Izvor: RTS, 12.Apr.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Namirivanje dugova robnom razmenom
Zbog nelikvidnosti, oko 60.000 preduzeća u Srbiji je u blokadi, a banke su firmama odobrile oko 160 miliona evra kredita, iako su firme tražile zajam u iznosu od pola milijarde evra. Mnoga preduzeća nastoje da međusobna dugovanja regulišu u robi.
Najveći problem srpske ekonomije trenutno je nelikvidnost, odnosno nemogućnost preduzeća da naplate ili isplate preuzetu robu i usluge.
Oko 60 hiljada firmi već je u blokadi, a od skoro pola milijarde evra zahteva za >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kredite za likvidnost, samo nekoliko banaka odobrilo je firmama oko 160 miliona evra.
Mnoga preduzeća koja nisu u mogućnosti da svoja potraživanja reše novcem, nastoje da međusobna dugovanja regulišu u robi. U vremenu kada uzajamna dugovanja rastu, naturalna razmena je dobar način da se ona umanje, i to prema zakonu o obligacionim odnosima.
Privredni savetnik Andrija Jovičić, međutim, objašnjava da, ukoliko je blokadu izvršila Poreska uprava, ne postoji mogućnost da se plaćanje izvrši ni kompenzacijama između preduzeća.
Preduzeću "Putevi Užice" investitori duguju milijardu i dvesta miliona dinara, i bez obzira što nije u blokadi, ove godine neće moći da zaposli 350 sezonskih radnika.
"Taj dug se negativno odražava na poslovanje jer su sve kreditne linije od banaka zauzete i ne možemo više uzimati kredite, a od pre mesec dana nam Naftna industrija Srbije naplaćuje energente avansno", objašnjava direktor tog preduzeća Milan Bojović.
Užičkim putarima ostaje da zakucaju na vrata banaka i potraže jeftinije subvencionisane kredite za likvidnost, jer su do sada na dinar kredita izdvajali dinar i osamdeset para za kamate i garancije.
Sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić objašnjava da to što su krediti povoljniji ne znači da će ih firme lakše dobiti, jer postoje standardi po kojima banke odobravaju kredite, bilo da su standardni ili subvencionisani.
"Kada bi bilo drugačije banke bi ugrozile sigurnost plasmana i svoju poziciju", izjavio je Dugalić.
Sledeći strogu bankarsku politiku, neke banke poput "Komercijalne", "Inteze" i "Prokredit banke" imale su razumevanja za klijente. Te banke je pohvalio ministar Mlađan Dinkić, dok je ostalima preporučio da se više uključe u kreditiranje nelikvidnosti.
"Mislim da bi trebalo da ih nateramo da povuku novac iz svojih centrala i na taj način pomognu srpsku privredu. Ukoliko ne, savet je da se klijenti prebace u ove banke koje daju kredite", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.
Vlada namerava da za subvencionisanje kamata izdvoji svaki deveti dinar u budžetu, kako bi se sprečio talas bankrotstva, a već u maju, organizuje i prebijanje dugovanja kroz takozvanu multilateralnu kompenzaciju.
