Izvor: Southeast European Times, 22.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najtraženiji u svetu: Radovan Karadžić

Radovan Karadžić suočava se sa optužbama za genocid po dve tačke optužnice, zločine protiv čovečnosti po pet tačaka, kršenje zakona i običaja ratovanja po tri tačke i teške povrede Ženevske konvencije po jednoj tački optužnice.

22/07/2008

(Razni izvori)

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, koji je uhapšen u ponedeljak (21. jula) u Srbiji, bio je jedan od najtraženijih ratnih zločinaca u svetu. Međunarodni krivični sud za bivšu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Jugoslaviju (MKSJ) optužio ga je u vezi sa sukobom u Bosni i Hercegovini (BiH) 1992-1995 u kojem je oko 200.000 ljudi izgubilo život, dok je dva miliona izbeglo.

Karadžić je prvobitno optužen, zajedno sa bivšim vojnim komandantom bosanskih Srba Ratkom Mladićem, u julu 1995. godine. Druga optužnica protiv njih dvojice potvrđena je u novembru iste godine. Izmenjena optužnica na kraju je podignuta protiv Karadžića u maju 2000, ali je bila tajna do 11. oktobra 2002. godine. Optužnica po dve tačke tereti bivšeg lidera bosanskih Srba za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, tri za kršenje pravila i običaja ratovanja i po jednoj za teške povrede Ženevske konvencije.

Karadžić je rođen 19. juna 1945, u opštini Šavnik u Crnoj Gori. Sa 15 godina preselio se u Sarajevo gde je diplomirao medicinu 1971. godine i postao lekar i psihijatar.

Karadžić je 1990. postao jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) i njen prvi predsednik. Nakon što su se Slovenija i Hrvatska odvojile od Jugoslavije 1991, lider SDS je odbacivao pozive da i BiH sledi njihov primer. Umesto toga proglašena je takozvana Srpska Republika Bosna i Hercegovina, kasnije nazvana Republika Srpska.

Karadžić je 27. marta 1992. postao predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost Srpske republike, a 12. maja te godine član njenog tročlanog predsedništva. Istog dana izabran je za predsednika predsedništva. Sedamnaestog decembra 1992. Karadžić je postao jedini predsednik Republike Srpske (RS), a tri dana kasnije i vrhovni komandant njenih oružanih snaga. Na tim ključnim funkcijama, uključujući mesto lidera SDS-a, ostao je do 19. jula 1996, kada je saopštio da se povlači iz politike.

Nekoliko dana nakon što je Karadžić došao na čelo Saveta za nacionalnu bezbednost, vojska bosanskih Srba je opkolila grad Sarajevo. Do kraja maja 1995, trupe i artiljerija bosanskih Srba sa položaja na okolnim brdima granatirali su ulice grada i pijace, dok su snajperi namerno gađali civile. Oko 10.500 civila, uključujući 1.800 dece, je ubijeno, a oko 50.000 je ranjeno tokom 44-mesečne opsade Sarajeva.

U navodima izmenjene optužnice koji se odnose na zločine počinjene u periodu između 1. jula 1991. i 30. novembra 1995. tvrdi se da je Karadžić "planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao planiranje, pripremu ili izvršenje uništenja, u celini ili delimično, nacionalnih, etničkih, rasnih ili verskih grupa bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata" u brojnim opštinama. Među tim opštinama su Bijeljina, Bratunac, Bosanski Šamac, Brčko, Doboj, Foča, Ilijaš, Ključ, Kotor Varoš, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Srebrenica, Višegrad, Vlasenica, Zavidovići i Zvornik.

Službe SDS-a i vlade uspostavili su brojne logore i zarobljeničke objekte u raznim opštinama. Uslovi života u njima su, prema MKSJ-u, vodili fizičkom uništenju, u celini ili delimično, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata kao etničkih, rasnih ili verskih grupa.

"U tim logorima i zarobljeničkim objektima radilo je ili ih je vodilo vojno i policijsko osoblje, pod konačnom direktivom i kontrolom najvišeg rukovodstva bosanskih Srba, uključujući Radovana Karadžića, Momčila Krajišnika i Biljanu Plavšić ", navodi se u optužnici.

Kao rezultat kampanje etničkog čišćenja koju su sprovodile snage bosanskih Srba tokom 1995. godine, broj bosansko-muslimanskog stanovništva u Srebrenici i drugim oblastima drastično je opao.

Karadžić, koji je obavljao i formalnu i de facto nadležnost i kontrolu nad snagama bosanskih Srba i svim službama SDS-a i vlade, takođe je optužen u vezi sa ubistvom oko 8.000 muškaraca i dečaka, bosanskih Muslimana, u julu 1995, zarobljenih na nekoliko različitih lokacija u "zaštićenoj zoni" UN-a, Srebrenici i njenoj okolini. Taj masakr se smatra najgorim zločinom u istoriji Evrope od Drugog svetskog rata.

Karadžić se smatra odgovornim i za zarobljavanje krajem maja 1995. godine preko 200 mirovnih vojnika i vojnih posmatrača UN, koji su držani kao taoci otprilike nedelju dana, na lokacijama od strateškog ili vojnog značaja širom BiH, kako bi te lokacije bile imune na vazdušne napade NATO-a. "Neki taoci su napadnuti i na druge načine zlostavljani tokom zarobljeništva. Neki od tih talaca su bili primorani da upozore svoje komandante UN da će biti ubijeni ako NATO nastavi da bombarduje",navodi se u optužnici.

Nakon što je saopštio da se povlači iz politike 19. jula 1996, Karadžić je počeo da se krije, uspevajući da izbegne pravdu godinama, uprkos brojnim pokušajima mirovnih snaga NATO-a da ga uhapse. Američka vlada ponudila je nagradu u iznosu do 5 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja ili osuđujuće presude. Prema međunarodnoj zajednici, dobro organizovana mreža pomagača pomagala je Karadžiću da izbegne hapšenje.

Nastavak na Southeast European Times...