im podari taj blagoslov! Neka vam materijalne nedace ne budu izgovor za cedomorstvo! Ne uskracujte sebi Božji blagoslov! Znamo da ce neki samozvani zaštitnici opet reci kako Crkva uskracuje ljudska prava i slobodu, ali neka znaju da mi opomiwemo iz ljubavi, bez omalovažavawa! A wima Bog blagi neka oprosti greh i neka ih prizove u zajednicu ljubavi. Veoma cemo se radovati ako se odazovu. Mnogi narodi vode racuna o svom istorijskom postojawu i vecnom spasewu, a naš, srpski narod, poubijao je, nažalost, svoje nerodene dece više nego naši neprijatelji u svim ratovima zajedno. Želimo da naglasimo da je u našoj Otadžbini broj umrlih godišwe veci od broja rodenih za dvadeset pet hiljada. Nadamo se da ce ovi podaci pokrenuti mnoge na odgovorno razmišljawe i još bolje ciwewe. U vršewu dobrih dela, u praštawu i u molitvi treba da budemo istrajni i da izdržimo do kraja, jer 'kad nas psuju, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo...' (I Kor. 4, 12-13), znajuci da je 'pobeda koja pobeduje svet - vera naša' (I Jn 5, 4). Pravoslavni Srbi na Kosovu i Metohiji to najbolje osecaju i znaju, kao i mnogi drugi obeskuceni i sa ogwišta prognani. Oni nose na telu rane Hristove i pobeduju svoje progonitelje. Mnogi wih ne razumeju, buduci optereceni sobom i svojim strahovima. Oni, poput negdašwih hrišcanskih mucenika i ispovednika, pobeduju one koji misle da mogu stici do cilja nanoseci poraz drugome. Duboko verujemo da ce doci vreme kada ce se nasilnici postideti. Molimo se i za neprijatelje naše da uvide da ciwewe zla ne može doneti dobro nikome. Neka znaju da ce, posle svih poraza kojima ponižavaju druge, na kraju sami sebe poraziti beznadem. I za wih se molimo da pobede sebe i postanu ucesnici onog mira koji Hristos svima daje. Draga deco duhovna, naša sveta Srpska Svetosavska Crkva nadživela je sve istorijske Golgote i raspeca radošcu vitlejemskih pastira i mudrošcu mudraca sa Istoka, i živece vavek, u sabornom jedinstvu sa svim pomesnim Pravoslavnim Crkvama, koje cine Jednu Svetu Crkvu. Svojom sabornošcu ona okuplja vaskoliki srpski rod, na svim kontinentima i u svim državama, i otvorena je za sve dobronamerne ljude. Sabirala je svoja verna ceda kroz sve vekove, iduci uskim putem i gradeci mostove mira i ljubavi medu ljudima i medu narodima.
Znamo dobro za sve naše padove, raskole i podele. Molimo se Gospodu da to prestane jednom zauvek, a sve vas molimo da budete jedno u Gospodu, kako bismo svima pokazali cistu veru i svetu slogu, svu lepotu vere u Boga i vere u coveka Božjeg. To ce biti onda kada prestanemo da se medu sobom delimo na razne nacine, najcešce po bezumlju. Pokušajmo, u radosti božicnoga slavlja, da se izmirimo i saberemo oko kolevke Bogomladenca i da prevazidemo sve naše besmislene podele! Naravno, treba o svemu promišljati, suocavati razlicite stavove i raspravljati, ali to ne sme da bude razlog za medusobnu mržwu ili za mržwu prema bilo kome. Mora da važi pravilo da 'onaj ko želi da bude prvi, taj treba svima da služi'. Hristos je Svojim životom pokazao sve ovo, a mi hrišcani imamo sveti zadatak da i svojim življewem to potvrdimo. Danas je najpogodniji dan da ispitamo sebe gde smo mi u tom delu i da ispravimo sami sebe i jedni druge kako bi naša radost bila potpuna i trajna. Svako od nas treba da u licnosti drugoga coveka vidi lice Božje, lice svoga brata i vecnog sabrata. Tada ce srce svakoga od nas istinski biti vitlejemska pecina u kojoj se Hristos uvek iznova rada. I što više bude takvih srdaca, svima ce biti bolje i svi cemo biti bolji.
MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI!
Badnji dan i badnjak Išcekivanje najsvecanijeg trenutka
Badnji dan, posebno Badnje vece, predstavlja dugo išcekivanje najsvecanijeg trenutka - rodenja vitlejemskog Bogomladenca Isusa Hrista. Osim Srpske pravoslavne crkve, dan rodenja Isusa Hrista po julijanskom kalendaru proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Sveta gora, Jerusalimska partrijašija, Bugarska pravoslavna crkva i Kopti Egipcani hrišcanske vere.
Praznovanje se razlikuje od jedne do druge crkve, a Srpska pravoslavna crkva se drži obicaja iz drevnih vremena i jedina ima badnjak. U narodu se razvio citav kult vezan za badnjak i Badnje vece. U secu badnjaka ide domacin kuce i to rano ujutru, a po pravilu bira hrastovo ili cerovo drvo. Pred njim se prekrsti i kaže: 'Dobro jutro, badnjace, i cestit ti Božic', ili 'Pomozi, Bože i badnjace sveti'. Vodi se racuna da badnjak pri secenju padne na istocnu stranu, s tim što se ponegde iseku dva, tri ili više, u zavisnosti od toga koliko ima muških glava u kuci. U kucu se unosi tek uvece i simbolizuje ulazak Gospoda u kucu. Danas se badnjak u gradovima kupuje na pijaci, ali mu je simbolika ista, a ritual skracen, ili se badnjak jednostavno samo drži u kuci. Grejuci se oko badnjaka, ukucani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošcu i slogom, a svetlošcu njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošcu, zdravljem i obiljem.
Badnjacka vecera je posna, jer Božicu prethodi cetrdesetodnevni post i svako jelo koje se iznese na sto ima simbolicno znacenje. Riba se obavezno iznosi na sto jer simbolizuje samog Gospoda Isusa Hrista. Na grckom jeziku, preko kojeg su naši preci primili hrišcanstvo, riba se kaže 'iht-his', što je skup inicijala Isusa Hrista Božijeg Sina. U prvim vekovima hrišcanstva riba je bila znak raspoznavanja za hrišcane i crtala se po katakombama.
Cesnica simboliše samog Spasitelja koji je za sebe rekao: 'Ja sam hleb života koji side sa neba, koji jede od ovog hleba živece vavijek.' U cesnicu se obavezno stavlja novcic, a onaj koji ga nade može da ocekuje srecu.
Vino predstavlja precistu krv Gospoda Isusa Hrista kojom je on na Golgoti dao otkup za grehe ljudi. Med (kojim se i premazuje badnjak) najslada je hrana zemaljska, simbol sladosti vecnog života.
Pribor za jelo se retko koristi, uglavnom se jede prstima, sa poda ili sa sofre, a trpeza se ne rasprema i kuca ne cisti na Badnji dan i na Božic.
Na Badnje vece se prostire slama po citavoj kuci, što cini domacin kvocuci, a za njim pijucu žena i deca. Nakon toga je svecano unošenje badnjaka koji je simbol našeg zdravlja, ali i nagoveštaj Krsta Hristovog. Dolazak položajnika - polaženika u kucu na sam dan Hristovog rodenja jeste sastavni deo praznovanja Božica. To je obicno omiljeno dete porodici koja ga prima, taj izbor nas podseca na Hristove reci: 'Ko prima dete u ime moje, mene prima'. Prva dužnost položajnika, negde ga zovu i Radovan, jeste da poželi srecu, zdravlje i napredak domacinovom domu.
Na sam Božic se sprema bogata trpeza.
